Мигранти, избеглице и азиланти: Могу ли жице и ограде на границама да зауставе кретања људи

Од када је у јеку избегличке кризе 2015. Мађарска оградом на граници са Србијом покушала да заустави десетине хиљадa у намери да се докопају Европске уније, жичане препреке на границама у региону ничу из године у годину, али питање је да ли испуњавају циљ.

Исте године никла је и ограда између Словеније и Хрватске, а неколико година касније, иако је првобитно критиковала потез Мађарске, и Србија је направила исти корак - ожичавањем границе са Северном Македонијом.

Кроз Србију је од јануара до августа 2022. прошло више од 60.000 миграната, подаци су Комесаријата за избеглице и миграције.

То је уједно био и просек у претходне две године, а процене су да ће до краја ове кроз Србију проћи до 85.000 људи, каже Гордан Пауновић из београдског Центра за заштиту, едукацију и оснаживање избеглица Инфо парк.

„Људи воле да се заносе идејом да физичке препреке смањују број људи у покрету и миграцијама, али то није тачно. Генерално је то све начин контроле миграција који не производи резултат", каже Пауновић за ББЦ на српском.

Ограђени Балкан

Простор југоисточног Балкана подељен је бројним жичаним и другим препрекама подигнутим на границама земаља.

Мађарска је на целој граници са Србијом поставила 150 километара дугу жичану ограду, опремљену видео и термо камерама.

Ограда је висока четири метра, а у јулу ове године власти те земље најавиле су да ће је повисити за још један метар.

Иако је 2015. као премијер Србије, Александар Вучић рекао да ограда „није решење", пет година касније, за време његовог првог председничког мандата, Србија је направила исти корак.

Августа 2020. почело је постављање жице на граници са Северном Македонијом код Прешева.

Ограду су подигли и Бугари и то пре Мађара.

Власти те земље су на граници са Турском 2014. подигле жицу.

Током мигрантске кризе у Европи 2015. и 2016, Словенија је подигла око 200 километара жичане ограде дуж трећине границе са Хрватском.

У јуну 2022. најављено је њено уклањање.

Од ограде до ограде

Док са две пријатељице у просторијама Инфо парка у близини аутобуске станице у главном граду Србије испија кафу и једе један од ретких оброка у последње две недеље, 24-годишња Мароканка Ноха покушава да пронађе начин за одлазак до Суботице.

Црнокоса студенткиња биологије није желела да се уда за мушкарца који јој је одабран, што је био окидач за одлазак од куће.

Упутила се на више хиљада километара дуг пут - преко Турске, Бугарске, Србије, Мађарске и даље до Италије, где има пријатеље.

„Мароко и Турска имају безвизни режим и то је било лако - само смо купиле авионске карте", прича Ноха за ББЦ на српском.

У Турској се оставиле документа и са пријатељицама кренуле, илегалним путевима, на знатно тежи део.

„Ходале смо 10 дана кроз Бугарску и Србију до Београда", каже Ноха.

Она говори енглески, али њене пријатељице знају једино матерњи језик.

Иако је тешко, схватају о чему Ноха прича.

Заврћу ногавице и изувају патике, показујући жуљеве и ране које их прате од пробијања кроз шуме и брда.

Најтеже им је било кроз бугарске планине, али ограда између Србије и Бугарске није их зауставила на путу ка бољој будућности којој се надају.

Остале су без новца и хране, па им је окрепа у београдским центрима за помоћ више него добродошла.

После кратког предаха уз кафу, супу и колаче, крећу даље, у нади да ће ускоро стићи до Суботице, града на северу Србије у близини границе са Мађарском, и да ће убрзо крочити на територију Европске уније.

Тамо их чека још једна жичана ограда, коју ће, надају се, успети да пређу.

„Подизање ограде није довело ни до каквог смањења броја избеглица", каже Гордан Пауновић из Инфо парка.

„Генерално је то све начин контроле миграција који не производи резултат."

Каже да је тешко говорити шта би било и колико би било миграната да нема мреже, али сматра да она није утицала драматично на смањење њиховог броја.

