Србија, миграције и Европска унија: До Београда без визе, за ЕУ са кријумчарима - како држављани Бурундија, Туниса и Индије стижу до Европе

У парку код аутобуске станице у Београду, Амиси из Бурундија одмара на клупи са малом ћерком, која на октобарских петнаестак степени Целзијуса греје руке у џеповима ружичасте зимске јакне.

„У Београд смо из Истанбула стигли авионом, а сада настављамо за Европску унију (ЕУ)", каже двадесетдеветогодишњак.

Он се са породицом придружио хиљадама избеглица и миграната на такозваној Балканској рути, којом већ годинама доминирају Авганистанци и Сиријци.

За држављане Бурундија, Туниса и Индије, ризично путовање кријумчарским каналима до сада је било утолико лакше, што су до европског прага могли да стигну легално и без виза, али то би ускоро могло да се промени.

Безвизна путовања у Србију ускоро би могла да постану прошлост за људе тих земаља, што би био први корак званичног Београда ка усклађивању са визном политиком Европске уније.

Београд треба да усклади визну политику са Бриселом, како би држављани Србије и даље могли да путују у ЕУ без виза, рекла је Илва Јохансон, европска комесарка за унутрашње послове.

Први корак ка томе могло би да буде укидање безвизног режима са две од три земље, које је Јохансон означила као „ургентне" за ублажавање избегличке кризе у ЕУ.

Како су пренели РТС и Јуроњуз, Србија ће увести визе Тунису и Бурундију, а европски комесар за проширење Оливер Вархељи на Твитеру уопштено је похвалио напоре Београда да усклади визну политику са Бриселом.

За сада се не помиње увођење виза Индији, коју је Јохансон означила као трећу која би требало да се нађе на списку.

Из Министарства спољних послова Србије још увек нема званичне потврде ове одлуке, као ни образложења на које земље би се односило евентуално увођење виза.

Између јануара и марта 2022, број илегалних прелазака из балканских у европске земље био је 57 одсто већи него у истом периоду 2021, наводи се на сајту Фронтекса, европске агенције за граничну и обалску стражу.

Колико Бурунђана, Тунижана и Индијаца пролази кроз Србију?

Нема јавно доступних података о томе колико је људи из ове три земље прошло кроз Србију, нити невладине организације могу да понуде оквирне процене.

Прецизну евиденцију о уласцима у Србију има само Министарство унутрашњих послова (МУП).

До објављивања текста, из МУП-а нису одговорили на упит ББЦ-ја о броју држављана три земље, који су у Србију допутовали од почетка 2022.

Процену је тешко дати, зато што се држављани Бурундија, Туниса и Индије, углавном не обраћају локалним институцијама и организацијама.

„За разлику од избеглица из Авганистана, Пакистана и Сирије, углавном не траже помоћ у виду хране и смештаја", каже Весна Јанковић, службеница за родна питања и осетљиве групе у невладиној организацији ИнфоПарк, која помаже избеглицама и мигрантима.

„То се нарочито односи на Бурунђане - не одају утисак те врсте угрожености, изгледају здраво и материјално добростојеће, углавном се крећу у већим групама", додаје, али наглашава да „разлог може бити и неповерење".

Људи ове три националисти су малобројни у прихватним центрима за колективни смештај.

„Њихов број је релативно је низак у односу на укупан број корисника", кажу из Агенције за избеглице Уједињених нација (УНХЦР) у писаном одговору за ББЦ на српском.

Они се позивају на евиденцију Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије (КИРС), водеће државне институције у овој области.

„Према подацима КИРС-а, у центрима је 11 Тунижана (0,2 одсто укупног броја смештених), 518 Бурунђана (10 одсто) и 56 Индијаца (1 одсто)", наводе.

Додају да је у односу на прошлу годину регистрован само „благи пораст".

Док у прихватним центрима удео ове три националности не прелази 12 одсто, у сквотовима близу северозападних граница Србије, они чине „скоро 20 одсто", кажу из невладине организације КликАктив, која ради са избеглицама и мигрантима у пограничним подручјима.

Сквотови су неформална преноћишта за људе који путују, а углавном се ради о напуштеним индустријским просторима без струје, воде и канализације.

Ту могу да одморе, наложе ватру и огреју се.

„Из Бурундија углавном долазе читаве породице, а има и жена које путују саме", каже Сара Ристић из КликАктива за ББЦ на српском.

Како додаје, слично је и са Тунижанима, док из Индије долазе махом мушкарци.

Амиси каже да му кревет у избегличком кампу није потребан.

„Спавамо у приватном смештају", додаје и каже да је у Србији имао само једно ноћење, пред наставак пута.

Од 1.500 до 2.200 евра по глави -како путују у Европску унију?

Амиси је у Србију стигао легално, а не скрива да пут планира да настави са кријумчарима.

