Криминал и трговина дрогом: Како албанска мафија делује у Латинској Америци и докле сежу њени пипци

Било је то 9. јуна 2021. године када је пошиљка са ознаком „фине шпаргле" натоверана у камион са приколицом од 18 тона из града Трухиљо, на северозападу Перуа.

Планирано је било да камион дође до комерцијалне луке Калао, најважнију у земљи која се налази у Лими.

Тамо је брод, чија је крајња дестинација била лука Ротердам, у Холандији, чекао пошиљку поврћа.

Али товар није испловио из луке у јужноамеричкој земљи.

Агенти Управе за борбу против дрога (Дирандро) перуанске националне полиције успели су да открију да је шпаргла контаминирана супстанцом за коју се испоставило да је течни кокаин.

„Дрога у Хуалаги (северни Перу) би могла да кошта 500 или 700 долара, тако да у Лими већ има вредност од 1.300 долара и стиже у луку у Европи по цени од 40.000 долара по килограму", објашњава директор Дирандре, Дени Родригез.

Открили су две тоне дроге, процењене на 77 милиона долара.

Родригез каже да су у пирамиди ове трговине кокаином била двојица албанских држављана: Мало Франк звани „Пелао" и Мета Гентјан познатији као „Барбас".

Обојица су у Перу ушли легално, као туристи преко границе са Еквадором, али их је Дирандро надзирао током њиховог боравка у земљи.

„Ови Албанци су задужени за финансијску и логистичку подршку у операцији илегалне трговине дрогом на територији Перуа", каже Родригез.

Иако нису бројни, није новост да у земљама Латинске Америке у којима оперишу картели за производњу и трговину дрогом у Латинској Америци има мушкараца албанског порекла.

Од 2000-их, припадници породичних кланова такозване „албанске мафије" путују у регион Латинске Америке како би проширили пословање у Европи.

„Албански криминални кланови су у Латинској Америци из једног разлога: да купују јефтин кокаин", каже Алесандро Форд, истражитељ InsightCrime.

Албанци су у најмање протекле две деценије успоставили контакте са картелима и групама за трговину дрогом у земљама попут Колумбије, Еквадора, Мексика и Перуа.

Без потребе да управљају великим бројем људи и да имају оружје високог калибра, попут латиноамеричких картела, они су склапали уносне послове са криминалним групама тих земаља.

„Њихова функција је да буду пословни повезници, склапање послова, логистика.

„Никада нећете видети [у Латинској Америци] наоружани конвој албанске мафије, осим чувара који нуде заштиту", објашњава Виктор Санчез, мексички истражитељ који се бави организованим криминалом.

Њена моћ лежи у заједничкој контроли са другим мафијама, попут италијанске, лука у Европи кроз које улазе дрога и илегални производи.

Зашто Албанци?

Албанија је историјски коридор за трговину између Азије и Европе на Балканском полуострву.

„Када је комунизам пао, Албанија је, заједно са бившим Совјетским Савезом, доживела драматичан пораст организованог криминала", објашњава Форд.

Од илегалне трговине хероином и оружјем до цигарета и људи, „албански криминални кланови су све шверцовали", каже истраживач.

Почетком 2000-их Албанци су почели да се повезују са италијанском мафијом.

Конкретно, повезивали су се са клановима у 'Ндрангети, моћној криминалној организацији у јужној Италији.

„Међутим, Албанци су убрзо послали изасланике у Латинску Америку да преговарају о куповини јефтиног кокаина на велико.

„Ови људи су се углавном населили у два пацифичка лучка града: Гвајакилу у Еквадору и, у мањој мери, Калау у Перуу", објашњава Форд.

Од тада су изградили контакте и у другим земљама у којима се производи дрога, као што су Боливија, Колумбија и Мексико.

Компанија Бело

Албанска мафија није само једна група, већ постоји неколико кланова широм Европе, кажу стручњаци.

Најистакнутија организација, која окупља неколико кланова, названа је Компанија Бело.

Она има пипке у разним земљама, попут Велике Британије, Холандије, Белгије, Француске, Шпаније, Португала, Италије и Немачке.

„То функционише као нека врста дијаспоре, налик италијанским мафијашким групама као што су Коза ностра, Камора и Ла 'Ндрангета већ дуги низ година", објашњава Санчез.

„Оно што је албанска мафија урадила јесте да је почела да колонизује друге земље са бољим животним стандардом.

