Авганистан укратко - хронологија најважнијих догађаја у новијој историји земље

Northern Alliance militia

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Народна војска чека да амерички авиони бомбардују талибанске положаје у октобру 2001. године

Кључни датуми у новијој историји Авганистана и шта се све дешавало:

1838-42 - Британске снаге заузимају земљу, на власт постављају краља Шаха Шуџу. Он страда у атентату 1842. године. Британске и индијске трупе масакриране су током повлачења из Кабула.

1878-80 - Други Енглеско-авганистански рат. Према споразуму, Британија добија контролу над авганистанским спољним пословима.

1919 - Емир Аманулах Кан проглашава независност од британског утицаја.

1926-29 - Аманулах покушава да уведе друштвене реформе, које, међутим, доводе до грађанског рата. Он бежи.

1933 - Захир Шах постаје краљ и Авганистан остаје монархија наредне четири деценије.

1953 - Генерал Мухамед Дауд постаје премијер. Од Совјетског Савеза тражи економску и војну помоћ. Уводи друштвене реформе, као што су укидање пурде (обичај скривања жена од очију јавности).

1963 - Мухамед Дауд присиљен је да поднесе оставку на место премијера.

1964 - Уводи се уставна монархија - али долази до политичке поларизације и мноштва борби за превласт.

King Zahir Shah

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Краљ Захир Шах, који је владао 40 година док није свргнут 1973. године

1973 - Мухамед Дауд преузима власт пучем и проглашава републику. Покушава да искористи раздор између СССР-а и Западних сила у своју корист.

1978 - Генерал Дауд је свргнут и убијен у про-совјетском државном удару. На власт долази Народна демократска странка, али је паралисана насилним унутрашњим трвењима и суочава се с отпором муџахединских група које подржава Америка.

Совјетска интервенција

1979, децембар - Совјетска армија заузима земљу и поставља комунистичку владу.

1980 - Бабрак Кармал постављен је за владара земље, уз подршку совјетских трупа. Али опозиција се сукобљава са разним муџахединским групама које пружају отпор совјетским снагама. САД, Пакистан, Кина, Иран и Саудијска Арабија шаљу средства и оружје муџахединима.

1985 - Муџахедини се окупљају у Пакистану да би формирали савез против совјетских снага. Процењује се да је ратом расељена половина авганистанског становништва, док многи беже у суседни Иран или Пакистан.

1986 - САД почињу да шаљу муџахединима „стингер" ракете, што им омогућује да обарају совјетске борбене хеликоптере. На челу режима који подржавају Совјети Бабрака Кармала замењује Наџибулах.

1988 - Авганистан, СССР, САД и Пакистан потписују мировни споразум и Совјетски Савез почиње да повлачи трупе.

Црвена армија одустаје

1989 - Последње совјетске трупе одлазе, али се грађански рат наставља док муџахедини покушавају да сруше Наџибулаха са власти.

1992 - Наџибулахова влада је срушена, али следи страшан грађански рат.

Najibullah with Soviet soldiers, 1986

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Председник Наџибулах (средина) предводио је режим уз подршку Совјета

1996 - Талибани заузимају Кабул и уводе тврду верзију Ислама, забранивши женама да раде и увевши исламски систем кажњавања, који укључује каменовање на смрт и одсецање удова.

1997 - Пакистан и Саудијска Арабија признају талибане као легитимне владаре. Они сада контролишу око две трећине земље.

1998 - Америка ракетира осумњичене базе милитанта Осаме Бин Ладена, оптуженог за бомбардовање америчких амбасада у Африци.

1999 - Уједињене нације уводе ваздушни ембарго и финансијске санкције да би присилиле Авганистан да преда Осаму Бин Ладена на суђење.

2001 септембар - Ахмед Шах Масуд, вођа главне опозиције талибанима - Северне алијансе - убијен је у атентату.

Инвазија предвођена Америком

2001, октобар - Бомбардовање Авганистана предвођено Америком започиње после напада од 11. септембра на Сједињене Америчке Државе. Убрзо после тога, антиталибанске снаге Северне алијансе улазе у Кабул.

