Европа и криминал: Албанске банде регрутују албанске мигранте за трговину дрогом у Великој Британији

ББЦ је имао увид у доказе да албанске нарко банде користе мигрантске кампове на северу Француске као регрутне центре, нудећи да плате прелазак онима који су спремни да раде у британској индустрији дроге по доласку.

Албанци чине скоро трећину од 38.000 људи који су до сада преко канала Ламанш пристигли бродићима ове године у Енглеску, према подацима британске владе.

Виши полицијски и имиграциони службеници с обе стране Ламанша забринути су због све веће улоге албанских посредника у организовању тих прелазака.

Албански премијер Еди Рама оптужио је Велику Британију за жртвовање његових сународника како би оправдала сопствену „неуспелу граничну и миграциону политику".

ББЦ се из прве руке уверио у то да су градови надомак албанске престонице Тиране остали готово празни и како су многи млади Албанци намамљени на француску обалу.

У француском граду Данкерку овог лета, очевици кажу да су Албанци заузели део тамошњег главног мигрантског кампа.

А мали хотели око станице, као што су хотел Бретања и Ле Лион д'Ор, сада су разрађене прихватне станице за албанске мигранте: њихова врата су трајно затворена за друге госте, на видику нема особља, а за стакло је залепљен телефонски број отворен 24 часа дневно.

То су нека од места на којима албански посредници чекају клијенте, служећи као кључна веза за преласке бродићима којима доминирају ирачко-курдске мреже.

„У Француској имате људе који вас чекају", рекао ми је један Албанац, након што је стигао до Велике Британије бродићем овог лета.

„Сви на свету знају где треба да се иде, ако желите да стигнете у Енглеску."

На улици испред станице у Данкерку, приметили смо Кевија на прозору његове собе на другом спрату Ле Лион д'Ора, како пуши цигарету.

Он је тек пристигао из Албаније, има 20 година, и нервозан је због путовања које га чека.

После свега пар дана проведених овде, већ је пронашао некога да организује његов прелазак и он сада чека на позив да пође.

„Временски услови нису добри", каже он.

„Мораћемо да чекамо још можда два дана."

За албанске држављане као што је Кеви, стићи до северне Француске је лако; имају право да уђу у ЕУ као туристи на до три месеца без визе.

Већина пристиже аутобусима или аутомобилима, привучени огласима на друштвеним мрежама који обећавају помоћ посредника на терену у Бриселу, Паризу, Калеу или Данкерку.

Представљајући се као албански мигрант, контактирали смо двојицу кријумчара људи који се рекламирају клијентима на платформи за дељење видео снимака ТикТок.

Обојица су одговорила у року од пола сата, са опцијама да се плати у Француској или Енглеској, и смерницама како стићи до Белгије и Француске, где ће их контактирати посредник.

Порука обојице била је: „Лако је."

„Посредник вам се јави, а ви само прихватите најјефтинију понуду", рекао ми је Ералдо Харкицај, албански новинар.

Ералдо се недавно у тајности претварао да је мигрант за главну албанску телевизијску станицу.

Он је рекао да се већина албанских посредника клонила главног мигрантског кампа у Данкерку, који се налази под контролом курдске и других мрежа.

„Кад смо се нашли унутар кампа, схватили смо да Албанци ту немају никакву праву моћ. Све су водили Курди", рекао ми је Ералдо.

„Читаву организацију у кампу и транспорт људи ка Енглеској воде Курди."

Виши француски званичник, који се бави овом облашћу, потврдио је да Албанци тренутно играју улогу посредника, контактирајући албанске мигранте преко ирачко-курдских кријумчарских банди.

Говорећи незванично, он је рекао да ирачко-курдске мреже тренутно воде 80 одсто операција бродићима, али да се француске власти брину због могућности да албански држављани покрену властите независне операције, уз ризик од насилног обрачуна између група.

Британска влада каже да је ове године бродићима стигло 12.000 Албанаца, готово сви младићи који путују сами.

Код куће у Албанији, неке области око главног града Тиране потпуно су опустошене.

Лакнас се налази на авионској путањи од Албаније до Француске.

Путнички авиони зује изнад тихог и празног града: изнад његове мале џамије окружене полуизграђеним стамбеним зградама и кућама са прозорима обложеним даскама; преко његовог напуштеног кафића.

Власници радњи окупљају се на пустом друму да се жале како им је пословање неодрживо.

Пар крава жваће траву поред празног главног пута.

„Оне су све што ми је остало", каже њихов власник.

„Моја деца су отишла у Енглеску."

Мештани тврде да је 70 одсто локалног становништва већ отпутовало за Велику Британију.

