Украјина и Русија: Може ли Индија да нахрани свет

Претходне недеље индијски премијер Нарендра Моди рекао је америчком председнику Џозефу Бајдену да је Индија спремна за извоз хране читавом свету, после несташица и раста цена због рата у Украјини.

Моди је рекао да је Индија има „довољно хране" за 1,4 милијарду људи и да је „спремна да свет снадбе храном од сутра", уколико Светска трговинска организација (СТО) то дозволи.

Цене сировина су већ биле на врхунцу деценију пре рата у Украјини због проблема са жетвом.

Потом су поново скочиле због рата и сад су на највишем нивоу од 1990. године, према индексу цена хране Организације УН за храну и пољопривреду (УНФАО).

Русија и Украјина су два највећа извозника пшенице у свету и продају око трећину глобалне годишње производње пшенице.

Ове две земље такође учествују са 55 одсто светског годишњег извоза сунцокретовог уља и 17 одсто у извозу кукуруза и јечма.

Према УНФАО-у, очекивало се да ће ове године заједно извозити 14 милиона тона пшенице и више од 16 милиона тона кукуруза.

„Прекиди у снабдевању и санкције са којима се Русија суочава значи да овај извоз не функционише.

„Индија би могла да се укључи у већи извоз, посебно када има довољно залиха пшенице", каже Упали Галкети Аратчилаџ, економиста УНФАО из Рима.

Индија је други највећи произвођач пшенице у свету.

Почетком априла, на залихама је било 74 милиона тона ове две основне сировине.

Од тога, 21 милион тона је задржан за стратешку резерву и систем јавне дистрибуције (ПДС), који омогућава да више од 700 милиона сиромашних људи има приступ јефтиној храни.

Индија је такође један од најјефтинијих светских добављача пшенице и пиринча - већ извози пиринач у скоро 150, а пшеницу у 68 земаља.

Извезла је око седам милиона тона пшенице у периоду 2020-2021. година.

Реагујући на растућу тражњу на међународном тржишту, трговци су већ склопили уговоре за извоз више од три милиона тона пшенице од априла до јула, према званичницима.

Извоз пољопривредних производа премашио је рекордних 50 милијарди долара у 2021-2022. године.

Индија има капацитет да извезе 22 милиона тона пиринча и 16 милиона тона пшенице у овој фискалној години, према речима Ашока Гулатија, професора пољопривреде у Индијском савету за истраживање међународних економских односа.

„Ако СТО дозволи извоз државних залиха, то може бити и више. То ће помоћи у спуштању светских цена и смањити терет земаља увозница широм света", додао је он.

Ипак, постоје неке резерве.

„У овом тренутку имамо довољно залиха. Али постоји забринутост и не би требало да срљамо са храњењем света", каже Хариш Дамодаран, виши сарадник у Центру за политичка истраживања, истраживачком центру са седиштем у Делхију.

Прво, постоје страхови да ће жетва бити мања него што се очекује.

Нова сезона у Индији је у току и званичници предвиђају да ће бити пожњето рекордних 111 милиона тона.

Али стручњаци попут Дамодарана нису убеђени.

Он верује да ће принос бити много мањи због несташице ђубрива и временских непогода - прекомерних киша и великих раних летњих врућина.

„Прецењујемо производњу, знаћемо за 10 дана", каже он.

Друго питање је, кажу стручњаци, прекомерна количина ђубрива, основна компонента пољопривреде.

Индијске залихе су смањиле - Индија увози ди-амонијум фосфат и ђубрива која садрже азот, фосфат, сумпор и поташ.

Русија и Белорусија чине 40 одсто светског извоза поташе.

Глобално гледано, цене ђубрива су већ високе због растућих цена гаса.

Недостатак ђубрива би лако могао да погоди производњу у наредној сезони жетве.

Један од начина да се ово заобиђе, каже Дамодаран, јесте да Индија поради на разменама „пшенице за ђубриво" са земљама попут Египта и Африке.

Такође, ако се рат настави, Индија би могла да се суочи са изазовима попут уласка у извоз.

„Извоз великих количина житарица подразумева огромну инфраструктуру попут транспорта, складиштења, бродова. Такође капацитет за почетак испоруке великих количина", каже Аратчилаџ.

Ту је и питање већих трошкова транспорта.

Такође, постоји велика забринутост због галопирајућих цена хране код куће - инфлација цена хране је у марту достигла 16-месечни максимум од 7,68 одсто.

Ово је углавном узроковано растом цена уља, поврћа, житарица, млека, меса и рибе.

Индијска централна банка упозорила је на „повећане глобалне притиске на цене кључних прехрамбених артикала" које доводе до „високе неизвесности" у погледу инфлације.

Руска инвазија ће највероватније имати „озбиљне последице" на светску безбедност у снадбевању хране, према подацима ИФПР, истраживачког центра.

УНФАО процењује да би продужени прекид извоза пшенице, ђубрива и других производа из Русије и Украјине могао да повећа број неухрањених људи у свету са осам на 13 милиона.

Влада је признала да је више од три милиона деце у Индији неухрањено упркос обилним усевима и великим залихама хране (Гуџарат, родна држава премијера Модија, има трећи највећи број такве деце.)

„Не можете бити галантни по питању безбедности у снадбевању хране. Не можете се играти са храном намењеном систему субвенционисане исхране", каже Дамодаран.

Ако постоји нешто што индијски политичари знају то је да храна или њен недостатак, одређује њихову судбину - државне и савезне владе су пале у прошлости због раста цене лука.

Погледајте видео о томе како жене решавају проблем бацања хране у Индији

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]