Србија, Белорусија и политика: Лукашенко „узвраћа ударац” - шта се крије иза економских санкција Београду

Слику срдачног загрљаја председника Србије и Белорусије у Београду 2019. године и више пута поновљене изјаве о братству међу народима прети да помрачи сенка економских санкција.

Савет министара Белорусије је 27. јануара забранио увоз прехрамбених производа из Србије на период од шест месеци, наводи се у документу објављеном на белоруском државном порталу за јавно информисање у области права.

Ембарго је одговор на санкције које је Белорусији претходно увела Европска унија, незадовољна политиком председника Александра Лукашенка, који носи епитет последњег диктатора на европском континенту.

Србија је подржала европске санкције, па се заједно са Швајцарском и Лихтенштајном нашла на списку земаља које нису чланице ЕУ, али подлежу контрасанкцијама Белорусије.

Санкције се неће значајно осетити, али долазе са јасном политичком поруком, појашњава Лав Лвовски, економиста Белоруског центра за економска истраживања и сарадњу (BEROC), за ББЦ на српском.

„Економски ефекат ће бити миноран и за Србију и за Белорусију, али Александар Лукашенко хоће да демонстрира сопствену власт и узврати ударац", каже Лвовски.

Међу производима које Србија више не може да извози у Белорусију нашли су се свињетина, изнутрице, кобасице, млечни и кондитерски производи, воће, поврће и со.

Ипак, прехрамбени производи се не налазе у првих десет производа које Србија извози у Белорусију, већ су то гуме, боје и премази, грађевински материјали и слично, наводе из Привредне коморе Србије у писаном одговору за ББЦ на српском.

Трговина Србије и Белорусије свим овим производима се наставља, и то уз олакшицу бесцаринског увоза и извоза, која важи од јула 2021. године, када је на снагу ступио Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ).

„Минорне цифре". Какав је економски значај санкција?

Иако међусобне санкције неће битније утицати на финансије, постоји бојазан да би се могле негативно одразити на пословну сарадњу.

Робна размена између Србије и Белорусије је „веома мала", истиче економиста Мирослав Здравковић.

„Ради се о апсолутно минорним цифрама - тржиште Белорусије чини 0.25 одсто укупног извоза Србије, а српски производи и услуге 0.16 одсто укупног увоза у Белорусију", наводи.

Ни новчана вредност робне размене није велика.

Здравковић каже да је Србија у Белорусију у 2020. години извезла робу за 46.8 милиона евра, док је увоз из Белорусије вредео 47.1 милион евра.

Од Белорусије се највише купују авиони, хемијске супстанце као што су етилен, пропилен, бутилен, али и трактори, податак је Привредне коморе Србије.

Здравковић подсећа и да „санкцијама подлежу једино прехрамбени производи, који чине нешто мање од 10 одсто српског извоза у Белорусију".

Ипак, из Привредне коморе Србије кажу да ће се новонастала ситуација „негативно одразити" на извоз српских пољопривредно-прехрамбених производа.

„Надамо се скором разрешењу ситуације путем активности званичника обе стране, како би пословне заједнице несметано наставиле да сарађују", наводе у писаном одговору.

Белоруски економиста Лав Лвовски подсећа да се санкције односе само на готове прехрамбене производе, али не и на сировине.

„Белорусија сама производи храну и увози само један одсто готових производа, тако да народ неће ни осетити санкције", каже.

Између 2011. и 2020. године, српско-белоруска трговина аграрним производима била је у сталном порасту, а онда је пандемија корона вируса донела пад, каже професор доктор економских наука Борис Кузман, заменик директора београдског Института за економику пољопривреде.

Како додаје, Србија прехрамбеним производима највише тргује са Европском унијом и у региону.

Какав је онда смисао санкција?

Последњих десетак година обележило је дипломатско зближавање Београда и Минска, подсећа Срећко Ђукић, бивши амбасадор Србије у Белорусији.

