Србија, Украјина и привреда: Како рат утиче на фирме из Србије

Проблеми са плаћањем и транспортом робе и сировина коју је постало немогуће превозити најкраћим путем кроз Украјину неке су од првих последица руске инвазије са којима се суочавају фирме из Србије.

Европска унија је најважнији трговински партнер Србије, али је раст који је током претходних година забележен у трговини са Русијом и Украјином јаче везао поједине српске компаније за ова тржишта.

Русија је 6. извозно тржиште и српске фирме тамо највише пласирају јабуке, аутомобилске гуме и хулахопке, док се одатле највише увозе нафта и гас, показују подаци Привредне коморе Србије (ПКС).

Украјина је 29. извозно тржиште за Србију и тамо се највише продају минерална и хемијска ђубрива, покривачи подова и бели лим, док се из ове земље највише увози руда гвожђа.

„Трговина се одвија отежано, транспорт робе из Србије сада иде преко балтичких земаља, а још један проблем је платни промет у околностима искључивања руских банака из система SWIFT", кажу из Министарства трговине, туризма и телекомуникација у писаном одговору за ББЦ на српском.

SWIFT је финансијска мрежа која за глобални трансфер новца, a западне земље су крајем фебруара одлучиле да искључе низ руских банaка из система који користе хиљаде финансијских институција.

За Србију је од пресудног значаја да „задржи неутралан став колико је то могуће и тргује свуда где за то има интереса", сматра Предраг Бјелић редовни професор међународне трговине на Економском факултету у Београду.

„Ако се доведе пред крајњи избор, најзначајнији трговински партнер је ЕУ - као мала земља морамо да водимо рачуна о економији, а политика то мора да прати", каже он за ББЦ на српском.

Трговина са Русијом се од јула 2021. године одвија уз олакшицу бесцаринског увоза и извоза, када је на снагу ступио Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), док Украјина није чланица овог савеза.

Милиони и милијарде

Трговина Србије са Русијом и Украјином је у последње време била на узлазној путањи, уз раст извоза и увоза, показују подаци ПКС.

Међутим, мери се у милионима евра и вишеструко је мања од трговине са Европском унијом, која се мери у милијардама.

У 2021. години, извоз у Русију повећан је за 9,3 одсто у односу на годину раније, а вредео је 871,4 милиона евра.

За исти период, Србија је у Украјину извезла је за 45 одсто више у односу на 2020. годину, а увоз је порастао за 61 одсто.

Вредност српског извоза била је 163,6 милиона евра.

У Европску унију, Србија је у 2021. године извезла робу у вредности 21,6 милијарди евра, док је вредност увоза била 28,6 милијарди евра.

„Рат у Украјини може смањити трговину Србије са том земљом и отежати трговину са Русијом због заобилазног транспорта и евентуалних блокада", каже професор Бјелић.

Ипак, како оцењује, „најопасније би било да дође по политичких несугласица са ЕУ", са којом Србија највише тргује.

Русија је важна за снабдевање енергентима - Србија одатле увози 26 одсто природног гаса, као и 18 одсто сирове нафте и уља.

Прве последице по фирме из Србије

Новонастали проблеми са плаћањем, извозом и пласманом робе погодили су фабрику минералних ђубрива Еликсир Зорка из Шапца која у Украјину извози„око 10 одсто годишње производње", кажу из компаније за ББЦ на српском.

„Последице се осећају - платни промет не функционише, планирани извоз и уговорена роба остају без могућности пласмана", наводе.

Еликсир Зорка послује на украјинском тржишту „већ 10 година", а додају да се на потражњу за њиховим производима утиче и чињеница да се не остварује „ни планирана производња украјинских пољопривредника".

У Русију српска фирма извози „мање количине специјалних формулација".

Украјина и Русија су велики пољопривредни произвођачи, па самим тим и велики потрошачи минералних ђубрива.

Чак 78 одсто земљишта у Украјини је обрадиво и по томе је прва на европском континенту, а на око 32,5 од 43 милиона хектара саде се житарице, па се популарно назива житницом Европе.

Русија је четврта у свету по производњи пшенице, а развијене су и производња других житарица, воћа, поврћа и меса, показују подаци Статисте (Statista), немачке компаније специјализоване за податке о тржишту.

Због проблема са увозом сировина и испорукама робе муштеријама, са последицама се суочава и фабрика аутомобилских гума Тигар тајерс из Пирота, која је у стопроцентном власништву француске корпорације Мишлен група (Michelin Group).

Услед „великих изазова на плану логистике и транспорта", корпорација је увела периодичне обуставе производње у Европи.

„Како бисмо оптимизовали активности, одлучили смо да на неколико дана током наредних недеља зауставимо производњу у појединим фабрикама у Европи, што се односи и на Тигар тајерс", наводе у писаном одговору за ББЦ на српском.

У региону, Мишлен група послује и у Румунији, Мађарској о Хрватској.

Пиротска фабрика данас запошљава око 3.000 радника и производи око 12 милиона гума за путничке аутомобиле годишње, које извози на тржишта Европске уније, Русије и земаља бившег Совјетског Савеза.

