Михаил Горбачов, СССР, историја: Совјетски вођа који је помогао да се оконча Хладни рат

Михаил Горбачов је био једна од најутицајнијих политичких личности 20. века.

Био је на власти у време распада Совјетског Савеза, који је постојао скоро 70 година и доминирао огромним деловима Азије и Источне Европе.

А опет, кад је покренуо програм реформи 1985, његова једина намера била је да оживи заосталу привреду земље и да реорганизује њене политичке процесе.

Његови напори постали су катализатор низа догађаја који су довели до окончања комунистичке владавине, не само у оквиру СССР-а, већ и у његовим бившим сателитским државама.

Михаил Сергејвич Горбачов рођен је 2. марта 1931. у Ставропољском крају у јужној Русији.

Оба родитеља су му радила у колхозима - колективним пољопривредним газдинствима, а млади Горбачов је возио комбајн још у тинејџерским годинама.

У време кад је дипломирао на Московском универзитету 1955, већ је био активан члан Комунистичке партије.

По повратку у Ставропољски крај са новом супругом Раисом, отпочео је његов брзи успон кроз регионалну партијску структуру.

Горбачов је био један од нове генерације партијских активиста који су постајали све нестрпљивији према остарелим личностима на врху совјетске хијерархије.

Године 1961. био је регионални секретар Комунистичког савеза омладине и постао представник Врховног совјета.

Његова улога Првог секретара за пољопривреду пружила му је прилику да уводи иновације, а то му је, у комбинацији са његовим статусом у партији, омогућило значајан утицај у региону.

Дашак свежег ваздуха

У Москву се преселио 1978. као члан Секретаријата за пољопривреду Централног комитета, а само две године касније био је изабран за пуноправног члана Политбироа.

Током мандата Јурија Андропова као генералног секретара, Горбачов је више пута путовао у иностранство, укључујући посету Лондону 1984, где је оставио снажан утисак на премијерку Маргарет Тачер.

У интервјуу за ББЦ, она је рекла да је гаји оптимизам према будућим односима са СССР-ом.

„Допада ми се Михаил Горбачов.

„Моћи ћемо да сарађујемо", рекла је она.

Од Горбачова се очекивало да ће наследити Андропова кад је овај умро 1984, али је уместо тога генерални секретар постао Константин Черњенко, човек нарушеног здравља.

И он је умро у року од годину дана, а тада га је наследио Горбачов, најмлађи члан Политбироа.

Он је био први генерални секретар рођен после револуције из 1917. и доживљен је као дашак свежег ваздуха после стагнације током година владавине Леонида Брежњева.

Горбачовљево облачење са стилом и отворени, директан наступ такође су одступали од његових претходника, а Раиса је више личила на америчку прву даму него на супругу генералног секретара.

Слободно тржиште

Његов први задатак био је да оживи совјетску привреду, која се налазила на ивици колапса.

Био је довољно виспрен да схвати да мора дођи до корените промене саме Комунистичке партије ако жели да успеју његове економске реформе.

Горбачовљево решење увело је две руске речи у општу употребу.

Он је говорио да је његовој земљи потребна „перестројка" или реструктурирање, а алатка којом то жели да постигне била је „гласност" - односно отвореност.

„Каскате за остатком привреде.

„Ваша бофл роба је срамотна", поручио је он комунистичкој врхушки Лењинграда, који је 1991. преименован у Санкт Петербург.

Али намера му није била да замени државну контролу економијом слободног тржишта - као што је јасно ставио до знања у говору пред делегатима партије 1985.

„Неки од вас доживљавају тржиште као чамац за спасавање ваше привреде.

„Али, другови, не треба да размишљате о чамцима за спасавање већ о броду, а тај брод је социјализам."

Његово друго оружје за излажење на крај са стагнацијом система била је демократија.

Први пут су организовани слободни избори за Конгрес народних депутата.

