Гризелда Бланко и нарко-шефице Латинске Америке: Прича о Куми кокаина и другим краљицама злочина

„Једини човек ког сам се плашио у животу била је жена, Гризелда Бланко."

Овај узнемирујући цитат, који отвара Нетфликсову најновију серију Гризелда, наводно је потекао ни мање ни више него од озлоглашеног колумбијског нарко-боса Пабла Ескобара.

Та изјава најбоље дочарава карактер жене која је била немилосрдна шефица нарко-империје, дубоко уплетена у ратове око дроге у Мајамију седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

На врхунцу њеног царства дроге, које је обухватало чак и Њујорк и Калифорнију, зарађивала је десетине милиона долара месечно, стекавши репутацију „Куме кокаина".

Прича се да је Бланко. пре него што је ухапшена у фебруару 1985. због производње, увоза и дистрибуције кокаина у САД, била тешка више милијарди долара.

Из затвора је пуштена 2004. године, а умрла је 2012. у Колумбији.

Њена прича садржај је нове шестоделне криминалистичке серије са Софијом Вергаром у главној улози, а коју су правили аутор серије Наркос и Наркос: Мексико - Ерик Њумен и режисер Наркоса Андрес Баиз.

Претходно мање позната личност у мејнстрим култури, Бланко се сада нашла у жижи интересовања захваљујући порасту занимања за нарко-босове као што су Ескобар, Хоакин „Ел Чапо" Гузман и Мигуел Анхел Феликс Гаљардо.

Документарац из 2006. године Кокаински каубоји и његов наставак Кокаински каубоји 2: Hustlin' са кумом (2008), први су представили Бланко публици са енглеског говорног подручја.

У међувремену, она се појавила у неколико документараца, филмова и песама.

Гризелдина прича почиње када 1964. са синовима бежи из Колумбије, без новца и са килограмом кокаина сакривеним у једном од њихових кофера, а бави се њеним успоном као застрашујуће Краљице злочина.

„Њој се приписују главне заслуге за доношење кокаина у Мајами 1970-их и 1980-их.

„Препознала је тржиште, уочила пословну прилику и искористила је до максимума", каже Дебора Бонело, ауторка књиге Наркас: Тајни успон жена у картелима Латинске Америке, за ББЦ.

Бланко је изврнула друштвена очекивања наглавачке, користећи жене као „мазге" за транспорт дроге, искористивши чињеницу да су полицији деловале мање сумњиво.

У серији, кокаин је ушиван у њихове грудњаке и неопажено кријумчарен у САД.

Серија следи сличан формат серија као што су Наркос и Наркос: Мексико, са флешбековима који се бави психом Гризелде Бланко, пружајући увид у жену која стоји иза моћног нарко-царства.

Видимо Бланко како се пробија до самог врха, њен успех и накнадни пад.

Вергарина улога у Гризелди је одмак од њених комичнијих улога као што је она у Модерној породици.

Овде игра моћну жену која пали цигарету за цигаретом и није само паметна, жилава, застрашујућа и хладна, већ исказује и рањивост.

Такође рођена у Колумбији, ова глумица је провела дуго времена припремајући се за улогу и старајући се да је њена изведба верна причи.

„Погодити њен изглед ми је било веома важно зато што сам морала да нестанем", изјавила је Вергара.

„Желела сам да нико не помисли на мене и моју последњу улогу Глорије Причет у Модерној породици, желела сам да уђем у Гризелдину главу и истински схватим њен менталитет, одакле је потекла."

Серија приказује свирепост жене познате као Црна удовица, због наводне уплетености у смрт три њена мужа.

Такође представља посвећену мајку која је прибегла криминалу и оправдавала своје поступке бригом за синовима.

Према Вергари, Бланко је „у свету из ког је потекла, радила оно што је знала да ради.

„Али истина је да је само права Гризелда могла да вам каже зашто је радила то што је радила."

Као жена у опасном окружењу којим доминирају мушкарци, Бланко је пркосила стереотипима и друштвеним нормама.

Она је оберучке прихватила персону криминалца и назвала најмлађег сина Мајкл Корлеоне по мафијашком босу у филмовима из серијала Кум.

После детињства обележеног злостављањем и сиромаштвом, чини се да је Бланко веровала да у токсичном мачо свету, уколико жели да преживи, мора да буде двоструко суровија и жилавија од мушкараца.

Жена иза царства дроге

Али Бланко није била усамљена - има и других жена које су преузеле високе улоге у оквиру нарко-картела, поставши чак и шефице.

Једна од њих је Гвадалупе Фернандез Валенсија, до данас жена на највишем положају у Синалоа картелу, која је водила логистику и била „перачица новца" за Ел Чапа.

