Србија и правосуђе: Случај Дарка Шарића или оптужнице, суђења, одлагања, пресуде, обарања и тако укруг

Девет година откако се добровољно предао српским властима због оптужби за трговину дрогом, Дарко Шарић, кога медији означавају као „једног од највећих нарко босова на Балкану", и даље иза решетака чека крај два судска поступка који се још воде против њега.

Засад има само једну правоснажну пресуду - 12. октобра 2022. осуђен је на 14 година по ранијој оптужници да је шверцовао 5,7 тона кокаина из Јужне Америке у западну Европу током 2008. и 2009.

Друго суђење, за прање најмање 20 милиона евра стечених продајом наркотика почело је јесенас испочетка у Посебном одељењу Вишег суда у Београду.

У међувремену је оптужен и трећи пут, због сумње да је шеф организоване криминалне групе која је последњих неколико година извршила низ кривичних дела.

Од 2014. када је уз камере дочекан на београдском аеродрому, Шарић је само прошлу 2022. дочекао код куће.

Крајем децембра 2021. ублажена му је мера притвора на кућни притвор с наногвицом, али је већ у априлу поново враћен у притворску ћелију, због сумње да је са саучесницима извршио више кривичних дела, међу којима је и тешко убиство.

Једног од најпознатијих Пљевљака, места на северу Црне Горе, медији у региону називали су „највећим нарко-босом на Балкану".

О његовој имовини нема прецизиних података.

Према писању београдског Блица у априлу 2022. године, само у једном Шарићу и људима који су повезани са њим привремено је заплењено 20 возила, блокирано најмање десет сефова, замрзнути динарски и девизни рачуни, запечаћени станови и читаве зграде.

Подгоричке Вијести су крајем јануара 2023. године објавиле да су црногорске правосудне власти, на захтев из Србије, члановима породице Дарка Шарића привремено одузеле имовину у Црној Гори због сумње да је стечена криминалним делатностима.

Суткиња Сузана Мугоша донела је решење о привременом одузимању милионски вредне имовине.

Његовом брату, сестри и кћерки у Црној Гори привремено су блокирани многи станови, фирма, пословни простори, земља, пишу Вијести.

Нова оптужница и Скај преписка

Тужилаштво за организовани криминал подигло је октобра 2022. још једну оптужницу против Дарка Шарића.

Терети се да је био организатор криминалне групе од 14 чланова која је претходне две године деловала на територији Србије, Европе и Јужне Америке.

Реч је о потпуно новим кривичним делима, а не онима за која је већ оптуживан.

У току истраге, Тужилаштво за организовани криминал је сарађивало са полицијским и правосудним органима више европских земаља уз подршку Евроџаста и Европола, пренео је РТС.

Поред Шарића, оптужени су и адвокат Дејан Лазаревић, Бојан Станојковић, Данило Одовић, Александар Бошковић, Никола Спасојевић, Данило Стојановић, Милутин Радовановић, Душко Мирковић, Стефан Андрејић, Марко Вукић, Урош Радовановић, Милан Вучинић, Арса Шарић и Душко Шарић, саопштило је тужилаштво.

Они се терете да су од почетка 2020. до 14. априла 2022, када су неки од њих и ухапшени, а Шарић био у притвору, извршили више кривичних дела организованог криминала.

Из прикупљених доказа произлази да је „вођа ове групе Дарко Шарић, те да је створио план деловања да се из безобзирне освете лиши живота Небојшу Јоксовића, сведока сарадника у кривичном поступку који се против Шарића и других води пред Вишим судом у Београду".

Када у томе нису успели, окривљени Шарић је издао налог да се ради на дискредитацији како би Јоксовић евентуално изгубио статуса сведока сарадника, додаје се.

На терет им се ставља и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, злоупотреба службеног положаја, пренео је Радио Слободна Европа.

Тужилаштво додаје да су оптужницом обухваћени и полицијски службеници Министарства унутрашњих послова, Управа криминалистичке полиције, Службе за борбу против организованог криминала, као и Службе за криминалистичко обавештајне послове.

Сумња се да су они, по налогу Шарића, истраге против припадника те криминалне групе, усмеравали тако да се не открију прави извршиоци, као и да су прикупљали строго поверљиве податке о припадницима те групе и преносили их Шарићу.

У фебруару 2023. године, адвокат Дејан Лазаревић пуштен је да се брани са слободе уз меру кућног надзора с наногвицом.

Суђење у овом поступку није почело, а одложено је и припремно рочиште у фебруару.

У новој отужници и доказном материјалу у који је Балканска истраживачка мрежа (БИРН) имала увид, стоји да су до Блица, Ало, Kурира, Хепија, Пинка и других медија стизале информације које је Шарић слао из притвора користећи Скај апликацију.

Затим су мењани и уређивани наслови и текстови, а појединим новинарима следовале су неке награде за учешће у дискредитацији сведока сарадника.

