Србија, правосуђе и Дарко Шарић: Нова оптужница после деценијског суђења за низ кривичних дела

Текст је ажуриран 7. октобра 2022. године

Тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужницу против Дарка Шарића и 14 људи осумњичених да су „као припадници његове организоване криминалне групе" извршили више кривичних дела, међу којима је и тешко убиство.

Шарић, коме се већ 12 година суди због шверца наркотика, ухапшен је 14. априла ове године у међународној полицијској акцији, због сумње да је организатор криминалне групе која је последњих две године деловала на територији Србије, Европе и Јужне Америке, преноси РТС.

Реч је о потпуно новим кривичним делима, а не онима за која је већ оптуживан.

Шарић је први пут ухапшен 2014. због сумњи за кријумчарење 5,57 тона кокаина из Јужне Америке у Западну Европу током 2008. и 2009. године.

Као организатор групе, Шарић је због тог дела био осуђен на 15 година затвора.

Апелациони суд у Београду му је крајем прошле године укинуо притвор и одредио боравак у кући уз електронски надзор.

За шта је сад оптужен?

У току спроведеног предистражног и истражног поступка, Тужилаштво за организовани криминал је интензивно сарађивало са полицијским и правосудним органима више европских земаља уз подршку Евроџаста и Европола, преноси РТС.

Поред Шарића, оптужени су и адвокат Дејан Лазаревић, Бојан Станојковић, Данило Одовић, Александар Бошковић, Никола Спасојевић, Данило Стојановић, Милутин Радовановић, Душко Мирковић, Стефан Андрејић, Марко Вукић, Урош Радовановић, Милан Вучинић, Арса Шарић и Душко Шарић, саопштило је тужилаштво.

Они се оптужницом терете да су од почетка 2020. до 14. априла 2022. године, када су неки од њих и ухапшени, на територији Србије, делујући као организована криминална група извршили више кривичних дела организованог криминала.

Из прикупљених доказа произлази да је „вођа ове групе Дарко Шарић, те да је створио план деловања да се из безобзирне освете лиши живота Небојшу Јоксовића, сведока сарадника у кривичном поступку који се против Шарића и других води пред Вишим судом у Београду".

Када у томе нису успели, окривљени Шарић је издао налог да се ради на дискредитацији како би Јоксовић евентуално изгубио статуса сведока сарадника, додаје се.

Истрага је вођена у координацији српске полиције и Безбедносно информативне агенције, током које су прикупљени бројни материјални докази о раду ове организоване криминалне групе, наводи се у саопштењу.

Правосудна драма „највећег нарко-боса на Балкану"

До последњих промена у правосудној драми Дарка Шарића много тога се променило.

Он се најпре предао властима Србије 2014, затим годинама био у притвору, добио више осуђујућих пресуда, које су затим обаране, тражио изузеће судија, улагао жалбе и одлагао рочишта.

Једном од најпознатијих Пљевљака, кога су и медији у региону називали „највећим нарко-босом на Балкану", јер га је оптужница теретила за трговину 5,7 тона кокаина из Јужне Америке у Европу, прошле године одређен је кућни притвор са наногицом.

Одлуке Апелационог суда Шарић очекује за два велика поступка која се воде против њега - и за трговину дрогом, али и за прање 22 милиона евра од дроге где је првостепено осуђен на девет година затвора.

Шарић је све време суђења негирао оптужбе.

Одбрана очекује ослобађање, наводећи да је прича о „највећем нарко-босу - измишљена".

„Предуго је Дарко Шарић провео у притвору и то је јединствен случај", каже за ББЦ Шарићев адвокат Радослав Баћовић.

Оптужница против Шарића подигнута је 2010. године и четири године му се судило док је био бекству.

„Дуго трајање судског поступка у такозваном случају Шарић, као и многи дуги поступци у многим другим важним предметима, недвосмислено указују да је време да се нешто предузме и да је стање у правосуђу Србије неодрживо", каже Горан Илић из Удружења тужилаца Србије за ББЦ на српском.

1. Предаја властима - 18. март 2014.

Два дана после парламентарних избора у Србији марта 2014, Шарић се предао надлежнима.

Тадашњи министар правде Никола Селаковић изјавио је да је то организовано „да би се избегло крвопролиће" и да је предаја безусловна.

Тада је саопштено да се бегунац предао у извесној „трећој земљи" агентима Безбедносно информативне агенције (БИА) и црногорске АНБ - Агенције за националну безбедност.

„Авионом типа галфстрим 550 СП, дакле дуголинијским, регистарских ознака ХБ-ЈKЦ, компаније Џет Авиејшн из Базела доведен је из те 'треће земље' на аеродром Голубовци код Подгорице у уторак рано изјутра, провео тамо пола сата са породицом и пола сата са адвокатом и затим авионом Владе Србије доведен је у Београд, па у Полицијску управу београдску и на крају у Специјални суд у Устаничкој", писало је тада Време у тексту Шлаг на изборној торти.

Шарићев бранилац Радослав Баћовић изјавио да се његов клијент вратио због тога што се „променила политичка клима" и да због тога очекује поштено суђење.

После избора 16. марта 2014. и победе Српске напредне странке (СНС), дотадашњи први потпредседник Владе за борбу против корупције Александар Вучић, постао је премијер.

2. Кадровске промене

Суђење Шарићу надживело је бројне ветеране у полицији и правосуђу.

