Последице климатских промена: Шест ствари које ће нестати

Полако почињемо да будемо свесни да ће многе ствари које су нам неопходне нестати.

Вероватно сте чули о несташици воде, уља и медоносних пчела, али има још ствари које ће вероватно нестати или ће начин на који управљамо овим ресурсима допринети њиховом искорењивању.

Ево шест ствари којих ће бити све мање.

1. Простор у орбити

Око пола милиона предмета кружи око земље.

Само две хиљаде предмета су функционални - сателити које користимо за комуникацију, навигацију и за гледање наших омиљених серија.

Све остало су крхотине лансираних ракета и делови свемирских летелице које су се судариле.

Шта је ту проблем? Споменутих пола милиона предмета су само они које можемо да пратимо, а сваког дана све више летилица се лансира у свемир.

Како технологија напредује, све је лакше лансирати објекте у орбиту.

Иако је то добро за нас, не постоји „контрола лета" у свемиру која би пратила све те предмете који круже око планете, а ни систем за чишћење орбите од беспотребних предмета, који загађују орбиту, није осмишљен.

Што је већа гужва у орбити, расте ризик од судара тих предмета чиме би била изазвана велика штета на мрежама које су нам потребне за комуникацију и навигацију, као и метеоролошке прогнозе.

Тренутно не постоји решење за овај проблем.

2. Песак

Вероватно мислите како је могуће да ће нестати песка када су пустиње и плаже пуне овог материјала?

Међутим, истина је да је песак један од најкоришћенијих чврстих материјала на земљи, поред шљунка, а природа није у стању да се толико брзо обнови, стоји у извештају Уједињених нација.

Песак настаје хиљадама година у процесу ерозије, а користи се сваког дана у изградњи, филтрирању воде, чак и у производњи стакла за наше прозоре и мобилне телефоне.

Губитак песка прети веома осетљивом екосистему, а појавиле су се иницијативе да глобални мониторинг коришћења овог ресурса којег има све мање.

Климатске промене се „убрзавају"

Мет МекГрат, новинар у области екологије

Последице глобалног загревања се убрзавају, последњи су подаци научника који се баве климатским променама објављени у извештају пре самита у Уједињеним нацијама у Њујорку.

Подаци које прикупила Светска метеоролошка организација, говоре да је период од последњих пет година (од 2014. до 2019) најтоплији у историји.

Ниво мора је значајно порастао у истом периоду, а емисије угљен диоксида су постигле нове рекорде.

СМО упозорава да је неопходно да се интензивирају покушаји смањивања избацивања угљен диоксида у атмосферу.

Шездесет лидера ће учествовати на овом самиту, а очекује се да земље најавити конкретне акције чији је циљ заустављање узрока загревања.

Представници Кине, Индије, Француске, Немачке и Велике Британије ће говорити на самиту, а због подршке индустрији угља аустралијски премијер Скот Морисон и његов јапански колега Шинзо Абе нису позвани на састанак.

На самиту не учествују САД, Бразил и Саудијска Арабија.

3. Хелијум

Можда долази време када ћемо се осетити лоше када балон са неке журке одлети у атмосферу.

Хелијум је ограничени ресурс, овај гас се налази дубоко у земљиној кори и тренутно располажемо резервама за наредних неколико деценија.

Процене су да ће несташица наступити за 30 до 50 година.

Иако делује као да ће то само погодити децу која воле балоне на рођенданима, хелијум је неопходан за функционисање медицинске опреме, он се користи за хлађење магнета који омогућавају магнетној резонанци да ради.

Ови апарати су унели револуционарне промене у дијагностику и третмана рака, као и повреда мозга и кичме.

4. Банане

У лошијој верзији наше будућности једна од ствари које ће нам недостајати су смутији!

Већини банана које користимо прети гљивица Панамске болести.

Врста банане коју конзумирамо се зове Кевендиш и води порекло од једне биљке која је клонирана. Панамска болест се врло брзо шири и може да збрише свеукупни род банана на свету.

То се већ једном десило - педесетих година, иста ова болест уништила је светски принос банана, због чега су произвођачи прешли са врсте Грос Мајкл на Кевендиш.

Истраживачи раде на развоју нових врста које су отпорне на гљивицу, али и даље веома укусне.

5. Земљиште

Иако земље на нашој планети има на претек, њен квалитет је забрињавајући.

Површински слој земље одакле биљке црпе хранљиве састојке је угрожен.

Половина слоја земље који може да се користи за узгој хране, нестала је у последњих 150 година, процене су организације ВВФ (WWF). Потребно је скоро 500 година да се природним путем формира 2,5 центиметра плодне земље.

Ерозија, интензиван узгој хране, крчење шума и глобално загревање доприносе нестанку плодне земље.

6. Фосфор

Кад помислите на фосфор, највероватније не знате где се користи овај хемијски елемент сем у шибицама.

Неопходан је за пољопривредно ђубриво.

Иако би било најбоље да се фосфор враћа земљи одакле је потекао, кроз биљни и животињски отпад, он најчешће завршава у морима и океанима.

Ако наставимо да га користимо овим темпом, процењује да имамо резерве фосфора у распону од 35 до 400 година, након чега смо у великом проблему.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]