Србија и банке: Да ли треба подизати кредите током кризе

Више од годину дана Александра Јошић и њен момак желе да купе аутомобил, али штедња им није ишла по плану.

Схватили су да им је готовински кредит једини избор.

„Месец дана пред узимање кредита смо озбиљније почели да 'меримо' колико нам треба пара, на колико година и друге детаље.

„Одлучили смо да узмемо мало више него што планирамо да потрошимо за аутомобил, како би нешто новца преостало и за опремање стана у који смо се недавно уселили", каже Јошић за ББЦ на српском.

Главобољу приликом доношења одлуке им је задавала инфлација, која је у октобру премашила 15 одсто у односу на прошлу годину, а са њом је дошао и раст каматних стопа.

Цене у Србији су у међувремену значајно порасле, па је тако храна поскупела за око 20 одсто, струја за више од 11 одсто, а намештај за више од 15 одсто.

Последично је опала потражња за стамбеним кредитима, а благо је порасла за готовинским, показују подаци Народне банке Србије (НБС) за последње две године.

У децембру, Народна банка Србије је подигла референтну каматну стопу на пет одсто.

Александар Здравковић, научни сарадник Института економских наука, објашњава да је извесно да ће каматне стопе остати на високом нивоу све док се инфлација не стабилизује, што се неће десити пре 2024.

Он сматра да није тренутак за узимање готовинских кредита, али додаје да стамбени кредити нешто другачије функционишу, а да задуживање зарад решавања стамбеног питања има смисла чак и у условима високих каматних стопа.

„Мој савет грађанима је да се у наредних годину дана суздрже од узимања било каквог облика кеш кредита, поготово ако тим кредитима намеравају да финансирају текућу потрошњу", наводи Здравковић за ББЦ на српском.

Потражња за кредитима од почетка кризе

Јошић каже да су она и њен момак свесни колико је „све постало страшно скупо".

„Инфлација је велика и сада делује да је лош тренутак за узимање кредита.

„Не знаш шта ће бити сутра и како ћеш да га враћаш", наводи она.

Међутим, како су пратили цене аутомобила и намештаја, били су у страху да ће и оне бити много веће за годину или две.

„То би значило да узимамо још већи кредит са већом ратом и да ћемо га дуже враћати.

„Зато смо преломили и за неколико дана сам завршила све са банком", објашњава Јошић.

Узели су кредит од 800.000 динара.

Каже да им је жао кад помисле да ће само на камату да дају 80.000 или 90.000 динара.

„Међутим, другачије не бисмо купили то што нам треба", додаје Јошић.

Према подацима Народне банке Србије, нови готовински кредити одобравани су у октобру ове године по стопи од 12 одсто.

„То је за три одсто више у односу на октобар 2021. и 2020, када су ови кредити одобравани по стопи од девет одсто", наводе из Народне банке Србије за ББЦ на српском.

Каматне стопе за стамбене кредите су имале нешто мањи раст.

„Просечна каматна стопа на нове стамбене кредите у октобру 2022. је износила 4,2 одсто, што је за 1,6 одсто више у односу на октобар прошле године, а за 1,4 одсто више у односу на октобар 2020", кажу из Народне банке Србије.

(Не)заинтересованост за подизање кредита

У Народној банци кажу да људи мање узимају стамбене кредите.

„Подаци о новоодобреним кредитима становништву показују да је током првих десет месеци 2022. одобрено 103,8 милијарди динара стамбених кредита, што је за 10,3 одсто мање у поређењу са истим периодом прошле године, када је било рекордно одобравање ове категорије кредита.

„Истовремено, обим нових готовинских кредита у десет месеци 2022. износио је 270 милијарди динара, што је незнатно више (за 1,4 одсто) у поређењу са првих десет месеци 2021", наводе из Народне банке Србије.

Истичу да, и када је реч о новим готовинским кредитима, доминирају они који су одобрени с рочношћу преко пет година, а са учешћем од 74,3 одсто.

