НАТО и Србија: Вежба и помирење

Химна НАТО-а се не може често чути у Србији. Међутим, Србија је први пут одржала вежбу под вођством НАТО-а, тако да је та химна трештала ове недеље у Младеновцу.

Срби нису заборавили акцију НАТО-а из 1999. године, када је Алијанса 78 дана бомбардовала земљу, у настојању да присили југословенског председника Слободана Милошевића да повуче трупе са Косова и дозволи присуство међународним мировним снагама.

Друге бивше југословенске земље ће можда ући у НАТО, али јавно мњење у Србији се и даље снажно противи.

Док се химна ори, председник Србије Александар Вучић и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг стоје мирно, уз представнике тридесетак држава. Иза њих, амблем спаја српску заставу са заставом НАТО-а за вежбу у коју је укључен главни систем цивилног реаговања Алијансе.

Ова сцена из Младеновца може бити шок за оне који сматрају да је Београд велики савезник Москве.

Заправо, Србија је дуго водила политику војне неутралности, а њене трупе редовно учествују у вежбама које су организовали и Русија и НАТО.

Обе стране покушавају да објасне да ово није војна вежба, али Вучић каже за ББЦ да сматра да је време да Србија преиспита своја негативна осећања према НАТО-у.

„Мислим да се ради о емотивним питањима - углавном због 1999. и питања Косова. Ово је нешто на чему морамо да радимо - и то је оно што ћемо убудуће радити. Мислим да након свега морамо да ставимо све то на много рационалније темеље. И то ће се десити."

Након смотре учесника и њихових активности, Вучић и Столтенберг су се упутили у Београд да се обрате на безбедносном форуму.

„Србија је неутрална земља. Они раде са НАТО-ом и учествују са нама у доста вежби и пројеката", рекао је Столтенберг. „Али они такође сарађују са Русијом. Ми то поштујемо као одлуку суверене нације."

Чак и тако, Западни Балкан тренутно изазива забринутост НАТО-а.

Од наводног мешања Русије у црногорске и македонске изборе, до избора у Босни и предложене замене територија између Косова и Србије, постоји неизбежно и, каже Столтенберг, непожељно расположење широм региона.

„Партнерство са Србијом постаје све значајније. Чињеница је да су присутне неке тенденције повратка јаке националистичке реторике из прошлости и то морамо избећи", каже Столтенберг.

Ипак, наредно питање је да ли су Срби вољни да прихвате ближе односе са НАТО-ом.

„Сви можемо доста да добијемо"

Шетња по Београду потврђује да многи и даље имају негативан однос према Алијанси.

Мурали и графити против НАТО-а подсећају на бомбардовање 1999. године, које је успело да присили тадашњег председника Слободана Милошевића да повуче трупе са Косова - али је оставило разорене зграде у Београду.

Миша Ђурковић, директор београдског Института за европске студије, каже да је тешко да се ставови промене.

„Након 2000. земље НАТО-а наставиле су да воде општу регионалну политику, која се заснива на двоструким стандардима", каже он. „Људи долазе до сасвим логичног закључка да НАТО не чини много тога што би побољшало њихову перцепцију Запада."

Ипак, други су убеђени да је са преговорима о придруживању ЕУ који су у току, неизбежно да ће Србија иде даље према Западу.

Јелена Милић из београдског Центра за евроатлантске студије је једна од њих.

„Сви ми можемо много да стекнемо. Земља се приближава политичком Западу - за сада је војно неутрална - али процес интеграције у Европску унију би могао довести до демократског надзора над војском. Међутим, што је најважније, то смањује кључне перспективе руског утицаја у региону."

Наравно, вежба за одговор на катастрофе се такође може мерити по номиналној вредности, а не знаком промене у односу.

Међутим, са 20-огодишњицом НАТО бомбардовања, изгледа да се у ваздуху више од противоптужби осећа помирење.