Србија, привреда и корона вирус: Колико су порасле цене од почетка пандемије

Неприметно, попут корона вируса, тако су и цене појединих намирница, робе и услуга порасле у Србији у претходних годину дана у време пандемије.

Бензин, уље, воће и поврће, струја, комуналије, порез на имовину, ТВ претплата - само су неке од ставки за које морамо да издвојимо више новца него раније, показују званични подаци, као и подаци удружења за заштиту потрошача.

Док представници власти кажу да је просечна плата порасла на више од 500 евра, поједини економисти, али и потрошачи истичу да је кућни буџет тањи и оптерећенији.

„Дневно је за основне животне намирнице потребно минимум 2.000 динара, без тог износа не вреди да идете у продавницу.

„Више ни акције (снижења) не помажу да се прође јефтиније", наводи Радомир Ћирилов из Удружења за заштиту потрошача „Просперитет" за ББЦ на српском.

Пензионерка Бранислава Ђуровић рекла је за ББЦ на српском да један пензионер мора да стави на папир шта ће пре да купи - килограм меса или лек у апотеци.

„Пензионер мора да бира. Поскупљења језиво утичу на пензионере", каже она.

Шта је све поскупело?

Цене производа и услуга личне потрошње у мају 2021. године, у односу на април 2021. године, у просеку су повећане за 0,5 одсто, подаци су Републичког завода за статистику.

Потрошачке цене у мају 2021. године, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су за 3,6 одсто, док су у поређењу са децембром 2020. године повећане у просеку за 3,2 одсто, додаје исти извор.

Између осталог - поскупела је храна, транспорт, струја, вода, банкарске услуге, техничка роба, грађевински материјал, а понегде и путарина.

Месо, житарице, маргарин.

У појединим градовима и хлеб.

Економиста Саша Ђоговић каже да се највећи раст цена десио у четири сегмента - транспорту, алкохолним пићима и дувану, режимским издацима и храни.

С друге стране, тврди Ђоговић, куповна моћ становништва се благо поправила у односу на пролеће прошле године, па је просечна потрошачка корпа за нијансу јефтинија.

Према последњим подацима из маја, додаје, у односу на исти период прошле године, најинтензивнији раст је био у сегменту транспорта - чак 5,7 одсто.

„Тај раст је индукован подизањем цена горива и мазива за путничке аутомобиле по стопи од 11,3 одсто, као последица раста цене нафте на светском тржишту", објашњава Саша Ђоговић за ББЦ на српском.

За пун резервоар потребно је издвојити између 320 и 350 динара више него пре два месеца, пренео је Блиц бизнис.

Каже да су алкохолна пића и дуван поскупели за 5,4 одсто, а режимски издаци - трошкови становања, електричне енергије, грејања и гаса - скочили за 4,5 у односу на мај 2020.

„Поготово цене одношења смећа (11 одсто), електрична струја за домаћинство (8,2 одсто), те одвођење отпадних вода (7,6 одсто)", каже он.

Проценат поскупљења режимских издатака варира од града до града, али Ђоговић наводи да се може рећи да постоји монополски карактер и својеврсно диктирање цена појединих извора моћи када су у питању ови трошкови.

„У питању су Електропривреда, Инфостан, разна комунална предузећа.

„Користили су пандемију као неку врсту изговора за повећавање цена по великим стопама раста", оцењује он.

Јован Ристић из Удружења за заштиту потрошача „Ефектива" каже да би код комуналних услуга, поред питања „због чега поскупљење" и „у каквим околностима", требало додати и питање „у каквом положају на тржишту су пружаоци комуналних услуга".

„Реч је о монополистима на територијама локалних самоуправа у којима су основани и који би морали да воде рачуна да не злоупотребљавају такав положај на тржишту", објашњава он.

Циљ комуналног предузећа није да остварује профит и пуни буџет локалне самоуправе, каже, већ да пружа квалитетну услугу због којег је и основано по приступачној и правичној цени, наводи Ристић.

„Формални разлози за поскупљења комуналних услуга су различити у различитим градовима, а понегде нису ми образложени", рекао је Ристић за ББЦ на српском.

„ТВ претплата је повећана ради 'обезбеђивања институционалне, програмске и финансијске независности' јавних сервиса", додао је у ироничном тону.

Економиста Ђоговић каже да ова поскупљења нису на бази тржишних елемената.

„Користе се за одређене накнаде штете проузроковане пандемијом, које су пребачене на потрошаче кроз раст цена режимских услуга и издатака", каже он.

Када је у питању храна, уље је поскупело за 17,7 одсто.

„То је изузетно висока стопа раста.

„У односу на прошлу годину, храна је поскупела за 3,6 одсто, док се за поврће издваја чак 9,1 одсто више због сезонског поскупљења", наводи он.

„Чим је храна почела да се купује на комад уместо на кило, додирнули смо дно", рекао је Ћирилов.

