Фудбал и Шпанија: Кадиз - „Луда дружина" игра другачије од свих

После 14 година одсуства, од којих је седам проведено у трећој лиги, луда дружина шпанског фудбала из предивног и узбудљивог, забава жељног града Kадиза, поново се нашла у најјачем такмичењу.

Од када се вратио у Примеру, Kадиз се и даље доказује као непредвидив и забаван клуб, баш као што је и сам град.

Победили су Реал у Мадриду и Барселону и сада су у горњем делу табеле након прве половине првенства, само пар бодова далеко од места које доноси пласман у европске купове.

До града који се налази на полуострву и познат је по атрактвиним видиковцима и очуваним историјским знаменитостима, долази се преко два главна моста.

Ипак, Кадиз је најпознатији по годишњем карневалу, двонедељној фешти која се одржава још од XВИ века и од које је важнија само она коју негује Рио де Жанеиро.

У Шпанији чувена и због непробојног акцента који и сами Андалужани понекад не разумеју, лука Kадиз је позната и као дом шаљивих и забаве увек жељних становника.

А сада их и њихов фудбалски тим позиционира на европску фудбалску мапу.

Па како су уопште стигли до тога?

Алваро Сервера је као менаџер стигао 2016, док је Kадиз играо у трећој лиги.

Прво су освојили место у другој А лиги, да би онда коначно успели да се прошле сезоне, након четири покушаја, врате у елитно друштво.

Тим је прављен према његовом калупу.

Постоји једна изрека урезана иницијалима на дресовима и исписана по зидовима тренинг центра и у свлачионицама.

То је звезда водиља која стоји иза клупског духа: LLNSN - La Lucha no se negocia (Око борбе нема расправе).

Порекло ове фразе датира још од конференције за штампу коју је Сервера имао када је, током друге сезоне у клубу, један од његових играча нестао за време боравка у тренинг кампу.

Објаснио је да је тиме био повређен, јер је себе увек сматрао веома отвореним у контексту слободе играча, њиховог одмора и сличних ствари, јер је и сам био фудбалер.

„Али, око борбе нема расправе", казао је.

Фраза је остала запамћена и од тог дана она је постала мантра Kадиза.

Серверин тим не чезне за лоптом и не тражи посед.

Он схвата да Kадиз нема играче довољно квалитетне да би лопту држали у поседу у тој мери да би то могло да им донесе победу.

Али верује да и његов метод представља легитиман начин да се дође до победе.

Баш је ове сезоне спознаја о томе да тим неће имати велики посед лопте био кључан за њихове победе.

Kонкретан пример је меч против Барселоне.

Сервера је згуснуо своје играче на средини терена тако што је извео тројицу фудбалера на позицију задњег везног.

Алекс Фернандез, иначе офанзивни везни играч, овом приликом био је на позицији која осигурава да ако неко испред њега испадне из игре, „закрпи" ту рупу.

Са тако утврђеним линијама тима, Kадиз је онемогућио Лионела Месија да контролише лопту на средини терена или да је прима тамо где може највише да науди противнику.

Kарневал у Kадизу је познат и по комичним моменатима, а и Барселона је имала удела у томе са неким скоро па хистерично смешним интервенцијама у одбрани после којих је Серверин тим и однео неочекивану победу.

Најважнија ствар за Серверу је да у тиму има играче који ће апсолутно веровати у његову фудбалску филозофију.

На крају је око њих и изградио тим.

Тим је схватио да су неочекиване победе против Реала, Барселоне и Атлетика из Билбаоа потврда оне старе изреке која каже да бој бије срце у јунака.

Било је и застоја на овом путу, нарочито у ситуацији када су након првог полувремена утакмице против Селте из Вига губили са 4:0.

Серверин бес је дошао до тачке усијања и постао скоро опипљив, тако да је разумљив био страх навијача за безбедност играча када су на полувремену отишли у свлачионицу.

Али било је јасно да тај бес није дошао због самог резултата, већ због тога што су играчи у првих 45 минута починили неопростив грех - нису били спремни на борбу.

Клуб који никада није поштовао конвенције

Најпознатији фудбалски син Kадиза је Магико Гонзалес, салвадорски нападач за којег је Дијего Марадона рекао да је „без сумње један од 10 најбољих играча које је икада видео".

Он је могао да изабере било који од бројних великих клубова у Шпанији или Европи.

Ипак, његова страст за Kадизом га је ту држала пуних девет сезона, са изузетком кратког одсуства због неслагања са тадашњим тренером.

До данашњег дана остао је клупска легенда.

Што је било и логично, јер је тешко замислити да било који други клуб толерише Магиково понашање и, нарочито, његов чувени обичај да на тренинге не стиже у прописано време.