Анализом нове оптужнице која је објављена на преко 500 страна, као и скоро 2.000 страница докумената судских списа, БИРН је дошао до сазнања да је бар у два случаја било говора да је новинару поклоњен аутомобил, наводи се у тексту Јелене Зорић.

Можда и поступак у Милану

Истовремено, Дарко Шарић би са сарадницима могао да се суочи и са суђењем у Италији, поново због трговине кокаином, иако су неки од њих већ одслужили казне у Србији.

Пoлитика је објавила да ће се 12. маја дефинитивно знати да ли ће одговарати и пред италијанским правосуђем због сумњи да су од октобра 2007. до маја 2009. у Милану, Бреши, Арензану и Тирени, користили на десетине станова и гаража за скривање дроге и људи.

У највећем броју случајева окривљени су, према наводима италијанског тужилаштва, употребљавали возило „мерцедес ванео" јер се на овом моделу најлакше преправљало дно у које је могло да стане најмање сто килограма дроге.

За градске испоруке чланови криминалне групе користили су скутере, којима су превозили десетине килограма у једној тури, пише овај лист.

Поступак прање новца

За то време, поступци у Србији трају.

У Специјалном суду у Београду 7. новембра 2022. изношењем одбране окривљених, почело је поновљено суђење Дарку Шарићу и његовим сарадницима, који се терете за прање новца, за који се верује да је стечен кријумчарењем кокаина.

Апелациони суд у Београду је 4. августа укинуо претходну првостепену пресуду којом је Шарић био осуђен на девет година затвора и наложио поновно суђење.

Рочишта и у овом поступку су већ одлагана у фебруару, а у претходном поступку до одлагања је дошло најмање 22 пута.

Тужилаштво тврди да су Шарић и остали „опрали" најмање 20 милиона евра, а оптужени су то негирали.

Према наводима оптужнице, новац од продаје кокаина који је набављан у земљама Јужне Америке пребациван је у Србију преко офшор компанија и уплаћиван на рачуне домаћих предузећа и појединих банака.

Ова средства коришћена су за приватизацију друштвених предузећа, али и куповину некретнина и земљишта.

Новац је, између осталог, улаган и у новосадски хотел „Путник", „Митросрем" из Сремске Митровице, „Палић" из Суботице, бројне некретнине на Златибору.

Оптужени су се, међутим, бранили да су инвестирали у предузећа и земљишта, али и да је реч о легално зарађеном новцу.

Шарић је рекао да је судским вештачењем утврђено да је сав његов новац дошао из легалних токова, наводећи да је осуђен за нешто што није био ни оптужен, односно за куповину фирме „Штампа".

Шарић је рекао да је судским вештачењем утврђено и да је 19 милиона његовог новца легално уложено у некретнине, као и да је све плаћао готовином.

Како је навео, 2003. године је пријавио некретнине и редовно плаћао порез држави.

Оптужницу из 2010. могуће је прочитати на сајту Центра за истраживачко новинарство Србије.

Једина пресуда за шверц 5,7 тона кокаина

Оптужница против Шарића због сумњи за кријумчарење 5,57 тона кокаина из Јужне Америке у Западну Европу током 2008. и 2009. године подигнута је 2010. године и четири године му се судило док је био бекству.

Када се предао српским властима 18. марта 2014. у Београд је стигао преко аеродрома у Подгорици, два дана после избора у Србији на којима је победила Српска напредна странка Александра Вучића.

Александар Вучић каже да је Дарко Шарић осетио да је лоциран и притешњен; можда и јесте, писао је Милош Васић у Времену после хапшења које је, према речима српских званичника организовано да се «избегне крвопролиће".

Може се такође претпоставити да су његови латиноамерички пословни партнери осетили извесни свраб због његове слабе безбедносне културе, а они нису познати по сентименталности.

Ако је тако, онда не би било чудно да је Дарко Шарић закључио да је боље бити жив у Устаничкој улици него мртав у некој Боготи или Kалију, писало је Време.

Поступак је трајао наредних осам година.

Шарић је све време негирао оптужбе, а одбрана је тврдила да је прича о „највећем нарко-босу - измишљена".

Првобитно је, као организатор групе, Шарић био осуђен на 15 година затвора.

Ту пресуду је укинуо Врховни касациони суд по захтеву за заштиту законитости и наложио да се поново размотре жалбе.

За то време, Апелациони суд у Београду му је крајем 2021. године одредио боравак у кући уз електронски надзор.

Затим је исти суд 12. октобра 2022. осудио Шарића на 14 година затвора правоснажно., а у притвору је већ девет година.

Апелациони суд је у образложењу нове пресуде навео да је током главног претреса поново испитао сведоке сараднике, издвојио из списа неке незаконите доказе и извео одређене нове доказе, отклонивши неправилности.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]