Најпре су смењени неки од полицајаца који су учествовали у акцији „Балкански ратник", која се сматра почетком расветљавања клана Шарић, када је откривено више од две тоне кокаина у Уругвају.

Учесници „Балканског ратника", оперативци БИА Милан Летић и Ивицa Петровић, већ априла 2014. нису били у служби.

Мало пре него што се Шарић предао, Ивица Петровић, бивши начелник Оперативе БИА, практично другог места по важности у српској тајној полицији, пребачен је на друго радно место.

„Летић је завршио у пензији, а Петровић је пребачен у Обреновац за некаквог извршиоца", изјавио је тадашњи шеф Управе криминалистичке полиције Родољуб Миловић, преноси Политика.

Недуго затим, и генерал Миловић је смењен.

Када је на конференцији за медије председник Владе Александар Вучић саопштио да ће бити смењено пет начелника у полицији, осврнуо се и на Дарка Шарића који је Миловића у суду називао „генералом Папајом који му је све наместио".

„Влади Србије неће наређивати Дарко Шарић. Зато ја и данас мислим да је Родољуб Миловић поштен полицајац", рекао је Вучић у Влади Србије јуна 2014.

Миловић, награђивани полицајац који је важио за непоткупљивог, на сопствени захтев ишао је на детектор лажи поводом Шарићевих оптужби да је узео новац од њега.

И Миловићев шеф - дугогодишњи директор полиције Милорад Вељовић од 2016. није на тој функцији, од када је Вучићев саветник за безбедност.

Током деценијског поступка против Шарића, променила се и правосудна гарнитура.

Судија Владимир Вучинић отишао је у адвокатуру и учланио се у Народну странку, а специјални тужилац Миљко Радисављевић прешао је у Републичко јавно тужилаштво.

3. Пресуда на 20 година и обарање

Пред Специјалним судом у Београду Дарко Шарић јула 2015. осуђен је на 20 година затвора због организовања криминалне групе која је кријумчарила кокаин у западну Европу.

Пресуда је донета већином гласова трочланог судског већа којим је председавао судија Синиша Петровић.

У већу су биле судије Владимир Вучинић и Александар Трешњев.

Шарић није желео да присуствује изрицању пресуде, на шта је по закону имао право.

Тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић оценио је да пресуда показује да Србија и њене институције могу успешно да процесуирају и међународне криминалне групе.

Ипак, због нејасно написане оптужнице, Апелациони суд је лета 2016. укинуо ову пресуду и вратио је на поновно суђење.

Апелациони суд је тада оценио да је прекршен закон јер првостепени суд није судио Шарићу и групи по блажем закону који је донет 2005.

Кривични законик из 2005. године за неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога прописује казну од пет до 15 година затвора.

По првобитној, укинутој пресуди, Шарић и криминална група која је учествовала у шверцу кокаина осуђени су по новом кривичном законику који је прописивао строже казне и на снази је од 2009. године.

4. Пресуда на 15 година затвора и правоснажност

Децембра 2015, Дарко Шарић је у поновљеном поступку осуђен на 15 година за шверц 5,7 тона кокаина из Јужне Америке у Европу.

Ни овог пута Шарић се није појавио у судници Специјалног суда.

У образложењу судије Синише Петровића наводи се да је доказано да је 22 оптужених, колико их је остало на оптуженичкој клупи, учествовало у организацији, куповини и транспорту кокаина прекоокеанским бродовима на територију Европе, где је та дрога била даље продавана.

Најзначајнији докази били су - прислушкивани разговори и електронска пошта, шифрарник, књиговодство и искази тројице сведока сарадника.

Одбрана је тражила ослобађајућу пресуду, тврдећи да нема доказа, као и да су докази прикупљени незаконито, а да су сведочења сведока сарадника лажна.

Ова пресуда је постала правоснажна 9. новембра 2020. одлуком Апелационог суда.

У образложењу одлуке о казни за Шарића, суд је навео да је олакшавајућа околност за њега што је „породичан човек".

Као отежавајућу околност ценио је што је „криминална активност којом је остварена организација на планетарном нивоу, која је кроз континуиране активности баратала са неспорно утврђено великим количинама кокаина".

5. Врховни касациони суд обара пресуду и враћа на поновно одлучивање

Врховни касациони суд Србије (ВКС) је 16. јуна 2021. саопштио да је у случају Дарка Шарића укинуо правоснажну пресуду Апелационог суда у Београду.

Због битних повреда кривичног поступка нарушавањем претпоставке непристрасности судија, предмет је враћен на поновно одлучивање, наводи се у образложењу.

ВКС је утврдио да су у доношењу другостепене пресуде учествовале судије које су раније одлучивале о продужењу притвора и сматрале да је оптужени Шарић крив, што је разлог за изузеће.

Суд је навео да је посебно имао у виду и релевантне одлуке Европског суда за људска права.

Одбрана се нада слободи

Одбрана очекује ослобађање Дарка Шарића, наводећи да је прича о „највећем нарко-босу - измишљена", каже за ББЦ Шарићев адвокат Радослав Баћовић.

Шарић је све време притвора био сам у ћелији, иако није био у класичној самици, писали су медији.

Кућни притвор с наногвицом му је одређен у децембру 2021. и до хапшења је живео у елитном београдском насељу Дедиње.

Током трајања овог маратонског поступка, у Србији је промењен и Устав у области правосуђа.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру иВајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]