Авганистан: Двадесетогодишњи рат објашњен у десет тачака

После 20 година сукоба, САД су повукле трупе из Авганистана.

За САД и њихове савезнике, ваздухопловна база Баграм била је епицентар рата против талибана и Ал Каиде.

Коалиционе снаге под вођством САД-а доселиле су се током децембра 2001. године, а база је развијена је у огроман комплекс који је могао да прими до десет хиљада војника.

Сада су отишли пошто је председник Џо Бајден обећао да ће све америчке снаге напустити Авганистан до 11. септембра.

У међувремену, Талибани постижу успехе на терену настављајући брзи напредак кроз делове Авганистана, заузимајући десетине округа.

Трошкови овог рата били су астрономски високи - како у животима људи, тако и у новцу.

Али о чему се заправо радило и да ли су САД постигле оно што су наумиле?

Зашто су САД уопште напале Авганистан?

Дана 11. септембра 2001. године у нападима у САД-у убијено је скоро 3.000 људи, након што су авиони отети и усмерени ка Светском трговинском центру у Њујорку и Пентагону, у округу Арлингтон, у држави Вирџинија.

Четврти авион срушен је на чистини у Пенсилванији.

Осама Бин Ладен, шеф исламистичке терористичке групе Ал Каида, убрзо је идентификован као одговоран за нападе.

Талибани, радикални исламисти који су управљали Авганистаном и штитили Бин Ладена, одбили су да га предају.

Тако су месец дана после 11. септембра, САД покренуле ваздушне нападе на Авганистан да би поразиле обе групе.

Шта се затим десило?

У року од два месеца пошто су САД и њихови међународни и авганистански савезници започели нападе, талибански режим се срушио, а његови борци су се разбежали по Пакистану.

Али они нису само нестали - њихов утицај је поново нарастао и они су се утаборили.

Група је зарађивала стотине милиона долара годишње од трговине дрогом, рударства и пореза.

Нова влада коју подржавају Сједињене Државе преузела је власт 2004. године, али смртоносни напади екстремиста настављени су током година.

Међународне снаге које раде у сарадњи са авганистанским трупама бориле су се да се супротставе претњи обновљене групе.

Сукоб је узео огроман данак Авганистанцима, како цивилима, тако и војсци.

Дакле, проблеми у Авганистану започели су 2001. године?

Кратак одговор је не.

Авганистан је деценијама био у стању готово сталног рата, чак и пре него што су га САД напале.

Крајем седамдесетих година, совјетска војска напала је Авганистан да би подржала његову комунистичку владу.

Ратовала је са покретом отпора - познатим као Муџахедини - који су, између осталих, подржале САД, Пакистан, Кина и Саудијска Арабија.

Совјетске трупе повукле су се 1989. године, али грађански рат се наставио.

У хаосу који је уследио, рођени су Талибани (што се преводи као „студенти").

Како су Талибани стекли толико утицаја?

Талибани су се истакли у пограничном подручју северног Пакистана и југозападног Авганистана раних 1990-тих.

Обећали су да ће се борити против корупције и побољшати сигурност Авганистанаца, од којих су се многи суочавали са последицама деструктивног грађанског рата.

Брзо су проширили утицај и увели или подржали исламске казне - попут јавних погубљења осуђених убица и прељубника и ампутације за оне који су проглашени кривима за крађу.

Од мушкараца се захтевало да пуштају браду, а жене су морале да носе бурку, вео који покрива лице и тело.

Талибани су такође забранили телевизију, музику и биоскоп и нису одобравали одлазак девојчица старости десет и више година у школу.

Значи Талибани никада заправо нису отишли?

Током протекле две деценије, Талибани су били у дефанзиви, али то стање није потрајало.

Године 2014, на крају најкрвавије године у Авганистану од 2001. године, међународне снаге - оклевајући да остану у Авганистану на неодређено време - завршиле су борбену мисију, препуштајући авганистанској војсци да се бори против Талибана.

Али то је дало замах Талибанима док су заузимали територију и детонирали бомбе против владе и цивилних циљева.

ББЦ је 2018. године открио да су Талибани били отворено активни у 70 одсто Авганистана.

Колика је цена сукоба?

Више од 2.300 америчких војника је убијено, а више од 20.000 је рањено, заједно са више од 450 Британаца и стотинама припадника других националности.

Али авганистански народ је сносио главну жртву, а нека истраживања сугеришу да је више од 60.000 припадника снага безбедности убијено.

Готово 111.000 цивила је убијено или рањено откако су УН почели систематски да бележе цивилне жртве 2009. године, пише у њиховом извештају.

Према једној студији, процењени финансијски трошкови за америчке пореске обвезнике су близу запањујућих билион америчких долара.

Споразум са Талибанима?

У фебруару 2020. године, САД и Талибани потписали су „споразум за доношење мира" у Авганистану на коме се годинама радило.

Према споразуму, САД и њихови НАТО савезници сложили су се да повуку све трупе а да заузврат Талибани не дозволе да Ал Каида или било која друга екстремистичка група делује у областима које контролишу.

У оквиру прошлогодишњих разговора, Талибани и авганистанска влада учествовали су у ослобађању затвореника.

Готово пет хиљада талибанских милитаната пуштено је у наредним месецима након споразума.

САД су такође обећале да ће укинути санкције против Талибана и сарађивати са УН-ом на укидању посебних санкција против те групе.

Американци су преговарали директно са Талибанима, без присуства авганистанске владе.

„После свих ових година, време је да вратимо наше људе кући", рекао је тадашњи председник Доналд Трамп.

Одлазе ли све америчке снаге?

Последње снаге САД-а и НАТО-а повукле су се из ваздухопловне базе Баграм, препуштајући обезбеђивање авганистанској влади.

Очекује се да ће око 650 америчких војника остати у земљи, наводи Асошијетед Прес.

Они ће углавном служити за пружање заштите дипломатама и помоћ у чувању међународног аеродрома у Кабулу, виталног транспортног чворишта за земљу без излаза на море.

Каква је сада ситуација?

Од договора, чини се да су Талибани преусмерили тактику са сложених напада у градовима и војним испоставама на талас циљаних атентата којима су терорисали авганистанске цивиле.

Они заузимају огромне територије, претећи да ће поново срушити владу у Кабулу после повлачења стране силе.

Ал Каида такође наставља да делује у Авганистану, док су милитанти Исламске државе такође извршили нападе у тој земљи.

Забринутост расте за будућност Кабула, али авганистански председник Ашраф Гани инсистира на томе да су снаге безбедности земље у потпуности способне да се изборе са побуњеницима.

Две деценије у Авганистану: да ли је вредело?

„Одговор зависи од тога чиме га мерите", каже ББЦ дописник за безбедност Френк Гарднер.

Виши сигурносни извори рекли су за ББЦ да од почетка рата није планиран нити један успешан међународни терористички напад из Авганистана.

„Дакле, ако је мерило борба против међународног тероризма, западна војска и безбедносно присуство успели су у циљу", додаје Гарднер.

Али, двадесет година касније, Талибани су далеко од пораза и остају озбиљна борбена снага.

Неки извештаји сугеришу да је у јуну дошло до најгорег насиља од доласка коалиције, са стотинама изгубљених живота.

А тешко стечени развој је такође под претњом, јер су многе школе, владине зграде и далеководи сада оштећени или уништени.

„Ал Каида, Исламска држава и друге милитантне групе нису нестале, оне се поново рађају и несумњиво охрабрују скорим одласком последњих преосталих западних снага", рекао је Гарднер.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]