Авганистан, миграције и Западни Балкан: Ко све отвара врата избеглицама

Док свет обећава да ће помоћи Авганистанцима, посебно онима који су сарађивали са НАТО током 20-годишње мисије, који страхују од одмазде талибана, земље Балкана и Европе се припремају за нови талас избеглица.

Србија је потписала заједничку изјаву америчког Стејт департмента који је позвао све државе да поштују и подрже безбедан и организован одлазак страних држављана и Авганистанаца који желе да напусте земљу.

„Авганистанци заслужују да живе безбедно и достојанствено, а ми у међународној заједници смо спремни да им помогнемо", наведено је у саопштењу Стејт департмента.

Изјаву је потписало више од 120 земаља, а од држава Западног Балкана само Босна и Херцеговина није потписала.

Од потписника изјаве, једино се Црна Гора за сада изјаснила да неће прихватити избеглице из Авганистана.

Из организација које се брину о избеглицама у Србији за ББЦ на српском кажу да за сада не очекују већи прилив људи из Авганистана, али да је приметан пораст њиховог броја последњих месеци.

Председник државе Александар Вучић рекао је да нема ништа против било којих избеглица и упитао откуд толика ксенофобија.

До петка, 20. августа је са војног аеродрома у авганистанској престоници Кабулу евакуисано око 18.000 људи, саопштио је званичник НАТО.

Да ли се очекује прилив избеглица у Србију?

У прихватним центрима за мигранте у Србији тренутно борави 1.170 Авганистанаца, односно 30 одсто укупног броја миграната.

Из Комесеријата за избеглице и миграције (КИРС) кажу да њихов број није повећан у односу на ранији период.

„Авганистанци су појединачно најбројнија група миграната регистрованих у центрима у Србији у последњих неколико година, али значајније промене за сада нема.

„Пратимо развој ситуације у Авганистану и околним земљама, као и све вести које се односе на тренутну ситуацију у тој земљи", наводе из КИРС-а за ББЦ на српском.

Међутим, додају да нико са сигурношћу не може да каже да ли хоће или неће бити појачаног прилива миграната из Авганистана и у ком праву ће се они кретати - ако их буде.

Службеница заштите у Инфо парку, центру за подршку избеглицама, Ивана Анђелковић каже да је ситуација „на терену", односно ван система прихватних центара, другачија.

Подаци Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација (УНХЦР) за Србију о новопридошлим мигрантима:

„Примећујемо да има много више људи из Авганистана у последњих неколико месеци.

„Од маја месеца има много више људи из Авганистана на терену него раније, поготово дечака без пратње", каже Анђелковић за ББЦ на српском.

Додаје да претпоставља да ће се тај тренд и наставити „с обзиром на оно што се сад тамо одиграва".

У недељу, 15. августа, талибани су заузели авганистански главни град Кабул - 20 година пошто су били свргнути са власти после офанзиве западних сила 2001. након напада на Америку 11. септембра.

У четвртак, 19. августа, талибани су прогласили Исламски Емират Авганистан.

У току је евакуација странаца и Авганистанаца који су са њима сарађивали.

Талибани су претходно су водили Авганистан од 1996. године.

Откако су талибани преузели власт над Авганистаном, владе околних држава су почеле да предузимају мере за одбрану од могуће мигрантске кризе великих размера.

Око 1,4 милиона регистрованих авганистанских избеглица деценијама живе у Пакистану, подаци су Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).

Иран, који према подацима УНХЦР има скоро 780.000 људи са авганистанским пасошем, наложио је граничним службеницима да врате све држављане Авганистана који се појаве на прелазима.

Турска, која је већ примила 3,6 милиона регистрованих сиријских избеглица, заједно са готово 320.000 људи других националности, дуго је забринута због могућег таласа авганистанских миграната који стижу преко Ирана.

Турски председник, Реџеп Тајип Ердоган, обећао је да ће довршити зид од 243 километара дуж иранске границе, где су стотине Авганистанаца ушли у земљу последњих недеља.

У интервјуу за ББЦ, високи комесар УН за избеглице, Филипо Гранди, позвао је суседе Авганистана, посебно Иран и Пакистан, да држе отворене границе како би пружили пут бекства Авганистанцима који страхују за безбедност под влашћу талибана.

Представник УН-а је рекао и да „сумња" да ће доћи до великог протока миграната, јер људима није дозвољено да изађу.

„Не заборавимо важну ствар: у Авганистану већ има више од три милиона интерно расељених људи.

„Стотине хиљада се преселило у последњих неколико дана. Потребна им је хитна помоћ", рекао је он.

Снимак хаоса на аеродрому у Кабулу који је обишао свет:

Анђелковић објашњава да се ситуација Авганистану никад није смиривала, поготово у пограничним областима са Пакистаном.

„Тамо су талибани пре свега овога практично имали власт, поготово у руралним областима.

„Доста људи долази из тог дела", наводи.

Каже да последњих месеци доста људи долази са севера Авганистана, где живе народи Хазари и Таџици.

„Мигранти из Авганистана су нам рекли да је ситуација била све гора и гора од момента кад се најавило повлачење америчких трупа из државе, да је притисак био све већи.

„Људи су због те несигурности кренули да напуштају домове", наводи.

