Избори у Србији 2023: Колико се променио животни стандард од прошлог изласка на биралишта

Када би се пре 20 месеци упутила у продавницу са 5.000 динара, Динарка Шарац би се вратила са пуним колицима, а сада све што купи „стане у једну малу торбу".

Тако ова трговкиња из Банатског Новог Села, која прима минималну зараду, описује како јој се променио животни стандард током 20 месеци, колико је прошло од претходних парламентарних избора у Србији.

„Само се зачудим шта имам у торби и колико сам то платила - ништа нисам купила, а оде много пара, па почињем да проверавам рачуне, да видим да ли сам ја то добро пазарила", описује 56-годишњакиња за ББЦ на српском.

Тих 5.000 динара у априлу 2022 било је мање од седмине њене плате, јер је просечна минимална зарада у Србији тада била 33.800 динара.

Данас је нешто више од осмог дела просечног минималца, који износи 40.480 динара у новембру 2023.

„Са 30 и нешто хиљада би било ужасно, али није ни овако скроз покрило раст цена", жали се Шарац.

Свеприсутну инфлацију примећује и Иван Лазић, 32-годишњи хотелијер из Ужица, рекавши да му је „итекако утицала на живот", али каже и да данас „живи боље" него у априлу 2022.

„Стандард ми није опао зато што ми је повећана плата, али та разлика није драстична.

„Да се раст плате догодио када је инфлација била мања, бољитак би био знатно већи", објашњава он за ББЦ на српском.

Просечна нето зарада у Србији била је 73.012 динара у априлу 2022. године, а у септембру 2023. достигла је 85.066 динара, што је раст од 16,5 одсто.

Истовремено, индекс потрошачких цена порастао је за 17,7 одсто у истом периоду, показују подаци Републичког завода за статистику.

„То значи да се куповна моћ становништва у просеку смањила за 1.2 одсто", појашњава Бранимир Јовановић, стручњак из Бечког института за међународне економске студије, за ББЦ на српском.

„Просечни становник Србије свакако сада у економском смислу живи лошије него у априлу 2022. године", упозорава.

Поређење раста просечних плата и цене просечне потрошачке корпе у Србији можда је и најбољи начин да се увиди да је животни стандард мањи у поређењу са априлом 2022. године, указује Милан Недељковић, декан Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) Универзитета Метрополитан.

У априлу 2022, просечна потрошачка корпа за четворочлану породицу коштала је 83.633 динара за месец дана, а минимална 43.198 динара.

Последњи објављени подаци из августа 2023. године, показују да је за просечну требало издвојити 100.157 динара, а за минималну 50.050 динара.

„Тако можемо да видимо колико у реалности можемо да купимо са нашим платама, а просек нам показује да можемо мање", каже Недељковић за ББЦ на српском.

Инфлација и зараде

Примери Ивана Лазића и Динарке Шарац су различити, али то није уобичајено у доба раста плата и потрошачких цена, сматра професор Недељковић.

„Ни плате у овом периоду нису расле једнако у различитим секторима - у некима су повећаване брже од раста инфлације, а у некима су чак стагнирале", напомиње он.

И медијалне зараде - оне које зарађују више од половине запослених - између априла 2022. и септембра 2023. године расле другачијим темпом од просечних.

Док је половина запослених у Србији у септембру овде године зарађивало до 65.727 динара, у априлу прошле године тај износ био је 55.267 динара.

Недељковић указује на инфлацију као један од пресудних покретача раста плата у овом периоду.

„Оно што се данас разликује у односу на претходне периоде високе инфлације је велика потреба за радном снагом код нас и у свету.

„То је позитивна ствар и људима даје мало већу моћ преговарања о платама или повишицама, нарочито у неким секторима у развоју", каже он.

Наводи да чак и у инфлаторном периоду фирме закупљују рекламне просторе не да би се директно рекламирале, већ да би привукле запослене".

Економиста Бранимир Јовановић оцењује да је до погоршања животног стандарда у Србији од априла прошле године „делимична последица глобалних кретања", пре свега рата у Украјини, глобалне инфлације и повећања каматних стопа глобално.

„Ипак, чини се да су српске власти могле да ураде више да би заштитили грађане - инфлација је избегла контроли и није случајно у Србији ове године она највиша у региону.

„Мислим да влада није урадила довољно ни како би повећала примања људи, фискална политика је била претерано рестриктивна целе ове године, што је додатно успорило већ успорену привреду", сматра Јовановић.

Живот са минималцем: 'У трци цена и плата, сиромашни обично губе'

У домаћинство Динарке Шарац, која живи са супругом и двоје одрасле деце, сливају се четири плате, па се терет трошкова распоређује на све чланове породице.