А нови одласци не престају.

Сада има много места попут Лакнаса у Албанији.

Главна мотивација је економска прилика.

Корупција је овде системски проблем, а подаци Еуростата из 2018. године пореде просечни приход домаћинства у Албанији (1.997 евра) са Великом Британијом, где је он десет пута већи (21.464 евра).

Мајлиндин син отишао је за Велику Британију пре месец дана, са три-четири пријатеља из краја.

Мајлинда јој није право име, она је тражила да не откривамо њен прави идентитет.

Каже ми да је њен син стигао до Данкерка, али да је онда остао без новца да плати прелазак.

„Било му је веома тешко да се укрца на брод", прича ми она.

„Била сам присиљена да се обратим мом даљем рођаку који је пристао да буде жирант у Енглеској. Он има британску визу и тамо је већ 20 година."

Она каже да је рођак послао фотографију њеног сина кријумчарима да би могли да га препознају.

Кад је успешно прешао, кријумчари су послали другу фотографију њеног сина назад рођаку, да би доказали да је он стигао на британско тле.

Чак и за оне који немају новца да плате унапред, постоје начини да се пређе.

Један Албанац, који је стигао у Велику Британију бродићем пре неколико месеци, рекао нам је да унутар кампа у Данкерку раде регрутери за албанске нарко банде.

Он је пристао на интервју лицем у лице у Лондону, под условом да га ни на који начин не идентификујемо.

Описао је како су му се регрутери обраћали „четири-пет пута".

„Нудили су разне ствари - да ће платити за путовање, да ће ме чекати посао у Великој Британији - али нисам био заинтересован", каже он.

Он процењује да већина младих које је срео у кампу у Данкерку планира да ради у албанским мрежама за канабис и кокаин у Великој Британији.

Ниједна владина агенција или имиграциони званичник нису потврдили ову процену.

Али један бивши албански мигрант, који је радио илегално у Великој Британији последњу деценију, рекао нам је да су половину мигрантског особља на његовом градилишту одвукле нарко банде нудећи им бољу плату.

Андреа Вилсон, заменица директора Националне агенције за борбу против криминала, каже да је тржиште нарко банди у Великој Британији значајан мамац за долазак људи.

„Видели смо случајеве трафикинга, случајеве у којима су људи везани дугом", рекла ми је она.

„Кренули су да раде право са обале на коју су пристигли у Велику Британију. Они су жртве трафикинга - а ми модерно ропство схватамо веома озбиљно."

„Али има врло мало организованих структура и у самим мрежама за кријумчарење људи", каже она.

„Док са дрогама и ватреним оружјем имате хијерархијску структуру са великим газдом на врху, код организоване миграције виђамо тесне везе и лабаве мреже, у којима се појединци контактирају преко друштвених мрежа - што нам представља велику потешкоћу."

Албанија је пристала да по хитном поступку прими назад држављане којима је ускраћено право боравка у Великој Британији и послала је властито особље да помаже британској граничној полицији.

Али ми је албански премијер Еди Рама рекао да су мреже које раде у северној Француској међународне и да постоји граница шта његова влада може да уради у борби против њих.

„Ламанш није географска и политичка одговорност албанске владе", каже он.

„Земље порекла не треба звати у тренутку кад се проблем већ појавио у новинама. Сувише је лако бити британски премијер, појавити се на телевизији и проказати мишиће, упревши прстом у Албанију и Албанце."

Албанске мреже кријумчара људи постојале су у Француској много пре него што су почели преласци малим чамцима.

Деценијама су албански посредници у Француској и Белгији крили сународнике по камионима на путу до Велике Британије.

Масовна улагања Велике Британије и Француске у појачану безбедност у лукама за трајекте отежале су ту руту и учиниле је скупљом.

Преласци бродићима коштају упола мање од пута камионом, а друштвене мреже су препуне сведочанстава оних који су успели да пређу.

Сваки нови долазак инспирише следећи.

Мајлиндин син јој се јавио откако је стигао у Велику Британију.

Изашао је из притвора и сада живи у хотелу.

„Отишао је у потрази за бољим животом", каже она.

„Али постоје жртве. Сада смо у дуговима да отплатимо новац који смо позајмили."

Мајлиндин млађи син, који има 14 година, већ планира властити пут.

Причу његовог брата, пуну опасности и дугова, воде Ламанша преобратиле су у примамљиву прилику.

Сваки успешан прелазак невидљива је нит која вуче Албанце код куће да и сами покушају.

Додатно извештавање: Сара Монета

Погледајте и овај видео о избеглицама које прелазе Ламанш:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]