„Лукашенко је имао блиске односе са бившим председником Томиславом Николићем, а има и са Вучићем", каже дипломата.

Ђукић подсећа да Белорусија, као и Русија, има политику да одговара на санкције које долазе са Запада.

„Лукашенко жели да покаже како нема опраштања и да ће на санкције одговорити санкцијама, без обзира на добре односе које има са режимом председника Србије Александра Вучића", каже.

Међусобно увођење санкција праћено је помирљивим изјавама највиших државних званичника Србије и Белорусије.

Августа 2020. године, када се Србија придружила декларацији Европске уније којом се Александар Лукашенко не признаје за легитимног председника, премијерка Србије Ана Брнабић је изразила наду да Лукашенко „неће замерити".

Како је навела, Србија се на такав корак одлучила у склопу „усаглашавања са спољном политиком ЕУ".

У децембру прошле године, председник Лукашенко је на састанку са почасним конзулом Белорусије у Србији Драгомиром Карићем рекао да осећа „подршку Србије" упркос дипломатској ситуацији.

Пријатељство Србије и Белорусије „ни у ком случају није угрожено", оцењује Драгомир Карић, иначе представник Привредне коморе Белорусије у Србији, за ББЦ на српском.

„Србија је прва кренула тим путем и не одобравам санкције које је увела Белорусији, али сам дубоко уверен да то неће пореметити пријатељске односе", каже.

Карић наводи да није забринут за будућност српске трговине са Белорусијом.

„Вода и људи увек нађу пут, а претпостављам да ће српска роба на крају наћи на рафовима у Белорусији преко извоза у друге земље Евроазијске уније", каже и подсећа да су санкције „само привремене".

Зашто је Белорусија под санкцијама Европске уније?

У последњих годину и по дана, Европска унија постепено пооштрава санкције Белорусији, које су уведене након оспораваних председничких избора из августа 2020. године.

Према званичним резултатима, на изборима је победио Александар Лукашенко, који Белорусијом влада већ три деценије, али Европска унија не признаје резултате ових избора.

Останак Александра Лукашенка на власти покренуо је талас грађанских протеста и отерао у егзил многе представнике белоруске опозиције.

У јуну прошле године, Савет ЕУ је увео најновији, четврти пакет санкција - казнене мере против белоруских држављана и седам ентитета због тешког кршења људских права и репресије над цивилиним друштвом, опозицијом и новинарима.

Међу појединцима против којих су уведене санкције нашао се велики број судија и тужилаца „одговорних за бројне политички мотивисане пресуде новинарима, активистима и демонстрантима", наведено је у одлуци Савета ЕУ.

Повод је био што су белоруске власти у мају 2021. наредиле авиону Рајанера, који је саобраћао из Грчке за Литванију, да слети у Минск, јер је међу путницима био опозициони блогер из Белорусије Роман Проташевич, приликом чега је ухапшен заједно са својом девојком, Софијом Сапегом.

Европска унија је тада забранила белоруским авио-компанијама да прелећу територију ЕУ, а на европске компаније је апеловала да избегавају Белорусију.

Србија се није одмах придружила санкцијама, али је на крају ипак донела одлуку да следи европску политику.

Зато је укинута линија Београд-Будимпешта-Минск којом је од 2014. године саобраћала белоруска државна компанија Белавиа.

Белоруски економиста Лав Лвович истиче да се у његовој земљи још увек не осећају европске санкције.

„Напротив - извоз Белорусије у ЕУ је чак порастао за 30 одсто", каже.

Лвович објашњава да „многе још увек нису ступиле на снагу јер је Европска унија дозволила да се реализују сви пословни споразуми потписани до увођења санкција".

„Зато би се ефекат санкција могао осетити тек у другој половини 2022. или током 2023. године", наводи стручњак.

Како Белорусија помаже Ирачанима да стигну до Европе

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]