„Свака од наших плата понаособ није ништа посебно, али када се то скупи на гомилу можемо пристојно да живимо", каже она.

Њена плата је минимална и подмирује искључиво потребе породице за основним намирницама, па „служи само за продавницу", прича 56-годишња трговкиња.

„Зато што од скоро сви радимо у породици, мислим да укупно живимо мало боље, али да радимо само супруг и ја - било би нам лоше.

„Не знам колико бисмо преживели само од минималца - два, три, пет дана?", пита се Шарац.

Простора за праву штедњу нема, али се „штеди унапред" - потрошачким кредитима или додатним пословима покушавају да приуште ствари које би биле крупнији залогај за кућни буџет, каже она.

Званичне бројке о броју људи са минималном зарадом у Србији се не објављују.

Док министар финансија Синиша Мали тврди да их има око 250.000, што је око 10 одсто запослених, из Уједињеног гранског синдиката „Независност" су проценили да их је између 400.000 и 500.000.

Математика у домаћинству људи са најмањим примањима додатно је закомпликовала инфлација, која је у претходних 20 месеци једна од највећих главобоља за становништво.

Економиста Бранимир Јовановић указује да овогодишње повећање минималне цене рада по сату од 14 одсто јесте надмашило просечну инфлацију у 2022. години (12 одсто), али да то за најугроженије не значи бољитак.

„Ове године просечна инфлација је такође око 12 одсто, што значи да радници на минималцу тренутно живе пуно лошије него у априлу 2022.

„Следеће године ће минимална зарада опет порасти на 271 динара по часу, али ће и цене наставити расти, тако да ће минималац вероватно опет заостајати.

„Не каже се случајно да у трци између цена и плата, сиромашни обично губе", закључује стручњак за економије бивших југословенских република.

Његов колега Милан Недељковић додаје да је један од разлога због којег „најугроженији плаћају и највећи цех" кризе чињеница да раст плата увек каска за скоком цена.

„Имаћете увек први период у којем ћете сигурно и реално имати мање, а питање је да ли ће додатни раст зарада после заустављања инфлације моћи да компензује губитак из претходног периода", појашњава он.

Како су основне намирнице главни покретач актуелне инфлације, а капацитет најсиромашнијег становништва да преброде раскорак између раста цена и примања, јасно је да је притисак на ту групу и највећи, додаје.

„Ако спадате у ту најугроженију категорију, биће вам тешко да обезбедите и оне најосновније ствари за живот", закључује Недељковић.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Једнократне помоћи и ограничење цена

Један од излаза, макар краткорочно, понудила је влада, која је у више наврата од априла 2022. године уплаћивала једнократну помоћ различитим групама становништва.

У јуну те године су млади између 16 и 29 година добили по 100 евра, а у децембру још по 5.000 динара.

У фебруару ове године пензионерима је исплаћено по 20.000 динара, док је у септембру такозвана помоћ од по 10.000 динара била намењена деци до 16 година.

Најстарији држављани Србије од 30. новембра очекују да им на рачуне стигне још 20.000 динара.

Сав тај новац иде из државног буџета и наишло је на критику опозиције јер власт прави ове потезе током кампање за предстојеће републичке изборе и изборе на локалном нивоу.

Овакви потези државе могу да произведу „неки позитивни ефекат и на стандард група које добијају новац и на укупну потрошњу у економији, па тиме и на привредну активност", каже економиста Бранимир Јовановић.

„Али ће то бити ограничено и краткотрајно, јер су трансфери једнократни", упозорава он.

Сличне мере нису неуобичајене, а владе многих земаља, међу којима је и Србија, прибегавале су им током пандемије корона вируса.

Проблем са овогодишњим и прошлогодишњим новчаним давањима Милан Недељковић види у томе што „нису била јасно усмерена ка оним групама којима је то стварно најпотребније".

„Имали смо ситуацију да добијају људи млађи од, на пример, 30 година, иако међу њима има оних који раде у индустријама у повоју и имају велике плате.

„Социјална давања су као мера помоћи потпуно оправдана, само је потребно да буду јасно дефинисана и да не буду упућена свима", каже овај економиста.

Док је краткорочан ефекат „надомешћивање пада куповне моћи", дугорочне би тек требало да спознамо, додаје.

„Зависиће од тога како ће држава попунити рупу у буџету насталу услед ових давања - не знамо још да ли кроз задуживање или додатна пореска давања становништва, што би могло да има негативан ефекат у будућности", прича декан факултета ФЕФА.

Иако су цене многих основних намирница далеко веће него у априлу 2022. године, Влада Србије одлучила је у септембру да неке од њих ограничи.

Уље, месо, шећер, месне прерађевине, брашно, млеко, врсте воћа и поврћа и друге намирнице нашле су се тако на рафовима маркета под нижим ценама.

