Религија: Ко је била Хатиџа и како је убедила Мухамеда да је пророк

„Она је буквално разбила стаклени плафон. Чак би и савремене жене стремиле ономе што је она постигла пре 1.400 година."

Овако је Асад Заман, имам из Манчестера у Великој Британији, описао Хатиџу, жену рођену у 6. веку у данашњој Саудијској Арабији.

Она је била цењена личност, богата и моћна, која је одбила многе брачне понуде истакнутих племића.

На крају се јесте удала, и то двапут.

Њен први муж је умро, а сматра се да је одлучила да се растави од другог.

После тога се више неће удавати… све док не буде упознала човека који ће постати њен трећи и последњи муж.

Хатиџа је препознала неке „изузетне квалитете у њему због којих се предомислила у вези са браком", рекао је за ББЦ Заман.

Необично за тај период, Хатиџа је била та која је одабрала њега и запросила га.

Она је тада имала 40 година, док је њен будући муж био двадесетпетогодишњак скромног порекла.

Али ово је више од љубавне приче; то је порекло настанка друге највеће религије на свету.

Хатиџин нови муж био је Мухамед, који ће ускоро после тога постати пророк Ислама.

Трговкиња

Роберт Хојленд, професор древне блискоисточне историје на Њујоршком универзитету, упозорава да је тешко доћи до детаљне слике о томе ко је била Хатиџа, делом зато што је оно што се зна о њој записано много година после њене смрти.

Међутим, већина извора указује на то да је она била жена са „амбицијом слободног духа и веома снажне воље", каже Хојленд за ББЦ.

На пример, одбила је да се уда за рођака - као што је желела њена породица у складу са традицијом - зато што је желела да она буде та која ће изабрати партнера.

Хатиџа је била ћерка трговца који је породични посао претворио у трговачку империју.

Пошто је страдао у бици, она је преузела посао.

„Била је очигледно навикнута на то да се сама сналази у свету", каже историчарка и ауторка Бетани Хјуз у ББЦ документарцу.

„Штавише, њена пословна сналажљивост биће оно што ће је одвести на пут који ће на крају изменити историју света."

Помоћница

Хатиџа је послове обављала из Меке (Саудијске Арабије), а њен посао је захтевао бројне караване за транспорт робе у највеће градове Блиског Истока и из њих.

„Она је очигледно била навикла да се сама сналази у свету", истиче Бетани Хјуз.

Ти каравани прелазили су огромне удаљености од јужног Јемена до северне Сирије.

Иако је део њеног иметка потицао од њене породице, Хатиџа је и сама зарадила велико богатство, каже Фозија Бора, ванредна професорка Исламске историје на Универзитету у Лидсу, у Великој Британији.

„Она је и сама била пословна жена и уз то изузетно самоуверена."

Хатиџа је навикла да сама ангажује особље, бирајући људе са специфичним вештинама од којих ће њен посао имати користи.

Чула је за једног човека који је имао репутацију веома искреног и марљивог, и тако је након задовољавајућег састанка с њим, он био унајмљен да преузме један од њених каравана.

Хатиџа се дивила његовој истрајности, и како је време пролазило, била је толико импресионирана њиме да је одлучила да се поново уда.

Мухамед - сироче ког је одгојио његов стриц - одједном је стекао живот „веће стабилности и економског просперитета", каже Фозија Бора.

Сматра се да су њих двоје имали четворо деце, иако су само ћерке поживеле дуже од детињства.

Било је ту још нечег јединственог у њиховој вези: „Био је то моногамни брак", каже за ББЦ професорка Ранија Хафаз, из Муслиманског института у Лондону.

То је било изузетно „са социолошке тачке гледишта, у време кад је већина мушкараца имала неколико жена. Било је то полигамно друштво."

Прва откровења

Мухамед је рођен и одрастао у племену Курејш (баш као и Хатиџа), у време кад су разне групе у тој области веровале у више богова.

Неколико година откако су били у браку, Мухамед је започео духовно преобраћење - и запутио се у планине око Меке да медитира.

Према исламском веровању, Мухамед је прва откровења од Бога добио преко Гаврила, истог оног анђела који је једном најавио Марији да ће постати мајка Исусова.

Тако се Куран, света муслиманска књига, указала Мухамеду.

Каже се да се он, кад је доживео прво откровење, уплашио зато што није схватио шта се дешава.

„Није могао да разлучи шта то доживљава. Недостајала му је референтна тачка, зато што није одрастао уз разумевање монотеизма, једног Бога", каже Фозија Бора.

