Аја Софија дочекала хиљаде муслиманских верника на првој молитви после 86 година

Велики број муслиманских верника окупио се испред Аја Софије у Истанбулу где је одржана прва молитва откако је претворена из музеја у џамију после 86 година.

Ова грађевина стара 1.500 година, која је део светске баштине Унеска, постала је музеј 1934. године.

Али почетком овог месеца, турски суд поништио је музејски статус Аја Софије, наводећи да његово коришћење као ишта друго осим џамије „није правно могуће".

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган тада је најавио да ће ово светски познато место бити коришћено као џамија за молитве петком од 24. јула.

Oко хиљаду људи који су прошли безбедносне контроле је ушло у објекат, док су остали могли да се моле напољу.

Одлуку да се претвори у џамију критиковали су политички и верски лидери широм света.

Аја Софија је саграђена као православна хришћанска црква и први пут је претворена у џамију после османског освајања девет векова касније.

Иако је било великог узбуђења како се маса кретала ка грађевини која је на Унесковој листи културне баштине, нису сви били задовољни.

Секуларна опозициона странка која води Истанбул описала је потез претварања Аја Софије у џамију после 86 година као политички, а не религијски.

У суседној Грчкој, која обележава 26. годишњицу повратка демократског система, премијер Кирјакос Мицотакис упутио је јавну поруку жалости милионима сународника који су верници Грчке православне цркве.

Промена статуса Аја Софије није знак снаге турске, већ доказ њене немоћи, поручио је Мицотакис.

Испред Аја Софије

Нејран Елден, ББЦ Турска

Десетине хиљада мушкараца и жена чекало је на позив за молитву - а многи су дошли из других турских градова.

Верници су заузели места на трави или тротоару. Срећници су нашли хлад под дрветом.

Обезбеђење је било густо распоређено по историјском полуострву у Истанбулу, а полицијски кордон је у једном тренутку пробило на десетине верника.

Група мушкараца махала је турским заставама и узвикивала Алаху Акбар (Бог је највећи).

Иако је значајан део турског друштва критиковао претварање у џамију, испред ње су се осећале емоције и ентузијазам.

Жена стара 45 година рекла је да је одувек волела Аја Софију као музеј, али да је „мислила да је то хладна зграда".

Сада је био тренутак да Турска још једном докаже колико је независна, додала је.

„Чекали смо овај тренутак од детињства."

Како је било унутра?

Током проповеди, Али Ербас, председник Управе за верска питања Турске подигао је мач, јасно алудирајући на Османлијско царство.

„Султан Мехмед Освајач посветио је ову величанствену грађевину верницима да остане џамија до Судњег дана", казао је Ербас мислећи на цара који је у 15. веку освојио тадашњи Константинопољ, а данашњи Истанбул.

У телевизијском обраћању у четвртак, гувернер Истанбула Али Јерликаја позвао је оне који долазе на молитве петком да понесу „заштитне маске, молитвени тепих, стрпљење и разумевање" јер се примењивати мере за спречавање ширења Ковида-19.

Додао је да ће на лицу места бити здравствени радници.

У склопу припрема за молитве на под је постављен тиркизни тепих, а хришћанске реликвије наводно су прекривене белим завесама или заклоњене осветљењем.

Унутар куполе су постављене скеле када су грађевински радници дошли да преуреде унутрашњост древне зграде. До петка су скеле у великој мери покривене црвеним плочама.

Међу хришћанским мозаицима за које се очекивало да ће бити заклоњене током муслиманске молитве био је мозаик Девице Марије и Исуса из деветог века унутар апсиде.

Зашто је Ердоганов потез био контроверзан?

Исламистичке групе и побожни муслимани у Турској дуго су тражили да Аја Софија опет постане џамија, али секуларни чланови опозиције су се противили том потезу.

Када је председник Ердоган 10. јула објавио одлуку да то уради, наишла је на велике критике.

Папа Фрања је одговорио да је „мислима у Истанбулу", додавши: „Мислим на Ају Софију и јако патим."

Васељенски патријарх Вартоломеј I, архиепископ Цариградске патријаршије, упозорио је да ће пренамена зграде „разочарати милионе хришћана" и сломити ова два света.

И патријарх Српске православне цркве Иринеј позвао је турског председника Ердогана да одустане од одлуке о претварању у џамију и као „једино и праведно решење" навео очување статуса музеја.

Светски савет цркава, међународна екуменска организација која броји 350 чланица, позвао је да се одлука поништи, рекавши да ће изазвати поделе.

Из Унеска је саопштено да дубоко жале због ове одлуке, која је додатно подстакла тензије са суседном Грчком, домом милиона православних верника.

Али председник Ердоган је бранио одлуку, истичући да је земља има право на њу.

„Након 86 година, Аја Софија ће поново служити као џамија, на начин на који је Фатих, освајач Истанбула, назначио у свом делу", рекао је.

Додао је да ће зграда остати отворена за све муслимане, немуслимане и стране посетиоце.

Део турске јавности је Ердоганов потез дочекао са скепсом.

Али Бабакан, некадашњи Ердоганов сарадник, рекао је да је Аја Софија „сада постала тема како би се заташкали други проблеми у Турској".

Орхан Памук, писац и добитник Нобелове награде за књижевност, раније овог месеца је у изјави за ББЦ рекао да је ово порука свету да Турска више не жели да буде секуларна држава.

Он је казао и да су милиони људи у Турској били задовољни статусом Аја Софије као музеја.

Историја Аја Софије

Грађевина се налази у истанбулском округу Фатих, на западној обали Босфора, с погледом на луку Златни рог.

Сложена историја Аја Софије почела је пре скоро 1.500 година, када је византијски цар Јустинијан 537. године саградио огромну цркву.

Током 1453. године, у разарајућем нападу за Византију, османски султан Мехмед II Освајач покорио је Истанбул (раније познат као Цариград), а Аја Софија - православна хришћанска катедрала - претворена је у џамију за молитве петком.

Споља су додата четири минарета, а украшене хришћанске иконе и златни мозаици прекривени су плочама са арапском верском калиграфијом.

Након векова у срцу муслиманског османског царства, грађевина је 1934. године претворена у музеј у жељи да Турска постане секуларна.

Од тада је Аја Софија постала једно од најпопуларнијих туристичких места у Турској, са више од 3,7 милиона посетилаца прошле године.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]