Ту је и Марлори Чакон Росел, Гватемалка позната као „Краљица југа", која је водила једну од највећих организација за прање новца и трговину дрогом у Централној Америци.

„Марлори је изузетно интересантна, јер је била образована", каже Бонело.

„Била је предивна, што се на неки начин уклапало у тај стереотип, али је била буквално непозната."

А опет, у једном тренутку, америчко Министарство финансија саопштила је да је она једна од најпродуктивнијих трговаца дрогом у Централној Америци.

Како је то могуће?

Како је толико моћна а да није била позната?

Ово питање натерало је Бонело да се замисли како се моћ у организованом криминалу дефинише преко вела насиља и тога ко је најнасилнија особа у просторији.

„Како многе жене испољавају моћ - није да оне нису способне за насиље - манифестује се на различите начине", наводи она.

У Гризелди, ово се види по начину на који Бланко паметно користи моћ и шарм да оркестрира насилне чинове који извршавају њене многе плаћене убице.

Бонело је провела последњих 15 последњих година живећи и радећи у Мексику, извештавајући о организованом криминалу и свету нарко-подземља.

Веома брзо јој је постало очигледно да се сви наративи врте око мушкараца, а да су оно мало жена које су се помињале у вестима, као Ема Коронел, Ел Чапова жена, имале церемонијалне улоге - биле су атрактивне супруге мафијашких шефова.

Зато је почела да истражује жене чија имена су се појављивала на суђењима нарко-босова, што јој је отворило читав свет информација о којима се није извештавало.

Све то искористила је за Наркас.

„Било је јако много информација свима пред носом за које нико није био заинтересован. И што сам више случајева тражила, више сам случајева проналазила", наводи она.

„Ослањала сам се на ПАЦЕР [Јавни приступ електронским судским списима] да бих добила приступ оптужницама, транскриптима и вансудским погодбама у склопу истраживања грађе.

„И разговарала сам са адвокатима за право, за имиграцију и са људима који су познавали те жене, обраћала се самим женама и одлазила на сама места операција."

Деликатна равнотежа

Аутори Гризелде слично у центар пажње доводе аспекте трговине дрогом о којима се није довољно извештавало.

Иако су се трудили да представе Бланко као сложен лик, они кажу да нису желели да створе наратив који би романтизовао Бланко и свет у ком се она креће.

„Ова серија говори о томе на какве је све ужасе ова конкретна особа била спремна да би прехранила породицу", каже Вергара, која је и извршна продуценткиња серије.

„Били смо искрени о њеном утицају и страшним стварима које су се десиле као последица њених поступака. Испуштање тога била би медвеђа услуга причи о жртвама."

Она тврди да серија не оправдава изборе које је Бланко правила, али истиче утицај царства дроге на друштво Мајамија у целини.

Без жеље да је глорификују, аутори серије су желели да изнедре сложену причу о жени која је успела да створи царство тешко више милијарди долара у „земљи која није била њена, преко тактике коју је сама смислила, а која је била истовремено ингениозна и свирепа."

Иако је Бланко приказана као неко ко живи раскошним животом, серија се усредсређује на свирепост нарко-подземља.

Ово је прича о опасностима похлепе, моћи и кретања у свету отвореног криминала.

На крају ту нема победника.

Као и код других примера из универзума Наркоса и ван њега, живот Гризелде Бланко је парабола о томе шта се дешава већини који се уплету у трговину дрогом, са дугим затворским казнама или насилним смртима.

Бланко је ангажовала плаћене убице познате као Пистолерос (Револвераши) да изводе атентате на моторима у САД, пуцајући на непријатеље из непосредне близине.

У ироничном обрту судбине, то је управо био метод којим је окончан живот и саме Бланко у 69. години, испред месаре у Медељину у септембру 2012. године.

Претходно је 2004. депортована у Колумбији, после одслуживања скоро двадесетогодишње затворске казне.

Међутим, упркос намерама аутора серије, увек постоји ризик да ће телевизијске серије и филмови о нарко-култури и даље гламуризовати стил живота, нарочито за публику која можда није на властитој кожи осетила рат против дроге.

Било је питања о томе како је Пабло Ескобар приказан као антихерој у серији Наркос.

Људи су навијали за њега, али Колумбијци се сећају како је заводио терор на њиховим улицама.

Према Бонел, већина Латиноамериканаца су „или директно осетили последице организованог криминала или знају некога ко је осетио".

„Организовани криминал је био и остаје највећа претња по јавну безбедност у Латинској Америци", изричита је.

„Много је личнији за људе који живе јужно од америчко-мексичке границе, зато је и изазов створити садржај који не глорификује те ствари."

Погледајте видео: Мјанмар производи највише опијума на свету, али узгајивачи мака су све сиромашнији

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]