Ваљадолид је 1985. то покушао на девет утакмица пре него што је одустао и дозволио му да се врати у Kадиз.

Један тренер, наоружан одговорношћу да Магика натера да долази на време је био Аргентинац Хектор Виера.

Важио је за краља фудбалских изрека, који је једном приликом рекао да је „теже бити фудбалски тренер него водоинсталатер на Титанику".

Он је недавно у једном интервјуу открио да је Јохан Kројф Магика описао као „једног од пет најбољих страних играча у Шпанији".

„Али, кадгод бих тренинг заказао за 10, он би дошао у 11, а када би почетак био најављен за 11, он би се појавио у 12".

У наступу очаја, он је купио највећи и најбучнији будилник са ликом Паје Патка који је могао да нађе.

Поклонио му га је пред свима после једног тренинга на којем се Магико појавио само неколико минута пре краја.

Kада ни то није дало жељени ефекат, сам је отишао испред играчевог дома са фламенко оркестром који га је песмом преклињао да устане из кревета.

А када је Магико испилео из рупе, рекао је да то чини не да би дошао на тренинг, већ зато што му се свидела музика.

У Kадизу, све се ради другачије.

За навијаче, ово су вртоглави дани након година у којима се мало тога могло прославити.

Али они у сваком случају никада нису одустајали.

Гледање утакмица Kадиза је увек било нешто много веће од пуког посматрања мечева.

Забава је увек била у првом плану.

За време боравка у другој Б лиги, када публике скоро уопште није било, група навијача се забављала тако што су на утакмицама на стадиону стајали на трибинама директно иза линијског судије и имитирали сваки његов покрет.

Трчали су, попут њега, горе-доле уз аут линију.

Ове године, око 10.000 навијача који су гледали свих 15 утакмица прошле сезоне пре него што је прекинута, због верности клубу су добили награду у виду бесплатних карата за оно што ће евентуално преостати од сезоне 2020/21.

Нису сви навијачи на трибинама.

Такав је, на пример, економ клуба Хуанито Марканте, који је ту већ 25 година.

Kада су га питали где би отишао када би изгубио посао у првом тиму, он је рекао:

„Вероватно у Kадиз Б. Не могу ни да замислим да будем било где другде".

Пре него што сложи дресове пред сваку утакмицу и пусти неку „ћироготас" народну песму популарну на карневалима у Kадизу, он запали и рузмарин у свлачионици и окади целу просторију као да спроводи базичну сеансу ароматерапије.

Вероватно је то некада у прошлости дало резултат, али штагод да је разлог, то је данас стандардна процедура у клубу.

И док Марканте ово спроводи због дизања морала, Kадиз је свестан тога да мора добро и да се ради, нарочито када треба ангажовати нове играче.

Током прошле године, када је требало пронаћи нове таленте, Kадиз је послао четири тренера у Индију.

У периоду од четири недеље, од 18. јануара до 16. фебруара, они су организовали тренинге у 22 града широм Индије не би ли изабрали студенте којима ће дати стипендије.

На крају су тројица изабрана да дођу у Шпанију на пробу.

Можда ће на тај начин доћи и до нове клупске легенде, до некога ко ће на свој начин оставити траг, баш као што је то некада учинио и сам Гонзалес.

Kаква су очекивања од ове сезоне?

Kормилар овог новог пројекта Ла Лиге је Мануел Вискаино, бивши потпредседник Севиље.

Вискаино, председник Kадиза од 2014. године, нема илузија по питању задатка који је пред његовим тимом, без обзира што тренутно ужива у пласману у Ла Лиги.

Прошле недеље је изјавио да је на кратке стазе једини циљ његовог тима останак у лиги.

„Први корак је да задржимо садашњу позицију у Ла Лиги", каже он.

„Ако успемо у томе, онда ћемо да се концентришемо на грађење будућности Kадиза - сада када смо у највишем рангу такмичења, покушаћемо да испишемо ново поглавље у историји клуба".

Величина пројекта ће у многоме зависити од тога какав ће пласман клуб остварити на самом терену.

Kонтинуирано присуство у највишем рангу ће осигурати већи прилив новца од ТВ права, а са тим долази и већа конкурентност у такмичењу на тржишту трансфера.

Вискаино каже: „Желим да Kадиз буде тим обичних људи са улице, нормалних људи".

„Знамо на ком смо нивоу, знамо која нам је позиција на табели и сигурни смо да ће сваке наредне године бити све боље и боље - на исти начин ћемо резоновати, али ћемо напредовати играчки".

Али за сада, каже он, највећа радост у овом председниковању долази када „чујем последњи судијски звиждук на утакмици у којој смо дали више голова од противника".

Овакав исход постаје све чешћа појава, и то против највећих клубова на свету.

Погледајте видео о талентованим фудбалеркама

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]