„Био је страшно збуњен и потресен овим догађајем.

„Извори кажу да откровења нису била лака и, иако је само искуство било благородно, она су била физички шокантна."

Мухамед је одлучио да се повери „јединој особи за коју је знао да може јој каже било шта", каже професор Хојленд.

Хатиџа га је саслушала и умирила.

Интуитивно, она је помислила да је то добра ствар и утешила га.

Чак се посаветовала са рођаком који је познавао хришћанство.

Сматра се да је Варака Ибн Навфал повезао Мухамедова откровења с онима које је доживео Мојсије.

„Он је познавао претходно Свето писмо", објашњава Бора, тако да је то била „нека врста потврде о аутентичности откровења."

„Ми знамо да је, кад је почео да доживљава куранска откровења, Мухамед чак посумњао у самог себе.

Али Хатиџа га је уверила да је он, заправо, пророк", каже Лејла Ахмед, учењакиња Ислама, која предаје на Харвардском универзитету.

Први муслиман била је жена

Многи учењаци слажу се да, будући да је Хатиџа била прва особа која је чула Мухамедова откровења, она мора бити призната као први муслиман у историји, први конвертит у нову религију.

„Она је веровала у ту поруку и прихватила је", каже Фојза Бера.

„Мислим да је то подарило Мухамеду много самопоуздања да почне да шири поруку (…) Осећао се као да поседује глас."

Историчарка Бетани Хјуз каже да је у овом стадијуму Мухамед оспорио старешине племена и одлучио да почне јавно да проповеда: „Постоји само један Бог, Алах. Веровање у друге богова је светогрђе."

Према Фојзи Бори, кад је Мухамед почео да проповеда Ислам, маргинализовали су га многи чланови друштва Меке који су се успротивили монотеизму.

„Али Хатиџа", додаје Фозија Бора, „пружила му је подршку и заштиту која му је у то време била преко потребна."

„У наредних 10 година, Хатиџа је искористила породичне везе и сво своје богатство да подржи мужа и финансира његову веру у повоју", каже Хјуз, „религију изграђену на контроверзном начелу једног Бога, у друштву које је било политеистичко."

„Година туге"

Хатиџа је учинила све што је могла да подржи мужа и Ислам - али она се 619. године разболела и умрла.

Након 25 година које су провели заједно, Мухамед је био неутешан.

„Никад се заправо није опоравио од Хатиџине смрти", каже професор Хојленд.

„Оно што је изузетно у вези с изворима из тог времена јесте да они говоре о Хатиџи као о Мухамедовом најбољем пријатељу, чак и више него што су то били његови најближи пратиоци, као што је Абу Бакар или Омар", додаје професор.

Историчарка Бетани Хјуз истиче да се муслимани и даље сећају године њене смрти као „Године туге".

На крају се Мухамед поново оженио и овај пут је био полигаман.

У ББЦ-јевој емисији, Фатима Баркатула, муслиманска учењакиња и ауторка дечје књиге о Хатиџи, каже да већина онога што знамо о Хатиџи потиче из хадита - прича, традиција и изрека о Мухамедовом животу.

Њих су прво препричавали и сећали их се Мухамедови најближи следбеници, а записани су тек касније.

Једна од нараторски хадита била је Ајша, једна од каснијих Мухамедових супруга, и још једна жена која је постала истакнута фигура у Исламу.

„Пророк јој је очигледно испричао причу о Хатиџи, а она је после препричавала шта се десило на самом почетку откровења, кад је он постао пророк", каже Фатима Баркатула.

Иако Ајша није лично присуствовала овом раном периоду у Мухамедовом животу, она је „озбиљно схватила дужност да пренесе другим муслиманима" оно што јој је речено, каже ауторка.

Узор

За Фозију Бору, учење о Хатиџином историјату кључно је за рушење мита из раних муслиманских заједница да су жене биле осуђене на кућу.

Мухамед није тражио од Хатиџе да престане да се бави оним што жели.

Штавише, каже она, Ислам је давао више права и важности женама тог времена.

„За мене, као историчарку и муслиманку, Хатиџа је инспиративна личност, баш као и Фатима [једна од њених ћерки са Мухамедом] и Ајша, између осталих жена", каже Фозија Бора.

„Оне су биле интелектуалке, политички активне, и одиграле су важну улогу у ширењу вере и обликовању исламског друштва."

„За мене је предивно", каже ова учењакиња, „што могу да предајем својим студентима, било да су верници или не, о овим женама."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]