Ћирилов каже да смо „готово свакодневно сведоци да све живо поскупљује", почевши од основних животних намирница, па до комуналних услуга, техничке робе и свих осталих производа.

„Дневно је за основне животне намирнице потребно минимум 2.000 динара, без тог износа не вреди да идете у продавницу.

„Више ни акције не помажу да се прође јефтиније", наводи Ћирилов.

Сања Ђорђевић из Пожаревца каже да води евиденцију сваког потрошеног динара.

„Веома водим рачуна о томе шта купујем.

„Међутим, прошле године сам на храну трошила око 5.000 динара месечно, а ове године та суме иде и до три пута више", каже она за ББЦ на српском.

Сматра да је то зато што је воће и поврће веома скупо, а труди се да га има много.

Додаје да ју је највише шокирала цена уља, која се попела на скоро 200 динара.

Ћирилов каже да „у просеку све поскупљује од пет до десет динара малтене свакодневно".

„Међутим та цена клизи, па ми то и не осетимо док не узмемо старе рачуне и анализирамо.

„Требало би сваки дан да вршимо попис прехрамбених производа да видимо кад је шта поскупело", сматра он.

Колика је просечна зарада у Србији?

Просечна нето зарада за март ове године, према последњим доступним подацима Републичког завода за статистику, износила је 65.289 динара.

Председник Србије Александар Вучић рекао је у мају 2021 године да је просечна плата у марту била 555 евра.

„У поређењу са 330 евра у време када сам ја постао председник Владе то је огроман напредак Србије.

„То је оно што смо чекали", рекао је он на снимку објављеном на његовом Инстаграм налогу крајем маја, а ову вест најавио као добру за све људе у Србији.

Раст плата у односу на исти месец прошле године је 9,4 одсто.

Просечна пензија у мају је износила 29.391 динар што је благи раст у односу на прошлу годину када је у исто време износила 27.755 динара.

Власт је из буџета у неколико наврата издвајала новац као помоћ свим пунолетним.

Најпре 100 евра прошле године, а онда 60 евра (два пута по 30 евра) ове године, а да би подстакла вакцинисање против корона вируса почела је и исплату додатних 3.000 динара.

Ћирилов, међутим, наводи да је статистика само игра бројева и да је питање колико говори о чињеничном стању.

Требало би узети у обзир то да је медијална зарада, односно износ који прима највећи број грађана - 49.328 динара.

„То су све процеси који нас доводе у заблуду, што најбоље одсликава теорија да сви у просеку једемо сарму.

„Међутим, неко једе месо, неко купус, а неко то само гледа са стране", каже Ћирилов.

Просечна плата, тврди, порасла је само на телевизији и на конференцијама за штампу.

„Ставите зарађени новац на гомилу и идите да купите оно што сте прошле године купили у истом месецу, па ћете видети колико су цене порасле", објашњава он.

Каже да је раст плате у Србији велика заблуда, зато што није нешто порасло ако је све остало поскупело три-четири пута.

„Мени тај новац ништа не вреди.

„Не вреди ми ове године 1.000 евра као што ми је вредело прошле и претпрошле", сматра он.

Наводи да се ни са две плате не може изаћи на крај.

„Ако одете на пијацу па видите да купац каже дајте ми једну тиквицу, два парадајза и један краставац, видите шта ће бити за ручак.

„Тиквице мењају месо зато што се нема пара за месо", рекао је он за ББЦ на српском.

Објашњава да потрошач мора да бира шта ће да плати овог месеца, а шта неће моћи ни за три.

„Репер стања је број поступака принудне наплате који су покренули извршни повериоци, а који пружају услугу од општег економског интереса.

„Сасвим је јасно у каквом стању се људи налазе, јер да би преживели, морају да се одрекну плаћања струје, воде или неке комуналне услуге тог месеца", наводи он.

Међутим, Марко Лазић из Ваљева каже да нема осећај да су ствари поскупеле, бар не за оне ствари које он купује.

„Можда је то психолошки ефекат, али заиста не осећам мањак новца у новчанику.

„Могуће је да држава зато исплаћује помоћ", навео је он за ББЦ на српском.

Ко је најугроженији?

Поред незапослених и оних са малим примањима, пензионери су у још неповољнијем положају - више од милион мора да издржи месец са примањима до 30.000 динара, а трећина њих нема више од 15.000 динара месечно, показују подаци Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за месец април 2021.

Са тим не може да се преживи, рекао је пензионер Љубиша Бабић за ББЦ на српском.

„Приходи више од милион пензионера не достижу ни минималну, камоли просечну потрошачку корпу.

„Уколико људи оду у пензију, а нису радно активни, доживотно су осуђени на сиромаштво", навео је Љубиша.

Срећни су они, додаје, који су после одласка у пензију успели да се запосле или су остали у старој фирми, те имају додатне приходе.

„Сматрам да држава има један нехуман однос према старим људима.

„Млађе генерације имају обавезу, уколико су у могућности, да у таквим ситуацијама помогну родитељима, то је хумано и то је једна врста породичне обавезе", каже Љубиша.

