Кријумчарење наркотика и Балкан: Хладњаче пуне гума, кокаинске банане и влажна одећа

Цариник Небојша В. има хоби који му је веома користан у послу који ради - занима се за механику аутомобила, а воли и олдтајмере.

Баш зато му је прошлог лета на једном граничном прелазу за око запао стари фолксваген комби, сличан оном какав и сам има код куће.

Пришао је да поприча са возачем и то, како каже, „из чисте радозналости".

Међутим, ентузијазам цариника што је срео човека сличних интересовања брзо је спласнуо, јер му се возач током разговора учинио „сумњивим".

Како се испоставило, за воланом је седео кријумчар хашиша, који је илегални пакет носио у ранцу.

Само у 2021. години, на српским граничним прелазима заплењено је 717 килограма наркотика - марихуане, кокаина, хероина, амфетамина и других психоактивних супстанци, податак је Управе царина Републике Србије.

Судећи по информацијама о запленама дроге у Србији и региону, кријумчари умеју да буду и довитљивији - натапају гардеробу наркотицима у течном стању, раде разноразне преправке на возилима или пакују кокаин у кутије јужног воћа, који тако путује из Јужне Америке до Европе.

„Прелази Србије са Црном Гором и Северном Македонијом специјализовани су за кријумчарење марихуане, зато што је узгој ове биљке велики у Албанији", каже Небојша за ББЦ на српском.

Додаје да са Истока најчешће долазе хероин и хашиш, а са Запада синтетичке дроге и кокаин.

Хладњаче пуне гума, кокаинске банане и влажна гардероба

Небојша В. ради у Одељењу за сузбијање кријумчарења Управе царина дуже од деценије.

Његов радни дан почиње тако што облачи униформу, седа у аутомобил са колегама и креће на задатак који може да га одведе на било који гранични прелаз у Србији.

„Свако од нас има нешто што му посебно иде од руке - један говори немачки или италијански, други има добар нос за девизни прекршај, а трећи се разуме у механику аутомобила", прича цариник.

У скоро 12 година дугој каријери, Небојша је видео многе „лукаве покушаје" кријумчара да прошверцују наркотике.

„Један од најтежих случајева за открити био је хероин у редуктору аутомобила", присећа се случаја од пре неколико година.

Редуктор је уређај који служи за смањење броја обртаја и поделу преноса између предњих и задњих точкова, а у унутрашњости има зупчанике.

Међутим, зупчаници и други делови редуктора су у овом случају били извађени, па је остала само љуштура.

„Све је било јако добро залепљено и заливено течним металом, као да је рађено фабрички, па још замазано прљавштином одозго, да изгледа уверљиво", каже цариник.

Кријумчари су ту сакрили „између четири и пет килограма хероина", додаје.

Небојша наводи да га открића попут овог и данас изненађују.

„Тада је све почело тако што сам сумњао да шверцују новац, пошто су рекли како иду у иностранство да купе камион", објашњава.

У априлу 2019. године, са колегама је у крову хладњаче пронашао 340 килограма марихуане на прелазу Батровци.

Хладњача је споља била оштећена, што је привукло пажњу цариника.

Превозила је терет који није уобичајен за замрзивач - гуме.

„Јесте мало чудно да хладњача превози такав товар, али превозници прихватају свашта ако имају повратну туру која им доноси новац", каже Небојша.

Приликом скенирања, испоставило се да у крову хладњаче постоји неки товар који „није личио на гуме".

„На крову нове нитне, свеж силикон, а када смо отворили - имали смо шта да видимо", препричава.

Највеће заплене наркотика у Србији од 2006. године

Извор: Министарство унутрашњих послова Србије

Погледајте видео: Како се друштвене мреже користе за продају дроге

Док српски цариници често имају посла са кријумчарима марихуане, њихове колеге из Црне Горе проналазе кокаин, и то у бананама.

До највеће заплене у Црној Гори последњих година дошло је у августу 2021. године, када је у једном складишту робе пронађена једна тона и 400 килограма кокаина, показују подаци које је МУП Црне Горе доставио ББЦ-ју на српском.

Сумњиви пакет банана из Еквадора стигао је у Луку Бар, а полиција је пошиљку пратила до складишта робе, где је пронађено 1.205 паковања овог наркотика.

За овом следи заплена 2014. године, када је пронађено 250 килограма кокаина, такође у бананама које су у Луку Бар стигле из Еквадора, а тржишна вредност дроге била је процењена на 12 и по милиона евра.

„Банане долазе из Јужне Америке која је, поред производње банана, такође позната и по производњи кокаина", каже цариник Небојша В.

У жељи да заварају траг, кријумчари стављају кокаин у паковања у облику банана, објашњава.