Утицала је, објашњава, на рањивост људи који су у покрету у Србији - миграната и избеглица.

„Људи се повређују на тој жици у покушају да је прођу", објашњава.

Историја ограђивања

Од Кинеског, преко Берлинског, до зида на граници између Сједињених Америчких Држава и Мексика и нових балканских ограда - баријере за спречавање уласка других народа постављане су кроз историју широм света.

Неке од њих данас су туристичке атракције, али су и у древној прошлости, као и данас, овакве баријере представљале место на ком почиње патња, завршава се или почиње пут ка неизвесној будућности.

Енциклопедија Британика издваја пет значајних древних зидова - Кинески зид, Берлински зид, Велики горгански зид, Зидове мира у Белфасту и Хадријанов зид.

Широм света тренутно је више од 70, а највише подигнуто у последње две деценије.

Према подацима Америчке агенције за избеглице, до краја Другог светског рата на свету је било седам зидова подигнутих у модерној историји.

До пада Берлинског зида 1989. број се попео 15, а према подацима ове агенције из 2017, на свету је било чак 77 баријера.

У међувремену, подигнуто је још неколико, а у плану је и даља градња.

Избеглички бум 2022.

Кроз Србију је ове године прошло више од 60.000 миграната, подаци су Комесаријата за избеглице и миграције.

„Од почетка ове године до 15. августа, у центрима којима управља Комесаријат за избеглице и миграције, регистровано је укупно 60.896 миграната", наводе из Комесаријата у писаном одговору за ББЦ на српском.

Велики је број људи и ван центара, каже Пауновић.

„У прихватним центрима тренутно има седам, осам хиљада људи, а ван бар још упола толико.

„То је велики број и чини ми се велики број у односу на период пандемије 2020. и 2021. Тада ни у једном тренутку број миграната у Србији није прелазио 9.000", каже Пауновић.

Каже да је у почетком пандемије, према проценама, кроз Србију транзитирало између 45.000 и 65.000 људи годишње.

„Ове године процењено је да ће то бити између 60.000 и 80.000. Број је увећан за најмање 50 одсто", каже Пауновић.

Према проценама, током 2015. године и у годинама после ње, кроз Србију је прошло више од милион миграната, наводе из Комесаријата за избеглице и миграције.

Само 2015. године, када је почела мигрантска криза, кроз Србију је прошло више од 600.000 миграната.

Наредне године, осим жичаном оградом ка Мађарској, одлазак миграната покушан је да се заустави и затварањем такозване балканске руте, тако што је Словенија престала да прима мигранте без валидних пасоша и виза.

„Сведоци смо да мигранти, упркос затварању такозване западнобалканске руте 16. марта 2016. године, и даље долазе и налазе начин да оду тамо где су се упутили, а то су земље ЕУ, међу којима највише у Немачку и Италију", кажу из Комесаријата за избеглице и миграције за ББЦ.

У Србији је у овом тренутку највише миграната из Авганистана, Сирије, Пакистана, Марока и Бурундија, наводе из Комесаријата у писаном одговору за ББЦ на српском.

Број људи у транзиту ове године је у огромном порасту, каже Пауновић.

„У Прешеву и Пироту је сваког дана по више од 200 нових људи, што је незабележена ситуација за уласке из Бугарске.

„Бугарски коридор је увек функционисао, али чини ми се да још од 2016. не са овако великим бројем дневних улазака", каже Пауновић.

Кроз Бугарску је прошла и група момака из Авганистана који у парку код Београдске аутобуске станице покушавају да нађу начин како да путују даље.

Њихови циљеви су Француска и Немачка, кажу.

Неке од њих су у Бугарској ухватили полицијски пси, тврде, одакле су депортовани назад у Турску.

После неколико покушаја, прешли су Бугарску и дошли до Србије.

Видно уморни и исцрпљени, у прљавој одећи, и ранчевима на леђима, траже пут до прихватног центра где ће моћи да добију храну, да се окупају, одморе и одлуче куда даље.

Погледајте видео о избегличком бенду у центру у Обреновцу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]