Додаје да нико није изразио жељу за азилом у Србији, а да су најчешћа одредишта Немачка, Белгија и Француска „зато што је тамо највећи број њихових сународника".

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да нема ништа против миграната, ако су „стварно избеглице".

„Немам ништа против било каквих избеглица... Просто не разумем шта се у нашим главама дешава и одакле таква ксенофобија и мржња.

„Хоћете да кажете неком детету да нећете да га примите?", рекао је Вучић.

Каже и да „Србија неће бити паркинг ни за кога ко ће долазити са стране".

„Код нас не долази нико, не видим да је то проблем нити како би то могао да буде проблем за нас.

„Ти људи беже и притом испадају из авиона и то је најтрагичнија слика, то је пораз савременог света", рекао је председник Србије.

Погледајте видео о авганистанском избеглом олимпијцу

Косово прима неодређен број избеглица

Косово је прихватило захтев САД да привремено прими избеглице док им се не заврши процес издавања америчких виза.

Председница Косова Вјоса Османи навела је да је косовска влада по овом питању у контакту с америчким властима од средине јула.

„Без оклевања и условљавања дала сам пристанак за ту хуманитарну операцију", написала је Османи на Фејсбуку.

Како је у Северној Македонији?

Влада Северне Македоније саопштила је у четвртак, 19. августа, да ће до краја недеље привремено прихватити 450 избеглица из Авганистана који траже америчке визе.

Премијер Зоран Заев изјавио је да је Северна Македонија солидарна земља.

„Заједно са САД ћемо планирати и друге кораке у даљем поступању", навео је.

Претходно је у недељу изјавио да је „његова земља спремна да прихвати избеглице из Авганистана како би спасила животне локалног становништва".

Власти у Северној Македонији ће обезбедити смештај у хотелима и одмаралиштима, а трошкове ће покрити САД.

„Авганистан се суочава са могућом хуманитарном катастрофом и зато смо ми као Влада обавестили стратешке партнере, САД да смо на располагању за помоћ у складу са могућностима и потребама", навео је Заев.

Без миграната у Црној Гори

Министарство спољних послова Црне Горе саопштило је да неће примати избеглице из Авганистана.

Иако је потписала заједничку изјаву Стејт департмента, из Министарства наводе да се њом нису обавезали да ће привремено прихватити становнике Авганистана.

„Сходно изјави, Црна Гора је подржала иницијативу којом се тражи да се свима који желе да напусте државу то и омогући, укључујући и потребу да путеви, аеродроми и гранични прелази морају остати отворени", наводи се.

Хрватска прима 20 избеглица

Хрватски министар спољних и европских послова Гордан Грлић Радман потврдио је да ће Хрватска издати визе за 20 особа које су биле подршка хрватским војним снагама у Авганистану.

„Наша је дужност „и морална обавеза да их заштитимо", рекао је.

У питању су локални становници који су радили за ЕУ, преноси Фонет.

Албанија као земља транзита

Премијер Албаније Еди Рама навео је да је администрација председника Џоа Бајдена позвала Албанију, као чланицу НАТО-а, да привремено прихвати известан број избеглица из Авганистана док чекају визе за САД.

„Нећемо рећи не, не само зато што нам то траже наши велики савезници, већ зато што смо ми Албанија", изјавио је Рама.

Предвиђено је да у Албанију у наредних неколико дана пристигне око 250 избеглица.

ББЦ на улицама Кабула: „Многи страхују каква их будућност чека"

Подаци Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација (УНХЦР) за Албанију показују да је крајем јула 2021. године у ту државу пристигло 912 особа из Авганистана.

Наводе да је то благ пораст у поређењу са истим периодом прошле године када је та бројка била 695.

„Међутим, тада су на снази биле мере услед пандемије корона вируса којим је кретање било знатно ограничено.

„Сличан тренд је био и са новопридошлима из Пакистана и Бангладеша", наводе из УНЦХР-а у Албанији за ББЦ на српском.

Додају да већина авганистанских држављана долази у Албанију породично, што подразумева и жене и децу.

„После повлачења међународних трупа из Авганистана, дошло је до брзог погоршања ситуације у области безбедности и људских права у великим деловима Авганистана.

„УНХЦР је забринут што недавни догађаји у Авганистану доводе до повећања потреба за међународном заштитом за људе који беже из Авганистана", наводи се из УНХЦР-а у Албанији.

УНХЦР сматра да, у зависности од индивидуалних околности, оним Авганистанцима који су побегли из земље, који су повезани са или подржавају Владу или са међународном администрацијом, може бити потребна међународна заштита за избеглице.

Шта је потребно да би неко био препознат као избеглица:

Особа мора да буде ван земље порекла и да не може или не жели да се врати због основаног страха од прогона због:

Извор: УНХЦР Албанија

Авганистан трећи на свету по броју избеглица

Скоро шест милиона Авганистанаца напустило је домове.

Три милиона је присилно расељено унутар Авганистана, а 2,6 милиона живи у другим државама услед сукоба, насиља и сиромаштва.

Избеглице из Авганистана су треће највеће расељено становништво на свету, после Сиријаца и Венецуеланаца.

Већина живи у Пакистану и Ирану.

Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Талибани у Авганистану: Повратак бруталног режима или спремност на компромис:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]