2001, децембар - Авганистанске групе пристају на споразум у Бону, у Немачкој, за прелазну владу.

Delegates at Loya Jirga, 2004

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Делегати Лоја Џирге усвајају нови устав 2004. године

Хамид Карзаи полаже заклетву за вођство прелазне владе која дели власт.

2002, јануар - Стиже први контингент страних миротвораца - Међународне снаге за безбедносну помоћ предвођене НАТО-ом (ИСАФ) - означивши почетак дуге борбе са талибанима.

2002, април - Бивши краљ Захир Шах се враћа, али не тражи да буде враћен на престо и умире 2007. године.

2002, јун - Лоја Џирга, илити Велики савет, бира Хамида Карзаија за привременог шефа државе. Карзаи бира чланове своје администрације који треба да служе до 2004. године.

2003, август - НАТО преузима контролу над безбедношћу у Кабулу, што је његово прво оперативно задужење изван Европе.

Grey line
Потпис испод видеа, Сједињене Државе и НАТО се повлаче из Авганистана после двадесет година.
Grey line

Избори

2004, јануар - Лоја Џирга усваја нови устав који додељује велика овлашћења председнику.

2004, октобар-новембар - Председнички избори. Победником је проглашен Хамид Карзаи.

2005, септембар - Авганистанци гласају на првим парламентарним изборима после више од 30 година.

2005, децембар - Прво заседање Парламента са господарима рата и моћницима на већини посланичких места.

Women voting in Kabul, 2005

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Избори из 2005: Први парламентарни избори после више од 30 година

2006, октобар - НАТО на себе преузима одговорност за безбедност широм Авганистана, преузевши команду на истоку од савезничких снага предвођених САД-ом.

2007, август - Производња опијума достиже рекорд, јавља УН.

2008, јун - Председник Карзаи упозорава да ће Авганистанци послати трупе у Пакистан да се боре против милитаната ако Исламабад не предузме ништа против њих.

2008, јул - У самоубилачком бомбашком нападу на индијску амбасаду у Кабулу убијено је више од 50 људи.

2008, септембар - Амерички председник Џорџ Буш шаље додатних 4.500 војника у Авганистан, што је потез који назива „тихим налетом".

2009, јануар - Амерички министар одбране Роберт Гејтс говори Конгресу да је Авганистан „највећа проба" нове америчке администрације.

2009, фебруар - Чланице НАТО обавезују се да ће појачати војне и друге обавезе у Авганистану након што САД саопштавају да ће послати нових 17.000 војника.

Grey line
Потпис испод видеа, Хаос на аеродрому у Кабулу
Grey line

Нови приступ САД-а

2009, март - Амерички председник Барак Обама саопштава нову стратегију за Авганистан и Пакистан. Додатних 4.000 припадника америчког особља обучиће и ојачати авганистанску војску и полицију, а постојаће и подршка за цивилни развој.

2009, август - Председничке и покрајинске изборе обележавају широко распрострањени талибански напади, слаба излазност и тврдње о тешкој изборној крађи.

2009, октобар - Карзаи је проглашен победником августовских председничких избора, након што се пред други круг другопласирани ривал Абдулах Абдулах повлачи из изборне трке.

2009, децембар - Амерички председник Обама одлучује да појача америчког присуство у Авганистану за 30.000 војника, свевши тако бројку на укупних 100.000. Он каже да ће САД почети да повлаче своје трупе до 2011. године.

Двоструки агент Ал Каиде убија седам агената ЦИА-е у самоубилачком нападу на америчку базу у Косту.

2010, фебруар - Снаге предвођене НАТО-ом прелазе у масовну офанзиву, Операцију Моштарак, како би успоставиле контролу владе над јужном покрајином Хелманд.

US General Petraeus in Kandahar (2010 picture)

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Амерички генерал Дејвид Петреус у Кандахару: Председник Обама најавио је пристизање великог броја нових војника крајем 2009. године

2010, јул - Узбуњивачки сајт Викиликс објављује хиљаде строго поверљивих америчких војних докумената везаних за Авганистан.