Овај потез ће „вероватно успорити инфлацију", али је већ у октобру постало јасно да је неће зауставити, каже Бранимир Јовановић.

„После овог ограничења, цене су у октобру у просеку више за 0,3 одсто него у септембру, што није тако мало, а у наредним месецима се може очекивати да оне буду и више, посебно када ограничења више не буде", оцењује економиста.

Колико су поскупели станови и кредити?

Претходних 20 месеци, колико је прошло од априлских парламентарних избора у Србији, нису били безбрижни ни за оне који су се одлучили да позајмљују новац од банака.

Лек за инфлацију насталу услед пандемије корона вируса и рата у Украјини централне банке широм света потражиле су у подизању референтних каматних стопа, што је директно утицало на то да и приватне банке пооштре услове задуживања.

Професор Милан Недељковић указује на „двосмерни" утицај такве монетарне политике на становништво током претходних месеци.

Њом се подиже цена капитала, што доводи до смањења куповне моћи становништва, али до реалних ефеката на инфлацију долази тек „после неколико тромесечних периода", истиче декан ФЕФА.

„За мене као појединца је то позитивно, јер мој лични буџет еродира са сваким растом инфлације.

„Али, ако имам кредит са варијабилном каматном стопом, такав потез је негативан за мене и са одложеним ефектом на инфлацију, добијамо дуплу негативност у краћем року - имамо мање новца због високе инфлације и истовремено морамо да платимо више за сервисирање кредита", појашњава Недељковић.

Ипак, додаје су такве мере биле „неопходне" како би Србија „избегла сценарије попут оних у Турској или Аргентини, где инфлација иде и више од 100 одсто", каже Недељковић.

Када је почетком 2020. године узимао кредит за куповину стана, 32-годишњи Иван Лазић „у старту је знао у шта се упушта".

„Знао сам да три године имам фиксну рату, а да ће после тога моћи да варира.

„Када су прошле три године, један месец сам имао скок рате за неких 50 одсто, пре одлуке да се ограничи у наредних 15 месеци и сада ми је већа за неких десетак одсто у односу на онај фиксни период који сам плаћао прве три године", описује он.

Где је Србија у односу на Балкан и Европу?

Србија бележи највишу годишњу инфлацију међу земљама бивше Југославије са 8.5 одсто.

У Словенији је истог месеца била 6,9 одсто, Црној Гори 6,1 одсто, Хрватској 5,8 одсто, Северној Македонији 3,5 одсто, а Босни и Херцеговини 2,1 одсто.

Земље из суседства су „углавном биле боље" од Србије и када су реалне зараде у питању у протеклих годину и по, напомиње економиста Јовановић.

„Хрватска, Босна и Херцеговина и Албанија су имале раст просечне реалне плате, у Црној Гори је она стагнирала, док је у Македонији просечна плата пала у реалном износу у истом периоду, слично као у Србији", указује он.

И у европским оквирима „Србија једна од земаља у којима су забележени највећи проблеми", каже Милан Недељковић.

Ипак, он наводи да је у већини европских држава раст зарада каскао за скоком инфлације, као и да је у Балтичким земљама и Мађарској раст цена био и већи од оног у Србији.

„Постоје наравно разлике у односу на дотадашњи стандард - ако вам је просечна зарада у земљи била 2.500 евра, нећете бити егзистенцијално угрожени растом инфлације, али хоћете уколико је она била 300 евра", додаје Недељковић.

Одлуком Народне банке Србије (НБС), која је ступила на снагу у септембру, ограничила је номиналну каматну стопу за већ издате стамбене кредите на 4,08 одсто и односи се на купце прве некретнине до вредности од 200.000 евра, о чему је ББЦ на српском писао.

У Србији се отплаћује 158.000 стамбених кредита, а наложено смањење камате обухватиће око 100.000, рекли су тада из НБС.

За Лазића је то била „врло значајна ствар" која му је олакшала располагање новцем током раста цена.

Али, економиста Бранимир Јовановић сматра је оваква одлука НБС становништво заштитила „само делимично".

„Грађани ће и даље плаћати више камате него раније, али ће тај раст бити умеренији, док ограничење не важи за потрошачке кредите, који су такође важни у овој кризи", појашњава стручњак из Бечког института за међународне економске студије.

Напомиње и да се ограничење не односи на нове кредите становништва, а услови су постали знатно неповољнији између априла 2022. и новембра 2023.

„Каматне стопе су практично удвостручене у протеклих годину и по дана - од 4,4 одсто у априлу прошле године, на тренутних 8,8 одсто.

„То, пре свега, погађа сиромашније слојеве становништва јер су они најзадуженији", закључује Јовановић.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]