Савети за куповину стана - на шта обратити пажњу:

Исти тренд су уочили су и у Ерсте банци.

„Општа неизвесност, изазвана текућим геополитичким кретањима, наводи грађане на додатну опрезност.

„Последично, према нашим подацима, од априла месеца ове године је примећена већа заинтересованост за кредите са фиксном каматном стопом, како за готовинске, тако и за стамбене", наводе из Ерсте банке за ББЦ на српском.

Тренутно важећа фиксна номинална каматна стопа на готовинске и кредите за рефинансирање се у Ерсте банци креће од 13,10 одсто.

Фиксна номинална каматна стопа на стамбене кредите индексиране у еврима се креће од 5,85 одсто у зависности од периода отплате кредита.

Додају да су у последња два месеца забележили известан пад у потражњи за стамбеним кредитима.

„Разлози оваквих кретања се свакако могу наћи у смањењу максималног износа кредита који клијенти могу да добију у условима повећаних каматних стопа, као и опште непредвидивости која грађане наводи да одлажу задуживање", кажу из Ерсте банке.

Како инфлација утиче на кредите?

Свакако дестимулативно, објашњава економиста Здравковић.

„Високе стопе инфлације приморавају централне банке широм света да подижу референтне каматне стопе као примарну меру рестриктивне економске политике.

„То неизбежно доводи и до повећања каматних стопа по којима пословне банке одобравају кредите привреди и становништву", наводи Здравковић.

Додаје да је шестомесечни ЕУРИБОР, просечна каматна стопа по којој изабране европске банке позајмљују новац једне другима и који се у Србији користи за индексирање стамбених кредита у еврима, порастао за скоро три одсто од фебруара до новембра ове године.

Порастао је са минус 0,5 одсто на скоро 2,5 одсто.

„Референтна каматна стопа Европске централне банке је порасла са нула на два одсто, а Народне банке Србије са један на пет одсто.

„Треба имати у виду да се током 2023. очекује даљи раст референтних каматних стопа најзначајнијих централних банака у свету", каже Здравковић.

Референтна каматна стопа је стопа по којој НБС наплаћује од банака и плаћа банкама камату по основу трансакција на новчаном тржишту.

У односу на њу се одређује висина каматних стопа на банкарском тржишту у Србији.

Дејан Шошкић, економиста и некадашњи гувернер Народне банке Србије, наводи да када каматне стопе расту, кредити поскупљују.

„То важи за новоодобрене кредите и оне који су уговорени са флексибилном каматном стопом.

„Тада расту износи рата који се плаћају ради измиривања кредитних обавеза", каже Шошкић за ББЦ на српском.

Подизањем референтне каматне стопе контролише се и смањује потражња за кредитима, а последично обара њихова вредност.

Подизањем стопе, временом се смањује потражња за кредитима, па самим тим и банке у неком тренутку буду приморане да камату спуштају како би задржале или привукле кредитне клијенте.

На тај начин НБС може да доведе до смањивања или заустављања раста каматних стопа у банкама.

Здравковић каже да ће каматне стопе извесно остати на високом нивоу све док се инфлација не стабилизује, што се неће десити пре 2024.

„И текући раст и ишчекивање будућег раста каматних стопа неминовно дестимулише задуживање и подстиче штедњу.

„Кредити ће се наравно узимати и даље, али износи новоодобрених кредита ће расти по мањој стопи него што је то био случај у претходним годинама, како у свету тако и код нас", објашњава он.

Опрез код подизања кредита

Без обзира на врсту кредита, Шошкић истиче да их никада не треба узимати олако.

„Независно од тога да ли су краткорочни или дугорочни или са фиксном или флексибилном каматном стопом", наводи он и препоручује:

Истиче да су најмање ризични кредити са фиксном каматном стопом и у валути у којој дужник прима плату.

„Уговарање кредита са промењивом каматном стопом значи додатно преузимање ризика на страни дужника.