Генерал Дејвид Петреус преузима команду над америчким и снагама ИСАФ-а.

2010, август - Холандске трупе се повлаче.

Карзаи каже да приватне безбедносне фирме - оптужене за некажњиво деловање - морају да престану са својим операцијама. У међувремену ублажава тај декрет.

2010, септембар - Парламентарни избори обележени су талибанским насиљем, широко распрострањеним изборном крађом и дугим одуговлачењем са саопштавањем резултата.

2010, новембар - НАТО - на самиту у Лисабону - договара план да преда контролу над безбедношћу авганистанским снагама до краја 2014. године

2011, јануар - Председник Карзаи одлази у прву званичну државну посету Русији неког авганистанског вође још од окончања совјетске инвазије 1989. године.

2011, фебруар - Број убијених цивила од инвазије 2001. године достиже рекордан број 2010. године, јавља Авганистан рајтс монитор.

2011, април - Спаљивање Курана америчког пастора доводи до протеста широм земље у којима су убијени страни радници УН-а и неколико Авганистанаца.

Око 500 углавном талибанских затвореника бежи из затвора у Кандахару.

2011, јул - Председников полубрат и гувернер Кандахара Ахмад Вали Карзаи убијен је у талибанској кампањи напада на истакнуте личности.

2011, септембар - Убијен је бивши председник Бурханудин Рабани, посредник у преговорима са талибанима.

2011, октобар - Пошто су се после низа напада погоршали односи са Пакистаном, Авганистан и Индија потписују стратешко партнерство за ширење сарадње у области безбедности и развоја.

Former Taliban fighters display their weapons, Herat, 2012

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Бивши талибански борци у Херату: побуњеници су покренули жестоку кампању против владе

Војни пакт

2011, новембар - Председник Карзаи осваја подршку племенских старешина за преговоре о десетогодишњем војном партнерству на традиционалном окупљању Лоје Џирге. Према предложеном пакту, америчке трупе би остале и после 2014. године, кад остале стране трупе треба да напусте земљу.

2011, децембар - Најмање 58 људи убијено је у двојном нападу на шиитски храм у Кабулу и шиитску џамију у Мазар-и-Шарифу.

Пакистан и талибани бојкотују заказану Бонску конференцију о Авганистану. Пакистан одбија да присуствује након што су у ваздушном нападу НАТО-а убијени пакистански војници на авганистанској граници.

2012, јануар - Талибани пристају да отворе канцеларију у Дубаију као корак ка мировним преговорима са САД-ом и авганистанском владом.

2012, фебруар - Најмање 30 људи убијено је у протестима због спаљивања примерака Курана у америчкој ваздухопловној бази Баграм. Амерички званичници верују да талибански затвореници користе књиге да би преносили поруке и да су то екстремистички текстови а на Куран. У нападима из одмазде убијена су и два војника.

2012, март - Амерички наредник Роберт Бејлс оптужен је за убиство 16 цивила у оружаном дивљању у дистрикту Панџваи у Кандахару.

2012, април - Талибани најављују „пролећну офанзиву" смелим нападом на дипломатски кварт у Кабулу. Влада оптужује мрежу Хакани. Безбедносне снаге убијају 38 милитаната.

План НАТО о повлачењу

2012, мај - НАТО одобрава план за повлачење страних борбених трупа до краја 2014. године.

Afghan gunner, Pech Valley, 2012

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, НАТО трупе ће се повући до краја 2014, предавши безбедносна задужења авганистанским снагама

Нови француски председник Франсоа Олан саопштава да ће Француска повући своју борбену мисију до краја 2012. године - годину дана раније него што је планирано.

Арсала Рахмани из Високог мировног савета убијен је у Кабулу. Овај бивши талибански министар био је кључан за стизање до побуњеничких команданата. Талибани негирају одговорност.

