Опијумски рат: Како су Американци потрошили девет милијарди долара и изгубили битку

Америка троши милион и по долара дневно од 2001. године на вођење опијумског рата у Авганистану. Зашто онда тај посао и даље цвета?

Новембар је 2017. године. Камера са ноћним снимањем показује сплет улица у једном градићу у покрајини Хелманд, авганистанском центру за узгајање мака.

Камера обилази све мете пре него што у широком луку долете пројектили.

Долази до укупно девет удара, сваки погађа појединачну зграду у низу готово истовремених експлозија.

Ово је фасцинантан пример прецизног бомбардовања, уз помоћ најнапредније војне технологије икад направљене, укључујући стратешки бомбардер Б-52, невидљиви ловац Ф-22 Рептор и тактички ракетни бацач М14.

Снимак напада, у ком је страдало осам авганистанских цивила, био је један у низу које је на интернету објавила америчка војска.

То је живописан доказ напретка једногодишње кампање бомбардовања под шифрованим именом „Гвоздена бура".

Циљ је био да се онеспособе хероинске лабораторије у самом средишту талибанске трговине опијума тешке 200 милиона долара годишње и требало је да укључи још 200 сличних напада.

Али, према новом истраживању Лондонске економске школе, операција Гвоздена бура није као што изгледа.

Студија је открила да је, упркос изврсним обавештајним подацима, кампања вредна више милиона долара имала занемарљиве последице по Талибане и мрежу трговине дрогом у Авганистану.

Шта су онда Американци стварно нападали?

То је питање које је себи поставио доктор Дејвид Менсфилд кад је први пут погледао ту уводну салву у кампањи.

„Бизарно је", каже он.

„Седео сам у Великој Британији, на скоро шест хиљада километара од Авганистана, гледајући како се одвијају ти невероватни напади. Од технологије коју су користили Американци застаје дах. Ове бомбе наизглед су погађале мете са милиметарском прецизношћу, али ја сам се само питао: 'Шта је ту заправо мета?'"

Доктор Менсфилд проучава авганистанску опијумску индустрију више од две деценије. Он каже да производња хероина оставља препознатљиве знаке, а он ту није видео ниједан од њих.

Па ипак, америчке снаге тврдиле су да су напади били успешни.

Прошли су месеци детективског рада уз помоћ експертизе коју обично користи сама војска - напредна технологија мапирања, геопросторна анализа сателитских снимака, као и темељна истрага на терену - да би доктор Менсфилд могао да каже да је схватио шта се догађа.

Његов закључак је изненађујући.

Упркос невероватним ресурсима које је америчка војска користила, доктор Менсфилд и његов тим сада су уверени да су ваздухопловне снаге користиле ратну технологију 21. века да бомбардују обичне сојенице од блата.

Хероинска индустрија у процвату

Опијум је уткан дубоко у ткиво сукоба у Авганистану, сада најдужем рату у америчкој историји.

Зарада од хероина који он производи користи се за финансирање Талибана, као и терористичких група као што су Исламска држава и Ал Каида.

А хероин покреће и корупцију која је крајње погубна по грађанско друштву у Авганистану.

Постало је очигледно колико је институционализован узгој мака када сам 2016. године отпутовао на опијумску фарму у крају који је требало да контролише власт.

Фармери нису осећали никакву потребу чак ни да покушају да прикрију шта узгајају, док се хиљаде набреклих глава опијумског мака весело климатало у пољу на само пола сата вожње од аеродрома Мазар-е-Шариф и тик уз главну магистралу.

Мак је био засечен претходно вече и преко ноћи је густи биљни сок исцурео испод тамне красте.

Пет или шест људи пробијало се кроз редове биљака, стружући лепљиви латекс са главица алатком у облику српа.

Земљорадник Таза Мир био је опуштен под заштитом злокобног човека са АК47 пребаченим преко рамена.

„Нека вас он не брине", уверавао ме је. „Он је локални полицајац."

Узгајање опијума је веома озбиљан злочин у Авганистану, кажњив смрћу, а опет је овде полицајац дочекивао ББЦ новинара у пољу мака на врхунцу жетве.

Рекордни учинак

Већ 2017. године постојали су докази да Савезничке снаге не успевају да зауставе производњу опијума.

Четири дана пре почетка Гвоздене буре у новембру 2017. године, Канцеларија УН-а за борбу против дроге и криминала (УНОДЦ) саопштила је да је узгој мака за само једну сезону порастао за више од 120.000 хектара.

Кад су америчке и британске снаге извршиле инвазију на Авганистан у октобру 2001. године, мак је узгајан на око 74.000 хектара.

Нове бројке показују производњу која се за 15 година више него учетворостручила: сада се опујум узгаја нa 328.000 хектара.

А било је и других промена. У прошлости би опијумски латекс био сушен и кријумчарен из Авганистана као лепљива смеса која би се рафинисала негде другде.

Сада авганистански и западни званичници процењују да се половина, можда и више, авганистанског опијума прерађује у морфијум или у хероин.

