Авганистан и мигранти: „Бог ће ми опростити, или неће" - кријумчар људи открива за ББЦ инсајдерску причу о послу

Пре него што се укрцао на брод како би илегално прешао границу, Шафијулах је позвао своју породицу у Авганистану да им каже да је добро и да иде куда је наумио.

Никад више се нису чули с њим.

Трајект којим су кријумчари људи превозили људски товар - у ком је било најмање 32 Авганистанца, седам Пакистанаца и један Иранац - потонуо је у јуну 2020. у турско језеро Ван, и многи од њих се и даље воде као нестали.

Турске власти су изјавиле за ББЦ да би нека тела могла бити и 100 метара испод површине, због чега је веома тешко доћи до њих.

Најмање четири особе за које се сматра да су страдале - међу њима је и Шафијулах - на пут је послао исти кријумчар, и он је пристао да говори за ББЦ Авганистан, под условом да му се не открива идентитет.

„Елхам Нур" је причао о томе како води свој илегални бизнис и како се осећа када његови клијенти страдају на опасном путовању.

Ризик и кривица

ББЦ је питао Нура да ли се осећа кривим када се људи удаве или одговорним за њихову смрт.

„Боли ме када се породица распитује о вољеној особи. Два тела са брода су пронађена, а за још двоје се трага", рекао је кријумчар.

„Били су прилично млади и трагали су за безбедношћу и бољом будућношћу, а сматрам да сваки човек има право на то", додао је.

Али иако је трговац људима изразио жаљење због њихове смрти, одбио је да преузме одговорност за ту трагедију.

„Много пута сам се извињавао породицама, редовно сам комуницирао с њима", казао је.

„Али породице знају да то није била моја намера - рекао сам им јасно на самом почетку да успут може свашта да се деси."

„Могу бити ухапшени и полиција их може депортовати, могу их отети милитанти, па чак могу и страдати у несрећама. Они су то прихватили", инсистирао је он.

„Бог ће одлучити да ли ће ми опростити."

Организовани криминал

Нур је један од многих кријумчара људи који отворено ради у Кабулу, главном граду Авганистана.

Тврди да с великим успехом шаље људе у Италију, Француску и Уједињено Краљевство, захваљујући добрим везама са другим криминалцима.

„Кријумчарење није посао за појединца, већ прилично разуђена мрежа. Повезани смо једни с другима.

„Међутим, ја не идем на пут с мигрантима - све се уговара преко телефона", каже он.

Пошто велики број Авганистанаца очајнички жели да напусти земљу, Нуру посла не мањка.

Уједињене нације тврде да 2,7 милиона Авганистанаца тренутно живи изван земље, као избеглице - што значи да једино из Сирије и Венецуеле више миграната оде него из Авганистана.

И заиста, Нур не мора да се рекламира - клијенти зову њега и посао му цвета тако што се шири глас.

Млади Авганистанци који желе да оду обично желе кријумчара који је већ послао из земље некога из њихове регије, а Нур је већ дуго у овом послу.

Међутим, само мали проценат оних који покушају да стигну до Европе успе у томе у првом покушају, а неки чак заувек нестану.

„Желимо да видимо његово тело"

„Знали смо да је пут опасан, али нисмо ово очекивали", изјавио је за ББЦ Шер Афзал, Шафијулахов стриц.

„Знали смо да је пут опасан, али нисмо ово очекивали", изјавио је за ББЦ Шер Афзал, Шафијулахов стриц.

Он је у жалости, али то је чудан, шупаљ бол, пун неизвесности - Шафијулах је један од оних који су после трагедије на језеру Ван проглашени несталима.

„Сада желимо да видимо његово тело. Не очекујемо да је преживео", рекао је Афзал.

Породица би желела да одржи службу за Шафијулаха - она је већ одржана за двоје миграната чија су тела пронађена.

Отац кријумчара људи је чак посетио породицу са групом стараца како би му одали почаст.

Шафијулах је у јуну пошао на запад у потрази за бољим животом.

У Џалалабаду, граду на истоку Авганистана, није видео будућност и ступио је у контакт с Нуром како би отишао у Италију.