2012, јул - Токијска донаторска конференција обећава 16 милијарди долара цивилне помоћи Авганистану до 2016. године, са САД-ом, Јапаном, Немачком и Великом Британијом који обезбеђују већину средстава. Авганистан пристаје на нове услове за борбу против корупције.

2012, август - Америчка војска изриче дисциплинске мере шесторици својих војника због случајног спаљивања Курана и других верских текстова у Авганистану. Они неће бити кривично гоњени. Три маринца дисциплински су кажњена због видео снимка на ком се види како уринирају по мртвим телима талибанских бораца.

2012, септембар - САД предају максимално обезбеђени затвор Баграм авганистанској влади, мада задржавају контролу над неким страним затвореницима до марта 2013. године.

САД такође обустављају обуку нових полицијских регрута да би проверили могуће везе са талибанима после низа напада на стране трупе које су извеле особе у полицијским и авганистанским војним униформама.

2013, фебруар - Председник Карзаи и председник Пакистана Асиф Али Зардари пристају да преговарају око авганистанског мировног споразума у року од шест месеци од преговора које је организовао британски премијер Дејвид Камерон. Они подржавају отварање авганистанске канцеларије у Дохи и позивају талибане да ураде исто да би преговори могли да се одрже.

2013, март - Два бивша шефа Кабулске банке, Шеркан Фарнуд и Калилула Ферози, завршавају у затвору због проневере више милиона долара која је скоро довела до њеног краха и читавог авганистанског банкарског система 2010. године.

2013, јун - Авганистанска војска од НАТО-а преузима команду над свим војним и безбедносним операцијама.

Председник Карзаи отказује безбедносне преговоре са САД-ом након што Вашингтон најављује да планира директне преговоре са талибанима. Авганистан инсистира да сам води преговоре са талибанима у Катару.

2014, јануар - Талибански самоубилачки одред извршава напад на ресторан у дипломатском кварту у Кабулу, најгори напад на стране цивиле још од 2001. године. Међу тринаест страних жртава је и локални шеф ММФ-а.

2014, април - Председнички избори не доносе коначан резултат и одржава се други круг између Абдуалаха Абдуалаха и Ашрафа Ганија.

2014, јун - Одржава се други круг председничких избора, а забележена је смрт више од 50 људи убијених у различитим инцидентима током гласања.

2014, јул - Изборни званичници почињу поновно пребројавање свих гласова из јунског другог круга председничких избора, у склопу споразума ком је посредовала Америка да се оконча спор између кандидата услед широко распрострањених тврдњи о изборној крађи.

Изборни споразум

2014, септембар - Два ривала за положај председника, Ашраф Гани и Абдулах Абдулах, потписују споразум о подели власти, после двомесечне ревизије оспорених изборних резултата. Ашраф Гани полаже заклетву за председника.

2014, октобар - САД и Британија окончавају борбене операције у Авганистану.

Узгој мака за опијум у Авганистану достиже рекордне размере, према једном америчком извештају.

2014, децембар - НАТО званично завршава 13-годишњу борбену мисију у Авганистану, предавши дужност авганистанским снагама. Упркос званичном крају борбене улоге ИСАФ-а, насиље наставља да букти у већем делу земље, а 2014. се сматра најкрвавијом годином у Авганистану од 2001. године.

2015, јануар - Отпочиње пропратна мисија „Одлучна подршка" предвођена НАТО-ом, са неких 12.000 припадника особља чији је циљ да обезбеде обуку и подршку авганистанским безбедносним снагама.

У источном Авганистану ниче група Исламска држава и у року од неколико месеци заузима огромне делове територије под контролом талибана у покрајини Нангархар.

2015, март - Амерички председник Барак Обама саопштава да ће његова земља одложити повлачење својих трупа из Авганистана, после молбе председника Ашрафа Ганија.

Линчовање жене погрешно оптужене за спаљивање Курана у Кабулу изазива широко распрострањено згражавање и критику тврдокорних клерика. Полиција је оптужена да није урадила довољно да је спасе. Инцидент доводи до масовних протеста против опхођења према женама. Четири мушкарца касније су осуђена за убиство.