То олакшава кријумчарење и истовремено масовно увећава зараду за трговце дрогама и Талибане, за које се претпоставља да наплаћују „таксу" од око 20 одсто на зараду.

Последице на америчким улицама

Овај скок у производњи хероина десио се у време кад се Америка мучила да заузда кризу опиоида код куће.

Бела кућа је у октобру 2017. године прогласила националну кризу јавног здравља.

Више од два милиона Американаца је зависно од опиоида, а прекомерна доза постала је водећи узрок смрти у САД, испред саобраћајних несрећа и насиља ватреним оружјем.

Америчка епидемија почела је са лековима на рецепт, али, пошто су прописи у вези са опиодима на рецепт пооштрени, зависници су се све више окретали хероину, као и синтетичким фентанилу.

Авганистан је убедљиво највећи произвођач опијума на свету. Према подацима америчке војске, 90 одсто светског хероина прави се из опијума узгојеног у Авганистану.

Он чини 95 одсто тржишта у Европи и 90 одсто тржишта у Канади. Можда изненађујуће, али сматра се да авганистански хероин чини само незнатни део америчког тржишта.

Америчка Управа за сузбијање дроге тврди да тек један одсто америчког снабдевања потиче из Авганистана. Она тврди да скоро сав хероин који се користи у Америци стиже из Мексика и земаља Јужне Америке.

Али, као и са сваком другом робом, ако је има више на тржишту, њена цена ће опадати, а америчка Управа за сузбијање дрога почела да се плаши да ће нарасла производња у Авганистану повећати светску понуду и оборити цене.

Због тога ће ова дрога бити још доступнија Американцима.

Војна акција

Логика иза Гвездене буре била је проста.

„Ударићемо Талибане тамо где их највише боли, а то су њихове финансије", објаснио је командант Савезничких снага генерал Џон Николсон, на конференцији за штампу један дан после првог таласа бомбардовања.

Око 60 одсто средстава Талибана потиче од трговине наркотицима, тако да би напад на мрежу трговине дрогом која оперише широм Авганистана требало да смањи приходе побуњеника, као и да понуду хероина у свету, претпоставили су војни стратези.

Они су били инспирисани акцијом коју је Америка извела у Сирији, где су ваздушни напади на илегалну нафтну индустрију Исламске државе уништили бушотине, цистерне и другу тешку машинерију.

Кампања је била хваљена због успешности, драстично смањивши приходе такозваног Калифата и отежавши му да плаћа властите борце.

Али, као што је чест случај у историји сукоба у Авганистану, ова кампања неће се испоставити тако једноставном као што су се надали војни стратези.

Више „Bake Off" него „Breaking Bad"

Производња хероина у Авганистану није индустријски процес, каже доктор Менсфилд.

Приручне радионице у којима Авганистанци рaфинишу опијум не би заправо требало да се описују као „лабораторије", каже он.

„То је више Bake Off него Breaking Bad".

Нема белих мантила, пламеника или стерилних просторија. Хероин се обично прави у обичној авганистанској насеобини - спољни зид од блата са највише шест обичних блатних грађевина изнутра.

И зато што подразумева штетна испарења, обично се обавља на отвореном или испод надстрешница.

Због тога је процес тешко сакрити, каже доктор Менсфилд, јер оставља препознатљив образац огњишта, обично у низу.

Активна локација има и гомиле нафтних буради, можда пресу за извлачење морфијума, гориво за ватре - канте са бензином, угаљ или дрво - и бурад са хемикалијама, као и мноштво људи и возила који стално долазе и одлазе.

Америчка војска је објавила 23 видео снимка напада на наводне хероинске лабораторије. Доктор Менсфилд каже да је само на основу летимичног погледа било очигледно да на већини нема значајне производње хероина.

„Просто нисам видео препознатљиве знаке активности", каже он.

Око на небу

Али доктор Менсфилд је знао да ако жели да буде убедљив у аргументима, мора да прибави још доказа.

А познавао је управо људе који би у томе могли да му помогну. Позвао је Алцис, технолошку старт-ап фирму у Великој Британији, специјализовану за откривање дешавања на далеким локацијама уз помоћ геопросторне анализе.

Доктор Менсфилд је тражио тиму из Алциса да идентификује локације које су Американци бомбардовали - мрежне координате биле су избрисане са скоро свих видео снимака.

Једном кад буду одредили где су се напади одиграли, моћи ће да искористе огромну архиву сателитских снимака Авганистана у покушају да схвате шта се пре тога дешавало на тим локацијама.

Није било лако, али је Алцис успео да препозна 31 грађевину и, у неком случајевима, степен детаља које је извукао био је запањујући.

Штавише, од свих локација које су проучили Алцис и доктор Менсфилд, само се на једној дефинитивно производила дрога у време кад је била погођена пројектилом - два комплекса један до другог, са око 200 буради.

На термалним сликама бурад су била бела, што је говорило да су врела и активна у процесу рафинирања хероина.

Екипа на терену

Сад кад је доктор Менсфилд знао локације неких од напада могао да је закопа мало дубље.

Задужио је тим авганистанских истраживача да интервјуише људе у насељима која су била погођена нападима.