Платио је трговцу људима 1.000 долара у првој рати, и заједно са другим мигрантима се тискао у аутомобилима и камионима, па чак и ишао пешице, од једног места до другог.

Шафијулах је из Ирана прешао у Турску.

Даље од тога није стигао - телефонски позив са језера Ван упућен је 26. јуна.

Нур каже да је Шафијулаховој породици вратио новац - они су то потврдили за ББЦ - као и другима чије је путовање прекинуто.

Уносан посао

Ова трагедија само је појачала Нурове сумње у професију којом се бави.

Он каже да зна да је то илегално и схвата да ће, пође ли нешто по злу, бити људских жртава.

Али Нуру није лако да напусти кријумчарску мрежу након што је толико година учествовао у тако уносном послу.

„Наша цена је 1.000 долара од Авганистана до Турске", каже Нур.

„Од Турске до Србије је 4.000 долара. Одатле до Италије наплаћујемо још 3.500 долара. То је укупно 8.500 долара."

У земљи у којој је просечан годишњи доходак по глави становника мало већи од 500 долара, ово је огроман износ новца.

По сваком мигранту који успешно стигне до Италије, Нур заради између 3.000 и 3.500 долара.

А тај кријумчар каже да он само узме телефон, уговори пренос новца и повремено подмити авганистанске власти.

Никад се лично не среће ни са ким кога не познаје, као ни са блиском родбином или пријатељима.

Ослања се на то да ће му репутација донети муштерије и нерадо разговара с незнанцима.

Удобан је то живот (какав није лако постићи у Авганистану) и тешко је одолети чарима богатства - аутомобилима, одећи, кућама.

ББЦ зна за једног кријумчара људи који је одлучио да изађе из посла, али је само годину дана касније опет почео да ради са мрежом.

Сигурне куће

Кријумчар признаје да се мигранти суочавају с ризичним, илегалним путовањем без путних исправа и каже да се крију дању, а крећу ноћу.

Његова мрежа користи сигурне куће дуж трасе, у градовима попут Техерана, Вана (у Турској) и Истанбула, каже он.

Путницима се саветује да не носе никакве вредне предмете, попут скупоценог накита или сатова, који би могли да привуку пажњу лопова.

Нур обично каже мигрантима да не носе више од 100 долара у кешу.

„Не преузимам никакву одговорност за њих ако их ухвати полиција, али ако их отму милитанти или оружане групе, ми плаћамо откуп како бисмо их ослободили", рекао је Нур.

У зависности од тога колико има полицијских патрола, путовање до Турске може да траје између једне недеље и два месеца.

Та земља је главно стециште Авганистанаца који одлазе у Европу.

Бежећи од талибана

Један од миграната који су прошли кроз Истанбул на путу ка западу био је Хазрат Шах, бивши припадник авганистанске војске.

Након што је његово село дошло под власт талибана, тај двадесетпетогодишњак се плашио одмазде према његовој породици, те је дезертирао из своје јединице и одлучио да напусти земљу.

Раније ове године кренуо је из Нангархара, на истоку Авганистана, и испричао је за ББЦ о свом покушају да стигне до Италије том добро утртом рутом.

Иако га није послао Нур, има штошта да каже о трговцима људима.

„Пошто сам стигао до границе (између Турске и Ирана), требало ми је скоро месец дана да стигнем у Истанбул.

„Остао сам тамо неколико месеци и радио сам у хотелима како бих прикупио новац да платим кријумчарима", рекао је Шах за ББЦ.

Источномедитеранска рута, која подразумева прелазак мора између Турске и Грчке, посебно је популарна код Авганистанаца.

Европска агенција за границе процењује да је током првих осам месеци ове године више од 14.000 људи прешло у Европу овим путем - а за готово четвртину тог броја се претпоставља да су Авганистанци.

Било је тешко из Грчке стићи у Босну - Шаха су неколико пута депортовали пре него што је успео - али његови покушаји да оде даље од Босне упорно су пропадали.

„То је страшно. Током последњег покушаја сам и повређен.

„Полиција ме је много тукла. Одузели су нам ципеле и џемпере. Приморани смо да се враћамо по мраку. Веома је тешко проћи даље", присећа се он.