„Свако ко планира да узме кредит, мора имати у виду ове ризике и процењивати своју будућу способност измиривања обавеза у условима евентуалне промене каматних стопа и курса", наводи.

Подизање кредита или чекање?

Уколико питате економисту Александра Здравковића, зависи да ли је у питању готовински или стамбени кредит.

Он каже да је тренутно неизвесно како ће се инфлација кретати, а са њом и општа економска ситуација, због чега узимање кеш кредита представља велики ризик.

Уколико дође до енергетске кризе, а инфлација у свету настави да расте, Здравковић истиче да ће се економска нестабилност прелити и на Србију.

То би значило да уколико људима остану исте плате, а цене наставе да расту, можда неће моћи више да покривају рате кредита без значајних потешкоћа.

Дејан Гавриловић из организације за заштиту потрошача Ефективакаже да је ризично узимати кредите са промењивом каматном стопом.

Истиче да у тренутку када промењиве каматне стопе расту и у динарима и у еврима, дужник може да дође у проблем уколико његова примања не јачају у складу са инфлацијом.

„Ситуација је нестабилна и треба бити опрезан, видимо да цене свакодневно расту", каже.

Напомиње да није у питању само раст рате кредита, него и поскупљење хране, комуналних услуга, одеће, обуће или кућне хемије.

„Потребно је имати то у виду и израчунати да ли ћу моћи да уклопим све да платим", закључује Гавриловић.

Здравковић додаје да „уколико централне банке успеју да се изборе против високих стопа инфлације у наредне две године, за очекивати је да ће доћи до пада каматних стопа".

Он објашњава да би то грађане који сада подигну кредит довело у неповољан положај након 2024. зато што би наставили да отплаћују кредите по високим каматним стопама.

Јошић пак није забринута, иако је подигла готовински кредит.

„Момак и ја ћемо отплаћивати кредит три године, што је месечно нешто више од 26.000 динара.

„Обоје имамо солидне плате, више не плаћамо кирију, па неће бити страшно, поготово што је релативно краткорочан кредит", наводи она.

Додаје да би била много забринутија када би узимала стамбени кредит на 30 година.

„То ми је доста страшније јер увек размишљаш шта све може да се деси за толико времена и да ћеш, највероватније, истовремено одлазити у пензију и плаћати последње рате", истиче Јошић.

Шта је рецесија и како може утицати на ваш живот:

Али стамбени кредити нешто другачије функционишу, чак и за време кризе.

Здравковић истиче да узимање кредита зарад решавања стамбеног питања има смисла чак и у условима високих каматних стопа, као што су сада.

„Први разлог је тај што висина закупа станова у Србији није значајно повољнија у односу на рате стамбених кредита.

„Други разлог је тај да су стамбени кредити дугорочни и везани за варијабилне каматне стопе, које ће се у дужем временском периоду стабилизовати", објашњава Здравковић.

Додаје да би грађани, ипак, требало да имају на уму да ће током 2023, еурибор врло вероватно наставити да расте.

„Могао би да остане на високом нивоу још коју годину и због тога би грађани требало добро да одмере која је то висина месечне рате коју њихов кућни буџет може да истрпи", закључује Здравковић.

Постоје разлози за и против подизања кредита током кризе, каже Гавриловић.

„Можда мало више разлога против, али све зависи од тога какве су финансијске околности у којима појединац обитава", наводи Гавриловић за ББЦ на српском.

Он издваја три битна фактора.

„То су висина и стабилност примања, врста каматне стопе и намена кредита.

„Од тога зависи одлука или савет да ли би подизање кредита током кризе било добро или не", наводи Гавриловић.

Као позитиван пример издваја кредит у динарима са фиксном каматном стопом.

„Тај новац ће у условима оваквог раста цена и инфлације у будућности да губи вредност.

„Неко ко има стабилна примања или она која расту у складу са инфлацијом, подизањем кредита би могао да постигне позитиван ефекат", објашњава.

Шта је стагфлација - ноћна мора економиста:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]