Разговарали су са власницима лабораторија, оперативцима и радницима, као и 450 фармера широм Хелманда и других области у којима се производи опијум.

Интервјуи су показали да су обавештајни подаци америчких војних снага били добри. Већина локација које су истраживачи проучили биле су коришћене као хероинске лабораторије у прошлости, али - и у томе је суштина - у великој већини случајева нису биле активне у време напада.

Саговорници су рекли да лабораторије раде испрекидано, можда пола времена, и да се буквално сви материјали који се користе у производњи хероина премештају када су неактивне.

Нове лабораторије могу да се поставе у року од неколико дана, што значи да чим једна лабораторија престане да ради, на њеном месту настане нова.

Без значајнијих залиха хероина, или хемикалија и опреме који се користи за његово прављење у неактивним лабораторијама, њихова вредност као мете је незнатна.

Доктор Менсфилд и његов тим процењују највише 10.000 до 20.000 долара по комплексу.

„Какав је то губитак за организацију која се бави трговином дроге кад практично погодите само зграду, обичан комплекс од блата?", пита се он слежући раменима.

Зашто их онда уопште нападати?

„То је тешко питање", каже доктор Менсфилд. „Мислим да су командантима у Авганистану њихови шефови из Вашингтона наложили да нешто морају да предузму а да су они били опрезни, јер нису желели још цивилних жртава."

Смена командног врха

Доктор Менсфилд није једини који је довео у питање стратешку вредност ове операције. Још у раној фази кампање, неким високим америчким званичницима није се допао начин на који је она вођена.

Већ после неколико месеци, секретарка за ваздушне снаге Хедер Вилсон била је забринута због трошкова.

„Не бисмо смели да користимо Ф-22 за уништавање фабрика наркотика у Авганистану", изјавила је она на конференцији за штампу у фебруару 2018. године.

Ф-22 је најнапреднији невидљиви ловац на свету. Свака летилица вреди 140 милиона долара, а кошта најмање 35.000 долара по сату да се нађе у ваздуху.

У августу прошле године генерал потпуковник Џефри Харигијан, шеф централне команде америчких ваздухопловних снага у Дохи, постао је нервозан зато што политика напада на изворе прихода у Авганистану „није функционисала тако добро као у Сирији".

А онда је 2. септембра 2018. године генерал Николсон као командант НАТО и америчких снага у Авганистану замењен генералом Остином „Скотом" Миларом.

То је практично значило крај кампање, са само још два преостала напада на наводне хероинске лабораторије.

Уместо тога, генерал Милар је развио агресивнију стратегију гађања Талибана директним ваздушним нападима и упадима које Америчке војне снаге описују као „осмишљене са циљем да их натерају за преговарачки сто уверавањем да рат никако не могу да добију".

„Зашто бисмо бомбардовали хероинске лабораторије кад можемо да убијамо талибанске борце?", рекао је за ББЦ један амерички официр у Кабулу. „Установили смо да је то ефикасније."

Крајњи циљ је мировни споразум између Талибана и владе Авганистана.

Кад су Америчке снаге у Кабулу замољене да прокоментаришу налазе доктора Менсфидла, ББЦ је добио врло сажет одговор.

„Сви наши напори усмерени су ка стварању услова за политички договор и очување наших националних интереса", рекла је портпаролка.

„Велика већина наших напада су смртоносни напади усмерени против Талибана или ИСИС"

Она је одбила да коментарише да ли су америчке ваздухопловне снаге намерно нападале неактивне мете како би избегле нове цивилне жртве.

Колики је, дакле, ефекат имала „Гвоздена бура" на производњу наркотика?

Одговор је - врло мали. Кад се ваздушна кампања окончала, америчка војска је саопштила да је „производња наркотика у Авганистану остала на повишеном степену".

А најновија анкета УН-а показује да се опијум 2018. године узгајао на 263.000 хектара - што је пад од 20 одсто у односу на 2017. годину.

Али до тог пада није дошло због војне акције.

УН тврди да је производња мака опала због велике суше на северу земље и знатно нижих цена после рекордних усева 2017. године.

Специјални генерални инспектор за реконструкцију Авганистана (СИГАР) Џон Сопко не околиша у изјавама, назвавши Авганистан „нарко-државом".

Он се нада да ће тренутни преговори између америчких званичника и Талибана довести до неке врсте мировног споразума, али верује да је раст ове бескрајне опијумске економије претворило Авганистан у једну крајње нестабилну земљу.

Опијум сада чини око трећине авганистанског бруто домаћег производа, каже он. То је убедљиво највећи приход готовог новца у држави и обезбеђује скоро 600.000 сталних радних места.

И то упркос чињеници да је америчка војска потрошила 1,5 милиона долара дневно на противнаркотичке делатности од инвазије извршене у октобру 2001. године или укупно готово девет милијарди долара.

И не заборавите, ту се не рачуна више од једног билиона долара потрошеног на вођење самог рата.

„Отворено речено", каже он, „ове бројке јасно говоре да се ради о неуспеху."