Рат у Авганистану: Породице затечене између две ватре на фронту у покрајини Хелманд

„Било је грозно - најгоре до сада. Живот се одједном претворио у хаос", каже Гул Мухамед.

Двадесетпетогодишњем учитељу тешко је да се присећа како је успео да избегне гранатирање и спасе 25 чланова породице од борби које су се у јесен прошле године разбуктале у Хелманду, у јужном Авганистану.

Упркос мировним преговорима, у току је нова талибанска офанзива.

Свега неколико дана пре него што је започела, Гул Мухамед, чије је име промењено да би му се заштитио идентитет, украшавао је своју башту.

У њеном средишту налазило се високо дрво окићено балонима - како би породица прославила завршетак школске године њихове најмлађе ћерке.

„Сада је наша башта спаљена, по други пут, а наша кућа је претворена у тврђаву", каже он за ББЦ.

Он, његове сестре и остатак породице сада су у збегу - провели су ноћ на путу, пре него што су пронашли склониште заједно са девет других породица у једној кући у главном граду покрајине Лашкар Гаху.

„Има нас педесетак, живимо по кухињама и купатилима претвореним у собе, у шатору у дворишту, а неки од нас чак и на крову", каже он.

Талибани су у октобру напали свим расположивим снагама село Гула Мухамеда, изазвавши контранапад авганистанске војске.

Гул Мухамед и његова породица били су међу 35.000 цивила расељених током те ноћи.

Бежање од борби

Гул Мухамед каже да се нагледао ратова, али је мислио да оно чему је присуствовао овог пута постоји само у филмовима.

„Ракета је пала на комшијску кућу, убивши двоје блиских породичних пријатеља - 23-годишњу мајку и њеног једногодишњег сина - и то на очеве очи", рекао је он.

Породица Гула Мухамеда одлучила је да напусти област док су се талибански борци приближавали њиховој кући. Њихов комшија морао је да остане због сахрана.

„Били смо само на километар од ратних дејстава. Био је мрак после вечерњих молитви и могао сам да видим размену пушчане ватра на улицама - меци су ми летели изнад главе. Имали смо среће, јер је мало тога раздвајало живот и смрт."

Неки чланови његове породице су и даље заглављени у селима око којих се боре Талибани и државна војска.

Његова мајка доживела је трауму и шок, а брине се и за друге рођаке који нису успели да се пробију до Лакшкар Гара.

Нема струје а неке везе су у прекиду, тако да они не знају шта се десило с онима који су остали за њима.

Многи грађани као што је Гул Мухамед оставили су све за собом - важно им је било само да спасу живот и бежали су аутобусима, камионима, моторима, па и на тракторима.

Најмлађа жртва

Најмлађа жртва борби била је једна нерођена беба.

Њена мајка преживела је залутали метак који ју је погодио у стомак, али је одузео живот детета у материци. Слике са ултразвука показују да је метак погодио фетус у десно раме.

Млада мајка се пет година мучила да затрудни и била је пресрећна што је коначно успела.

„Говорила је како је усхићена и узбуђена што ће коначно имати дете - опремили су собу за бебу, а читава породица није била толико срећна још од венчања", каже Мухамед Форог, стручњак за ментално здравље који ју је лечио у болници медицинске добротворне организације Лекари без граница.

„Рекла ми је да су одабрали имена за бебу и сковали многе планове. Рекла је да не жели да иде кући сада, зато што ће је то подсећати на њену бебу."

Форог последње четири године ради у траума центру Лекара без граница у Хелманду, лечећи жртве рата.

„Спремни смо да чујемо најтужније приче, али свакога дана бол жртава је све шокантнији."

Лекари без граница кажу да тип повреде која се лечи у њиховом траума центру показује тачно колико је ситуација лоша.

Маријана Кортеси, координаторка болнице у Хелманду, испричала је за ББЦ Њузаур о жени коју ју погодио залутали метак док је хранила осмомесечну бебу. Обоје су преживели.

„Тренутно је на лечењу у нашој болници, али се брине зато што је беба код куће, а она жели да се врати што пре да би могла да настави са дојењем", каже Кортеси.

Погледајте видео: Стотине девојчица се враћа у школу

Опкољени са свих страна

Деветнаестогодишњи Керамулах је управо започео недељу спремајући стоку и намирнице за продају на уобичајеној пијаци четвртком.

Али недеља није започела уобичајено.

„Био сам у селу и чуо да су Талибани заузели оближњи округ - мислили смо да нећемо имати довољно времена да побегнемо."

До тренутка кад су били спремни да пођу, каже он, талибански борци су већ стигли до задњег улаза у њихову кућу, док су снаге авганистанске владе била на вратима.