Авганистан, талибани
Потпис испод фотографије, Шта су све Талибани освојили за месец дана

Талибанске офанзиве

2015, мај - Талибански представници и авганистански званичници одржавају незваничне мировне преговоре у Катару. Обе стране пристају да наставе преговоре касније, мада талибани инсистирају да неће обуставити борбе све док стране трупе не напусте земљу.

2015, јул - Талибани признају да је њихов неухватљиви оснивач, мула Омар, умро неколико година раније, и као његову замену постављају мулу Актера Мансура.

2015, септембар - Талибани накратко заузимају велики северни град Кундуз у њиховој највећој офанзиви откако су свргнути с власти 2001. године.

2015, октобар - У снажном земљотресу страда више од 80 људи на североистоку земље.

2015, октобар - Амерички председник Барак Обама саопштава да ће до краја 2016. године у Авганистану остати 9.800 америчких војника, повукавши претходно обећање да ће извући из земље све војнике сем њих 1.000.

2015, новембар - Нова талибанска фракција, предвођена мулом Расулом, обзнањује своје присуство у јужном Авганистану. Међутим, групу потпуно слама главна талибанска група до пролећа 2016. године.

2015, децембар - Талибани покушавају да заузму Сангин, град и дистрикт у покрајини Хелманд. Амерички ратни авиони ангажовани су као подршка авганистанских безбедносних снага у покушају да одбију побуњенике.

2015, децембар - НАТО продужава пропратну мисију „Одлучна подршка" за 12 месеци, до краја 2016. године.

2016 - Више од милион Авганистанаца се током године налази у покрету или услед унутрашњег расељења због рата или зато што их су Пакистан; Иран и Европска унија присилили на репатријацију, према Уједињеним нацијама.

Жестоки амерички ваздушни напади одузимају Исламској држави све што је она освојила на истоку и група је сатерана у ћошак у неколико дистрикта у Нангархару.

Taliban fighters are seen on the back of a vehicle in Kabul, Afghanistan, on 16 August

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Талибани у возилима круже улицама Кабула - август 2021. године

2016, мај - Нови талибански лидер мула Мансур убијен је у америчком нападу дроном у пакистанској покрајини Балучестан.

2016, јул - Амерички председник Барак Обама саопштава да ће 8.400 америчких војника остати у Авганистану и 2017. године у светлу „неповољне безбедносне ситуације". НАТО такође пристаје да задржи број војника и понавља обећање за финансирање локалних безбедносних снага до 2020. године.

2016, од августа до октобра - Талибани стижу до обода Лашкар Гаха, главног града Хелманда, и до северног града Кундуза. Група је ставила под контролу већи део две покрајине откако се већина НАТО снага повукла до краја 2014. године.

2016, септембар - Авганистанска влада потписује мировни споразум са милитантном групом Хезб-е-Ислами и гарантује имунитет лидеру групе Гулбудину Хематјару.

2017, јануар - У бомбашком нападу у Кандахару убијено је шест дипломата Уједињених Арапских Емирата.

2017, фебруар - Пораст активности Исламске државе примећен је у великом броју северних и јужних покрајина.

2017, март - Тридесет људи је убијено, а више од 50 рањено у нападу такозване Исламске државе на војну болницу у Кабулу.

2017, јун - Екстремисти Исламске државе заузимају планински регион Тора Бора у покрајини Нангархар, који је некада као базу користио покојни лидер Ал Каиде Осама Бин Ладен.

2017, август - Амерички председник Доналд Трамп каже да ће послати још војника да се боре против талибана који су се вратили.

2018, јануар - Амбулантна кола наоружана бомбама експлодирају у Кабулу, убивши више од 100 људи. То је један од сталних напада који се приписује Талибанима.

2019, септембар - Одужени мировни преговори између талибана и Сједињених Америчких Држава званично се проглашавају неуспешним.

Grey line

Погледајте и видео: Новинарке убијене зато што су жене

Потпис испод видеа, Новинарке које су убијене зато што су жене
Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]