Србија и економија: Има ли краја расту цена

Горан Бизић из Београда свакога дана иде у продавницу по најосновније намирнице као што су хлеб, млеко и јаја - „ако су на акцији".

„Моја плата не може да испрати раст цена животних намирница, а одлазак у биоскоп, на концерте и у позориште не долази у обзир", каже.

У последње време, многи осећају да им се истањио кућни буџет - прво пандемија корона вируса, а затим и рат у Украјини, довеле су до глобалне кризе и раста цена у многим земљама.

„Плате једе инфлација и зато осећамо да нам је све скупо", каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, за ББЦ на српском.

Међугодишња инфлација, односно општи раст цена, у Србији је у децембру 2021. године износила 7.9 одсто, наводи се у последњем доступном извештају Народне банке Србије (НБС) из фебруара 2022. године.

Светска банка предвиђа да ће привредни раст Србије у 2022. години због глобалне кризе бити нешто спорији него што је претходно прогнозирано.

Зашто је важан раст БДП-а?

Сви производи и услуге настали у једној земљи за годину дана чине њен бруто друштвени производ.

У једначину улази све што су на територији једне земље произвеле домаће и стране фирме.

„Што је већа вредност суме тих производа и услуга, већи је и помак у динамици привредних активности, односно привредни раст", каже економиста Саша Ђоговић за ББЦ на српском.

У првом кварталу 2022. године, БДП је био 4,3 одсто у односу на исти период претходне године, објавио је Републички завод за статистику (РЗС).

Позивајући се на податке РЗС, Ђоговић каже да су расту БДП-а највише допринели „повећање индустријске производње, трговине на мало, туристичког промета и извоза".

Додаје да раст БДП-а може да доведе до повећања плата и пензија, а самим тим и до раста куповне моћи становништва.

Међутим, уколико јача инфлација, која означава пораст општег нивоа цена, то неће бити случај.

Зашто цене расту - реални и психолошки разлози

Инфлација се осетила још за време пандемије, а убрзала ју је руска инвазија на Украјину, каже професор Савић.

Према његовим речима, за то постоје две врсте разлога - реални и психолошки.

„Реални разлози су што је потражња за робом као што су заштитне маске била већа него понуда на тржишту, па су трговци искористили прилику да повећају цене.

„Ланци снабдевања на светском тржишту су били покидани, па се пореметила динамика продаје, а сада је слично са енергентима и храном", каже,

А ту је и психолошки разлог- грађани покушавају да се заштите од раста цена купујући више.

„Пошто очекују скок цена, гледају да данас купе јефтиније и тиме дижу тражњу, а трговци опет повећавају цене", објашњава Савић.

Упозорава да грађани тако упадају у „зачарани круг".

„Јуримо да се обезбедимо, а цена одлази много више и то је утицало на раст цена са којим се тренутно суочавамо", сматра професор.

Колико су цене скочиле?

Рат у Украјини могао би да изазове највећи раст цена хране у последњих 50 година, процењују из Светске банке.

Очекује се да цене енергената порасту за више од 50 одсто, повећавајући трошкове домаћинстава и компанија, додају.

„Имам осећај да је храна свакога дана све скупља", примећује Горан Бизић из Београда.

А статистички подаци показују да га осећај не вара - цене прехрамбених производа у Србији су у априлу 2022. године биле 1,5 одсто више него месец дана раније, показују подаци Републичког завода за статистику.

У последњих годину дана, потрошачке цене у Србији порасле су за 9,6 одсто.

Међу производима који су највише поскупели су воће, поврће, млеко, месо, риба и кафа.

На поскупљење су највише утицале прошлогодишње суше, раст светских цена енергената и светских цена примарних пољопривредних производа, као и знатно увећани трошкови у производњи хране, наводи се на сајту Народне банке Србије. (НБС).

Шта очекивати до краја 2022. године?

„Целе године ћемо бити таоци инфлационе аждаје", сматра економиста Ђоговић.

Каже да ће раст инфлација највише зависити од поскупљења струје и гаса, којих ће „највероватније бити".

Зима која долази биће најтежа у свету у последњих 70 година, оно што је сигурно недостајаће много хране, енергената има довољно, али ће бити невероватно скупи, рекао је председник Србије Александар Вучић за ТВ Прва у недељу, пренео је РТС.

Најаве су, каже Вучић, да ће 25 одсто људи на свету бити гладно на зиму, али у нашој земљи неће бити тих проблема.

Иако је министарка енергетике Зорана Михајловић већ најавила поскупљење струје, Вучић је рекао да струја сада не сме и неће поскупети, јер, како каже, то поскупљење не би поднели ни грађани, а ни држава.

Михајловић је рекла да су три главна разлога за поскупљење струје: раст цене енергената, потреба за повећањем енергетске ефикасности и „катастрофално управљање Електропривредом Србије у претходних шест година".

Србија купује гас од Русије по цени од 270 долара за 1.000 метара кубних, плаћајући једну од најнижих цена међу земљама које се овим енергентом снабдевају од Гаспромњефта.

Међутим, уговор истиче крајем маја ове године, а Србији предстоје нови преговори са руским нафтним гигантом.

Савић каже да ова цена гаса „није доводила до јачања инфлације".

„Уколико буде виша, довешће до раста цена свуда где се гас користи, а исто је и са струјом, а последично ће поскупети производи и полупроизводи", оцењује.

Има ли краја расту цена?

Русија и Украјина спадају у највеће произвођаче хране на свету.

Савић подсећа да је извоз из ових земаља значајно опао када је почео рат.

„Русија је блокирала украјинске луке на Црном мору, па Украјина више не може да учествује у светској понуди", каже.

Додаје да због тога долази до раста цена пољопривредних производа на светском тржишту.

Ове две земље су пре рата на светско тржиште извозиле 28,9 одсто пшенице и 60 одсто сунцокрета.

Индекс цена хране Уједињених нација показује да су на највишем нивоу за шест деценија, колико се води евиденција.

Прогноза Светске банке је да ће цена пшенице порасти за 42,7 одсто, јечам 33,3 одсто, соја 20 одсто и уље 29,8 одсто.

„Криза ће се наставити све док се Европа постепено не одвикне од Русије", сматра Саша Ђоговић.

Савић оцењује да до тога „никада неће доћи".

„Русија има много тога што је потребно Европској унији и нико не може да понуди јефтинији гас", каже.

Предвиђа да ће „економски интереси поново доћи у први план када се рат заврши".

Видео: Како рат у Украјини утиче на раст цене хране

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]