Били су буквално између две ватре.

„Имамо огромну кућу са великом баштом. Чак смо чули и авион у ваздуху изнад нас, тако да смо заиста били опкољени са свих страна."

Кермулах описује како је његов старији брат успео да разговара с обе стране да би могли да побегну.

„Преклињали смо их, говорили да не пуцају на нас, да нас пусте да идемо а после раде једни другима шта год желе."

Њихова кућа је близу авганистанске војне постаје у самом средишту борби. Обе стране су упале у кућу током ратних дејстава.

„Сада знамо да неко користи нашу кућу као упориште - авганистанска војска, а можда и Талибани", каже.

Керамулах и његова мајка, заједно са осморо браће и шест сестара, били су последњи који су напустили кућу.

Он је верен и штедео је новац за венчање које је требало да се одржи за четири месеца.

„Сада не знам да ли ћу у томе успети, зато што је све што сам успео да уштедим током година нестало.

„Сада размишљам само како да преживим и сачувам породицу", каже он.

Пре четири године, кад је село било на сличан начин нападнуто, такође је изгубио све, али и једног младог рођака.

'Знали смо да влада неће моћи да пружи отпор'

За око 5.000 породица у областима Надали, Навах и Нахр-е-Серај , као и у предграђу Лашкар Гаха, живот се од пролећа преко ноћи окренуо наглавачке, са „значајним бројем жртава и огромном штетом", тврде међународне агенције за помоћ.

Ово није први пут да су Хелманд задесиле жестоке борбе у којима су страдали цивили или су били присиљени да беже.

У августу 2016. године, талибанске снаге упале су у округ, а села Керамулаха и Гула Мухамеда била су међу првим заузетим.

Обојица су тада изгубили све и почели да граде живот испочетка, а онда се све поновило.

„Једина разлика је што смо овог пута били спремни, јер нисмо веровали влади као 2016. године", каже Керамулах.

„Овај пут смо знали да ако дође до напада, влада неће успети да издржи."

Тадашње жестоке борбе нису дозвољавале Гулу Мухамеду и његовој породици да се врате наредне две године, и то време провели су расељени по другим областима.

„Кад је пре четири године дошло до напада, наша кућа је била потпуно уништена, дрвеће спаљено, а све наше животиње побијене", каже он. Изгубио је ауто, крваве и овце - чак и своје факултетске дипломе.

„Вратили смо се у село пре две године и кренули све да градимо испочетка. Требало нам је две године таман да поправимо кућу, а онда су се поново десили ови напади."

Талибани се годинама заричу да ће заузети Хелманд, али присуство јаких британских снага све до 2014. године, као и амерички ваздушни напади који су пружали подршку авганистанским снагама, држали су их по страни.

Хелманд је кључна покрајина у јужном Авганистану, и стратешки и као центар трговине опијумом у земљи, и као таква била је велики фронт током читавог тока сукоба у Авганистану.

Но док се америчке трупе повлаче из Авганистана, и даље на видику нема краја борбама.

'Само желимо да се рат оконча'

За људе попут Гула Мухамеда и Керамулаха, разговори током пролећа између представника авганистанске владе и талибана су сувише неодређени и неизвесни да би о њима озбиљно размишљали, али су у једно сигурни: све што желе у животу јесте трајно примирје.

„Само желимо да се рат оконча. Уколико влада може да преузме контролу над облашћу, онда она треба да настави са својим операцијама како бисмо ми могли да се вратимо кућама", каже Гул Мухамед.

„Али ако они то не могу, онда треба да напусте област и препусте је Талибанима како бисмо могли да наставимо наше животе овде. Они ратују, а ми гинемо."

Локални новинари јављају да је половина од 14 области у Хелманду под спорадичном контролом Талибана, а недостатак појачања и муниције главни су разлози за непрекидне борбе које се воде.

Гул Мухамед каже да су, када су Талибани стигли до села, сви побегли, чак и авганистанске полицијске снаге.

„Видео сам авганистанске војнике како беже из краја - ми смо били у обичним колима, а они су у њиховим војним возилима ишли брже од нас."

Влада је саопштила да се радило о тактичком повлачењу и да је два дана после борби авганистанска војска послала трупе да поново заузме те округе.

Авганистански министар одбране такође је посетио Лакшар Гах да се увери изблиза каква је ситуација на терену, док борбе непрекидно трају већ скоро недељу дана.

Влада ће можда повратити ове области за неколико недеља или ће оне можда остати под контролом Талибана.

Али расељенима ће бити потребне године и године само да, још једном, изграде основе живота из пепела рата.

*Име Гула Мухамеда измењено је да би му се заштитио идентитет

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]