Небојша додаје да се товар на царини прегледа скенером, који може да „разликује органске материје од неорганских".

„А и кокаин и банане су органске материје, па се не може тако лако утврдити да ли се у средњем реду нешто крије", додаје.

Кријумчари шверцују дрогу у јужном воћу због „честих испорука" у разне делове света, оцењује Небојша.

У складишту црногорског ланца супермаркета „Воли" је почетком јануара пронађено 400 килограма кокаина.

Према писању Блица, шверцовани кокаин су у Луци Бар приметили цариници који су, пратећи инструкције надлежних, пустили камион да оде у складиште у које је касније провалила полиција.

Српски цариници су крајем прошле године запазили сумњивог путника, који се из Еквадора враћао без обуће и четкице за зубе, али зато са влажном гардеробом киселог мириса.

„Упитан зашто су ствари влажне, имао је спреман изговор да је у земљи из које долази висока је влажност, па ствари после прања нису стигле да се осуше!", наводи се на Инстаграм профилу Управе царина.

Испоставило се да је одећа била натопљена дрогом у течном стању.

Откуд 600 килограма хероина у сефу Комерцијалне банке

Један од најинтригантнијих случајева заплена дроге у Србији забележен је 2001. године, када је полиција пронашла близу 600 килограма хероина у сефу Комерцијалне банке у Светогорској улици у Београду.

Према писању недељника Време, банка је сеф изнајмљивала Ресору државне безбедности МУП-а Србије.

Месец дана касније, представници власти су уз телевизијске камере и новинарске екипе присуствовали, како су рекли, спаљивању свих количина дроге у термоелектрани Обреновац.

Међутим, Милорад Улемек Легија, један од осуђених за организовање атентата на премијера Србије Зорана Ђинђића, тврдио је у интервјуу 2007. године да око 15 килограма хероина пронађених у сефу није уништено у складу са прописима.

„Дрога је прво изнесена из сефа - уз присуство многобројних људи - да би потом била враћена назад, а новинари су тек тада били позвани да то сликају", тврдио је Легија.

Он је, наводно, са „момцима из Јединице за специјалне операције (ЈСО) пребацио велику количину дроге у Хрватску, Румунију и Босну и Херцеговину".

Званичници Србије до сада нису ни потврдили, ни демантовали Улемекове речи.

Погледајте видео: Продаја дроге преко даркнета у процвату

'Једним оком прегледаш ауто, другим мотриш на реакцију'

Док прегледају аутомобиле, Небојша В. и његове колеге будно мотре на реакцију људи које су зауставили.

„Једним око прегледаш аутомобил, другим пратиш реакцију", каже цариник.

Каже да неки људи мирно посматрају царински преглед, све док се службеници не приближе делу аута где је нешто сакривено.

„Онда почињу да дижу галаму што растављамо ауто, у покушају да скрену пажњу".

Други су „равна линија" и делују „крајње незаинтересовано".

Трећи, као што је возач старог комбија са почетка приче, показују знаке нервозе пре него што их цариници уопште издвоје за преглед.

„Питам ја возача је ли бензинац или дизел, какав је мотор, а он се све нешто збуњује, дуго размишља сваки пут када треба да одговори, не може да ме погледа у очи - и мени буде сумњиво", присећа се Небојша.

Најразличитије су и реакције и на спознају кријумчара да су разоткривени.

Васић каже је то „тежак и непријатан тренутак".

„Човек схвата да му предстоји дуготрајан боравак у затвору - неки се сломе, почну да плачу и да се тресу, а било је и падања у несвест".

Казне за кријумчарење дроге у Србији?

За оне који држе, преносе или посредују у продаји или куповини наркотика, предвиђена је казна затвора од три до 12 година.

Ако се докаже да је починилац био део организоване криминалне групе, најмања затворска казна је 10 година,

Извор: Кривични законик Републике Србије

Куда иду заплењени наркотици

Откривени и заплењени наркотици често имају велику уличну вредност, која се понекад мери у милионима евра.

Сва заплењена дрога мора да буде уништена у складу са законом, наглашава Бранко Радујко, директор Управе царина, за ББЦ на српском.

„Наркотици се, у складу са процедурама, спаљују у термоелектрани Никола Тесла у Обреновцу".

Правило уништавања важи и за акцизну робу, као што су цигарете и алкохол, додаје Радујко.

Цариник Небојша Васић каже да му успешно обављени радни задаци дају „много добар осећај".

„Док тражиш, скаче адреналин, а када пронађеш, ту је велика сатисфакција", истиче.

А нарочито, додаје, ако су заплењени дрога или оружје.

„Тада знаш да си учинио добро дело".

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]