„Кријумчари не могу да помогну"

Није сигуран да ће икад стићи до Италије, али Шах свеједно није расположен да позове кријумчаре у Авганистану да му помогну.

Каже да они просто нестану чим искрсне нека невоља и многи који се одлуче на путовање зажале што су им веровали.

„На сваком делу пута постоји шанса да ћете умрети, бити озлеђени или отети - и нико вам не може помоћи", каже он.

„Није могуће да вам они (кријумчари људи) помогну, пошто се плаше полиције.

„Прљава је то игра."

Месецима је живео у језивим условима и успут је видео како многи умиру.

„Добићете врло мало хране и воде како бисте преживели. Видео сам како људи умиру од жеђи.

„Други мигранти не могу да им помогну зато што, ако дате воду њима, ви ћете се наћи у истој ситуацији."

Према Међународној организацији за миграције, најмање 672 особе су страдале у Средоземном мору ове године.

То се понајвише дешава зато што су присиљене да путују претрпаним бродовима и у неповољним временским условима.

Многи, попут Шафијулаха, умру пре него што стигну до Средоземног мора, и уопште не постану део ове статистике.

„Много људи умре, то је сигурно. Ако нисте заиста очајни, не треба да крећене на ово опасно путовање", каже Шах.

А у Авганистану не влада оскудица очајних људи.

После велике експлозије близу Немачке амбасаде у Кабулу 2017 у којој је убијено најмање 150 људи, већина европских земаља затворила је визне центре у Авганистану, због чеге је постало веома тешко легално отпутовати у Европу.

То је само повећало прилив клијената који, упркос ризицима, потражују услуге кријумчара као што је Нур.

Од мигранта до кријумчара

И Нур се једном нашао у тој ситуацији.

Као и многи, и он је својевремено сањао о томе да живи лагодним животом у Уједињеном Краљевству и прешао је исти тај пут са само 14 година.

Његов отац је кријумчарима платио 5.000 долара.

„И даље се сећам проблема на том путу, посебно у Бугарској, када су нас држали скривене у возовима - чак сам био присиљен да искочим из воза у покрету", присећа се Нур.

Видео је многе како умиру пре него што је стигао у Кале, француски град на обали.

Тамо је видео прилику за лаку зараду.

„Повезивао сам мигранте са другим кријумчарима у логору у Калеу. Добијао сам 100 евра по мигранту."

Тако је Нур ушао у посао трговине људима.

Илегално је доспео у Велику Британију и наставио је да сарађује са кријумчарима.

Али каже да се вратио у Авганистан, пошто је схватио да га тражи полиција.

„Већ сам постао познат док сам се бавио тим послом у Уједињеном Краљевству, тако да су ми се, кад сам се вратио, многи обраћали и тражили помоћ", каже он.

Неки од миграната који су успели да стигну до Европе преко Нурове мреже дали су његове податке другима, и тако су се његова мрежа и репутација шириле.

„Упркос неизвесностима тешке руте, људи и даље имају поверења у то да ћу их извући из земље", каже он.

Око стотину њих који верују да ће их Нур безбедно спровести у бољи живот тренутно су на путу, али Нур каже да ће они бити последњи.

Каже да ће заувек престати овај посао оног тренутка када буде знао да су безбедно стигли на одредиште.

Крај пута?

Трагедија на језеру Ван ударила је на Нурову савест.

Каже да је, за све године колико се бави трговином људима, изгубио једино то четворо који су били на преврнутом броду, и то је довело до неслагања и проблема у његовој породици.

Сада жели да изађе из посла и мисли да би могао да заврши са кријумчарењем људи до краја године.

Међутим, један његов колега је рекао за ББЦ да га изненађује Нурова одлука, те да сматра да ће кријумчару бити тешко да остави посао иза себе.

Људи ће га и даље звати у наредним годинама и прилика да оствари зараду неће тек тако нестати оног тренутка кад он одлучи да је доста.

Остаје да се види да ли ће Нур успети да изађе из посла, али са њим или без њега, трговина људима ће се свакако наставити.

У Џалалабаду су припреме већ у току.

Иако знају шта се десило Шафијулаху, двоје његових рођака спремају се на овај опасан пут, у нади да ће успети да дођу до Европе.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]