Са извозом од 356.1 милион евра, Тигар тајерс је у 2021. години био четврти највећи извозник у Србији, одмах после рударског гиганта Зиђин копер из Бора, Железаре Смедерево и нафтне компаније НИС-Гаспромњефт, податак је Министарства финансија.

Русија и Украјина су важна тржишта и за Хемофарм из Вршца, фабрику лекова која послује у оквиру немачке фармацеутске компаније Штада (STADA).

Из Штаде кажу да су, упркос општим застојима у транспорту, „прве испоруке већ на путу" и подсећају да су „лекови генерално изузети од трговинских санкција према међународном праву".

„Тренутно је тешко за све заинтересоване стране да процене ситуацију и даља догађања", наводе из Штаде у писаном одговору за ББЦ на српском.

Удео Штадиног пословања у Русији износи „приближно 15 одсто од укупне продаје, а у Украјини мање од 2 одсто", додају.

Украјина и Русија: Шта је зона без летења

Шта се дешава са транспортом робе?

Велики део робе из Србије се ка Источној Европи превози камионима.

До почетка руске инвазије 24. фебруара, транзит кроз Украјину био је најкраћи пут за возаче који су путовали ка Русији.

Када је избио рат, возачи су морали да пронађу заобилазну руту до Москве, па из Србије сада путују кроз Мађарску, Словачку, Пољску и Белорусију.

Испорука због тога траје дуже, а трошкови су већи.

„Прелазимо између 500 и 700 километара више него када смо ишли кроз Украјину, а трошкови су порасли између 300 и 500 евра по камиону", каже власник шпедиције из Србије, који је желео да остане анониман, за ББЦ на српском.

Ова фирма превози белу технику, хемијске производе и електроматеријал између Србије до Русије.

Како додаје, на раст трошкова транспорта утиче и чињеница да возачи више не могу да сипају „гориво у Украјини за 90 евроценти по литру", већ настоје да напуне резервоар у Србији за „1.5 евро по литру".

То би могло да повећа цене робе, каже Предраг Бјелић, професор Економског факултета у Београду.

„Скупљи транспорт поскупљује робу и у извозу и у увозу", објашњава.

Из Србоекспорта (Srboexport), највеће транспортне компаније у Србији, оцењују да је ситуација „доста незахвална".

„Транзит кроз Пољску је проходан, али су гужве велике и дуго се чека на границама", рекао је Мирослав Николић, директор Србоекспорта, наводи се у саопштењу Привредне коморе Србије (ПКС).

Из Министарства трговине наводе да „у овом тренутку није могуће рећи" како ће се у наредном периоду одвијати робна размена са Русијом и Украјином.

„Ситуација и околности мењају на дневном нивоу", додају.

У првим данима рата, многи камиони пуни робе остали су заробљени у украјинској равници.

Након више од 12 дана чекања на граници, четири возача из Србије су на граничном прелазу Јагодин успела да пређу из Украјине у Пољску, наводи ПКС у саопштењу од 8 марта.

Надомак Кијева налази се још један српски возач камиона и предузимају се све активности како би и он био евакуисан и вратио се у Србију, додају.

Како је возач камиона из Србије за длаку избегао рат у Украјини

Како ће рат утицати на цене намирница у Србији?

Према подацима ПКС, Србија из Русије највише увози нафту и гас.

Рекордне цене нафте на светском тржишту утицаће на повећање цена финалних производа, каже професор доктор економских наука Борис Кузман са Института за економику пољопривреде.

„Пољопривредници можда неће ићи на дубоку обраду земље како би штедели нафту, а то може да утиче на смањење приноса", наводи стручњак.

Зато треба очекивати поскупљење животних намирница, каже Предраг Бјелић са Економског факултета у Београду.

„Нарочито ће скочити цена хране из увоза, али и неких домаћих производа", каже.

Како подсећа, Украјина је велики произвођач жита, па се очекује повећање цене на светским берзама.

У четвртак 10. марта, на снагу је ступила забрана извоза уља, пшенице, кукуруза и брашна из Србије.

Из Министарства трговине кажу да грађани у овом тренутку немају разлога за бригу.

„Домаће тржиште свих прехрамбених производа је у потпуности снабдевено и стабилно, а цене основних животних намирница су ограничене уредбама", наводе.

У новембру 2021. године, Влада Србије je ограничила цене брашна, шећера, уља, млека и свињетине.

Како подсећају из Министарства, уредба о ограничењу висине цена основних животних намирница важи до 2. маја 2022. године, а уредба којом је ограничена малопродајна цена брашна важи до 10. маја 2022. године.

Цене појединих намирница у Србији су током 2021. године расле из месеца у месец, а потрошаче је посебно погодило поскупљење уља и меса.

Флаша уља је у 2021. била у просеку 40 динара скупља него годину дана раније, показују подаци Министарства трговине.

То значи да су грађани Србије за просечну плату могли да купе 84 литара уља мање него 2020. године.

Цена свињетине и пилетине су у јуну порасле 10 одсто, јунетина и телетина у августу за 17 одсто, да би сума новца која је потребна да се издвоји за килограм меса у септембру достигла рекорд, о чему је ББЦ већ писао.

Храна поскупљује и у свету.

Цене хране у свету су за годину дана порасле за више од 30 одсто и досегле највиши ниво у последњој деценији, податак је Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) из новембра прошле године.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]