„А онда се албански имигранти окупљају као нека врста породице и почињу да контролишу илегална тржишта".

Компанија Бело је учврстила моћ у последњих двадесет година.

Међутим, Интерпол је 2020. спровео велику операцију у 10 европских земаља која је довела до хапшења 20 истакнутих чланова.

Био је то тежак ударац за породичне кланове.

Према Агенцији Европске уније за полицијску сарадњу (Европол), албанска мафија одлучила је да покрије цео ланац продаје дроге: „од организовања великих пошиљки директно из Јужне Америке до дистрибуције широм Европе".

Да би то постигли, кланови су успели да контролишу илегалну трговину у лукама Ротердам (Холандија) и Антверпен (Белгија), одакле дистрибуирају дрогу и баве се илегалном трговином.

Европол је известио да је Компанија Бело прала новац кроз „алтернативни тајни систем дознака кинеског порекла, познат као fei ch'ien систем".

„Попут трансфер система хавала (hawala), људи који користе fei ch'ien депонују износ код мрежне 'агенције' у једној земљи.

„Други оператер подиже еквивалентни износ на другом месту у свету и прослеђује је примаоцу којем је намењен.

Тако су, „не остављајући траг откривања доказа за истражитеље", годинама опрали милионе евра.

Утицај у Латинској Америци

Албанска мафија се у Латинској Америци повезала са крилом моћног мексичког картела Синалоа на челу са Исмаелом „Ел Мајо" Замбадом, једним од најважнијих сарадника озлоглашеног Хоакина „Ел Чапа" Гузмана.

Различити извештаји у штампи, који се позивају на информације из Кабинета за безбедност мексичке владе, указују да је „Ел Мајо" Замбада основао удружење за прање новца са члановима клана браће Хиса.

Уз његову помоћ су, према обавештајним документима, створили фиктивне компаније - казина, ресторане и извозно предузеће - у државама Доња Калифорнија, Кинтана Ро и Сонора.

За Виктора Санчеза, специјализованог за операције криминалних група у Мексику, овај савез је логичан јер су Албанци „бољи у прању новца од Мексиканаца".

„Да би имали добар однос са мексичким организацијама, могу да им помогну у прању новца. Али сигурно је оно што је довело до контакта била продаја дроге", сматра Санчез.

За Албанце попут браће Луфтар, Арбена, Фатоса и Рамиза Хисе, чије је присуство откривено у Мексику, земље региона Латинске Америке нуде повољне услове за пословање.

Алесандро Форд каже да је регион „веома атрактиван" чак и за оне који нису само изасланици, већ се насељавају на дуже периоде или за стално.

„Многи од оних који мигрирају већ имају кривичне досијее у Европи, док су неки активни бегунци.

„Прелазак Атлантика значи анонимност, значи другу шансу.

„Могу да стварају нове идентитете, живе у богатим затвореним заједницама и искористе слабије капацитете за спровођење закона", објашњава истраживач.

Познат је случај Дритана Реџепија, трговца дрогом који је емигрирао у Еквадор почетком прошле деценије и успоставио шему испоруке дроге за Компанија Бело.

Многи су почели да га називају „краљем кокаина".

Побегао је из Европе, где су га тражили италијански и албански судови, и имао различите идентитете као што су Едмир Краја и Мутарај Лулезим, између осталих.

Ухапшен је 2014. године и касније осуђен на 13 година затвора.

Европол га је идентификовао као „вођу организације", који је наставио да води трговину дрогом у Европу чак и док је био у затвору.

„Свака особа која је прогоњена у Европи може наћи релативно безбедно уточиште у Латинској Америци, захваљујући моћи савезничких организација, због преовлађујуће корупције, због економских услова", сматра Санчез.

Стручњак, међутим, каже да би се групе, попут албанских, веома тешко афирмисале у земљама Латинске Америке као потпун и независан картел.

„Једна албанска мафијашка ћелија која се као таква етаблира звучи компликовано јер су веома уочљиве.

„Конкуренти би их врло лако елиминисали, поготово што би то била нова организација без заштите", објашњава он.

А што се тиче бројки, Албанаца у региону заправо има врло мало и њихови профити нису толико важни у Латинској Америци као они великих локалних нарко-картела.

Њена главна делатност је у Европи.

„Они узимају део колача, али организације попут мексичких имају највећи удео".

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]