Најтежа проба

Ово попуштање репресивног режима изазвало је комешање међу многим и разнородним националностима које су чиниле огромни Совјетски Савез.

Нереди у Казахстану у децембру 1986. најавили су нови период немира.

Горбачов је желео да оконча Хладни рат, успешно преговарајући са америчким председником Роналдом Реганом око укидања читаве класе оружја преко споразума о Нуклеарном оружју средњег домета.

Он је најавио и једнострано смањење совјетских конвенционалних снага, истовремено окончавши понижавајућу и крваву окупацију Авганистана.

Али његова најтежа проба дошла је из земаља које је Совјетски Савез анектирао против њихове воље.

Ту су отвореност и демократија довели до позива на независност, које је испрва Горбачов гушио силом.

Распад СССР-а започео је у балтичким републикама на северу.

Летонија, Литванија и Естонија ослободиле су се утицаја Москве, покренувши лавину која се проширила и на руске савезнике у Варшавском пакту.

Све је кулминирало 9. новембра 1989. кад је, после масовних демонстрација, грађанима Источне Немачке, најтврдокорнијег од свих совјетских сателита, допуштено да слободно пређу у Западни Берлин.

Горбачовљева реакција није била да пошаље тенкове, што је била традиционална совјетска реакција на тако отворен отпор, већ објава да је поновно уједињење Немачке унутрашње немачко питање.

Горбачов је 1990. добио Нобелову награду за мир „због водеће улоге коју је одиграо у радикалним променама у односима Истока и Запада".

Али у августу 1991, старој комунистичкој гарди у Москви је прекипело.

Она је покренула војни пуч и Горбачов је ухапшен док се налазио на одмору на Црном мору.

Московски шеф партије Борис Јељцин уграбио је прилику и окончао пуч, ухапсио демонстранте и одузео Горбачову скоро сву његову политичку моћ у замену за његову слободу.

Шест месеци касније, Горбачова више није било.

Рад саме Комунистичке партије је забрањен, а Русија се запутила у нову, неизвесну будућност.

Касније године

Михаил Горбачов је наставио да игра важну улогу у руским и међународним питањима, али његов углед је у иностранству увек био већи него код куће.

Кад се кандидовао за руског председника 1996, освојио је мање 0,5 одсто гласова.

Током деведесетих, укључио се у међународни кружок предавача и одржавао контакте са светским лидерима, за многе нерусе остао је херојска личност, а освоји је и бројне награде и признања.

Претрпео је тешки лични ударац кад је 1999. Раиса умрла од леукемије.

Њено стално присуство уз њега подарило је људски печат политичким реформама супруга.

Горбачов је остао оштар критичар Владимира Путина, третнутног руског председника, ког је оптуживао за вођење све репресивнијег режима.

„Политика се све више претвара у имитацију демократије.

„Док се сва моћ налази у рукама извршне гране власти", изјавио је Горбачов.

Међутим, он је 2014. бранио референдум који је довео до анексије Крима.

„И кад је Крим претходно придружен Украјини на основу совјетских закона, што значи партијских закона, за то није био питан народ", изјавио је Горбачов, додајући да је „тако сада сам народ одлучио да исправи ту грешку."

На Горбачовљев 90. рођендан у марту 2021, председник Путин га је хвалио као „једног од најизузетнијих државника модерних времена који је оставио значајан траг у историји наше земље и света".

А ставови самог Горбачова према властитој заоставштини?

Било је у реду окончати тоталитарни систем и Хладни рат, као и смањити нуклеарно наоружање, рекао је он.

Али остала је велико жаљење за пучем и распадом Совјетског Савеза.

Многи Руси га и данас сматрају кривим за распад заједничке земље.

Иако прагматичан и рационалан политичар, Михаил Горбачов није схватио да је немогуће спровести његове реформе без рушења централизованог комунистичког система који милиони у СССР-у и ван њега више нису желели.

Погледајте шта је довело до пада Берлинског зида

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]