„Скупо је, путујем са женом и ћерком, платили смо 1.500 евра по глави", додаје Бурунђанин, игноришући упорно опомињање супруге да би можда било боље да ћути.

Ово путовање може да кошта и више, показују подаци које је Дански савет за избеглице прикупио у теренском раду са избеглицама и мигрантима из Бурундија.

„Могу да плаћају и од земље до земље, што укупно иде и до 2.200 евра", каже Бојана Балавић из ове невладине организације за ББЦ на српском.

Како додаје, најскупљи део путовања је прелазак из Италије у другу ЕУ земљу, које „кошта око 1.000 евра".

Балавић подсећа да становници Бурундија и Туниса углавном говоре француски, па покушавају да стигну у европске земље где је тај језик у употреби.

Једна од њих је Белгија, где пристиже све више Бурунђана, наводи Бруно Боелпап, ББЦ новинар у Бриселу.

Нагли прилив Бурунђана у Белгију

Бруно Боелпап, ББЦ новинар у Бриселу

У Белгији, баш као и у другим европским земљама, расте број захтева за азил.

У првих девет месеци ове године, регистровано више захтева за међународну заштиту него за целу 2021.

Ипак, највећа новина је нагло повећање броја Бурунђана који долазе.

Они су тренутно друга најбројнија група која тражи азил Белгији, одмах после Авганистанаца.

Само у септембру, азил је у Бриселу затражило 553 Бурунђана, док их је у мају било само 34.

Чини се да постоји нова рута од Бурундија до Србије, одакле настављају ЕУ.

У светлу наглог пораста, белгијске власти су се са упозорењем обратиле Бурунђанима који се надају да ће отпутовати у Белгију.

„Примећено је да многи Бурунђани у Белгију долазе илегално, преко Србије и Хрватске", саопштено је из Амбасаде Белгије у Бурундију 10. октобра.

„Белгија те људе одмах шаље назад у прву земљу ЕУ у коју су ушли, а у складу са Даблинском конвенцијом".

У центру Брисела, мале групе Бурунђана седе у канцеларијама за регистрацију избеглица.

Већина њих су младићи, који су добро обучени и беспрекорно говоре француски.

Нерадо причају о путовању у Европу и изгледа да су свесни да Белгија жели да врати оне који су путовали преко Србије.

Када сам четворочлану групу која је ручала близу канала у Бриселу питао да ли су летели кроз Србију, настала је непријатна тишина.

Одговора није било.

Затим сам питао сам да ли се плаше да ми кажу, а они су насмејали.

„Боље да не причам", рекао је један.

Бурунди је бивша белгијска колонија, а у Бриселу већ постоји заједница људи из ове земље.

Белгија је за њих природна дестинација, многи имају пријатеље или рођаке који им помажу да се интегришу.

Из Туниса, бившег француског протектората, велики број људи тежи да стигне у Француску, пише немачки Шпигл.

Најпопуларније дестинације за Индијце су Шпанија и Португал, каже Ристић из КликАктива.

„Из неког разлога, верују да ће се тамо најлакше снаћи", додаје.

Она каже да се Тунижани и Индијци пробијају преко границе са Мађарском.

Како додаје, Бурунђани бирају да прво пређу у Босну и Херцеговину.

У октобарско поподне, чини се да су управо они најбројнији око Београдске аутобуске станице (БАС).

У оближњем парку, окупљају се групе Бурунђана. који пут ка граници настављају аутобусима.

Са великим ранчевима на леђима и ситном децом у рукама, група од петнаестак људи одмара на трави пре него што се запуте ка БАС-у.

„Извините, не желимо да разговарамо са вама", љубазно каже момак у маркираној тренерци упадљивих боја, који у рукама држи два штоса новца - девиза и српских динара.

Још једна, група од двадесетак Бурунђана журним кораком иде ка аутобуској станици.

„Каснимо, немамо времена", одмахује руком насмејана мајка која за руку води дете од две или три године.

Када би Србија могла да уведе визе?

У року од три до пет месеци, оценио је Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила у интервјуу за Н1.

Како је додао, иако ће то смањити прилив избеглица и миграната који стижу преко аеродрома, ситуација на копненим границама ће остати тешка.

„ЕУ тражи усаглашавање визне политике, а касније се додаје услов регулисање копнене миграције, а тешко да Србија ту може сама нешто да учини", рекао је.

На копненима границама на југу Србије, свакодневно илегално улази „500-600" људи, кажу из ИнфоПарка.

Према њиховим проценама, у земљи се тренутно налази око 12.000 избеглица и миграната.

У прихватним центрима смештено је тек 5.000, додају из УНХЦР-а.

Ристић из КликАктива не мисли да ће увођење виза окончати миграције.

„Неће их зауставити, само ће их успорити", оцењује Ристић.

Склопиви дом за избеглице и мигранте

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]