Из искуства са потрошачима, економиста Ћирилов каже да се на месечном нивоу најчешће купују уље, маст, брашно, шећер и пиринач - најосновније намирнице од којих може да се направи прост ручак у великој количини.

„Већина је смањила пазар на минимум и узима храну на граме.

„Видите пензионере или раднике који у продавницама узимају саламу на 100 грама, јогурт или млеко - павлака је луксуз", каже он.

Пензионерка Бранислава Ђуровић каже да је прешла да живи са децом у заједничко домаћинство и да се међусобно помажу.

„Да сам остала сама, са мојом пензијом. не знам како бих преживела.

„Чак и са просечном пензијом - питање је шта би ми остало да преживим", рекла је она.

С друге стране, Ђоговић каже да се куповна моћ становништва благо поправила.

Последњи подаци, наводи, за фебруар ове године, показују да је за покриће просечне потрошачке корпе било потребно 1,20 просечних нето зарада.

У истом периоду прошле године, када пандемија још није кренула, потребно је било 1,25 просечних нето зарада.

„Услед повећања плата доминантно у јавном сектору, али и подизања минималне цене рада постоји тренд ка напретку куповне моћи становништва", каже он.

Додаје да је у априлу дошло до додатног раста плата од 1,5 одсто у другим деловима јавног сектора, што ће додатно утицати на раст просечних нето зарада у априлу.

Минимална цена рада је нешто више од 32.000 динара и већа је за 6,6 одсто.

Запосленима у јавној управи повећана је плата за 3,4 одсто, лекарима за пет, док су пензионери добили увећање од 5,9 одсто.

Пензионерка Бранислава, ипак каже да пензије нису толико скочиле да се не осећа поскупљење.

„На пример, последњи пут када сам подизала лекове у апотеци, што је велика ставка у буџету коју пензионери имају, доживела сам да су многи лекови скинути са приоритетне листе и сад морате да их плаћате", наводи она.

Шта је све поскупело у односу на 2020. годину?

Удружење за заштиту потрошача „Ефектива", специјализовано за банкарске услуге и услуге од општег економског интереса, сачинило је преглед о поскупљењима датих услуга.

Како наводи Јован Ристић из Ефективе, скок цена је био знатан, а посебно забрињава то што је до њега дошло за време пандемије корона вируса.

„То је глобална несрећа која је угрозила егзистенцију великог броја грађана Србије и смањила њихову могућност да истрпе поскупљења.

Потрошачи су најрањивији на поскупљења хране и услуга од општег економског интереса, а то су услуге за које су животно везани, објашњава Ристић.

Подаци Удружења Ефектива показују поскупљења на државном нивоу, као што су електрична енергија и трошкови за телекомуникационе оператере.

Међутим, наводе да је било теже доћи до података за комуналне услуге (водоснабдевање, грејање, одвожење смећа и паркирање), зато што су оне у надлежности локалних самоуправа које су оснивачи јавних комуналних предузећа.

„То значи да се проценти поскупљења разликују од места до места и тешко је проверити у којим је све тачно самоуправама дошло до поскупљења", каже Ристић.

Колико су порасле цене:

1) Комуналне услуге

Vода:

Београд - 5 одсто

Чачак - 11,2 одсто

Крагујевац - 35 одсто

Ниш - 20 одсто

Нови Сад - уведена фиксна накнада за „погонску спремност" у износу од 118 динара која се плаћа независно од потрошње

Суботица - 21 одсто

Ужице - 18 одсто

Власотинце - 7,5 одсто

Врање - 18,9 одсто

Одвожење смећа:

Београд - 17 одсто

Крагујевац - 36,16 одсто

Ниш - 20 одсто

Суботица - 30 одсто

Власотинце - 92 одсто

Зрењанин - један динар по квадрату више у односу на ранију цену

Даљинско грејање:

Крушевац - 1,9 одсто

Лесковац - 9 одсто (варијабилни део цене)

Ниш - 12,67 одсто

Сомбор - 1 одсто

Паркирање:

Крагујевац - 42 одсто

Крушевац - дате су само нове цене, није могуће израчунати

2) Електрична енергија и други намети на рачуну за струју ЕПС-а

Електрична енергија и „накнада за обновљиве изворе енергије" - 7,9 одсто

Такса за јавни медијски сервис - 17 одсто

3) Телекомуникационе услуге

СББ - 100 динара више плаћају сви који не активирају е-рачун

МТС - неки пакети поскупели за око 200 динара

Супернова - неки пакети поскупели од 100 до 200 динара

4) Банкарске услуге

Од банке до банке поскупеле су постојеће провизије од 15 до 70 одсто.

У неким банкама уведене су нове провизије (на пример „накнада за одржавање девизног рачуна").

Извор: Удружење Ефектива

„Сва набројана поскупљења десила су се после марта 2020. године.

„У светлу ове чињенице, врло поразно делују очито лукративни мотиви банака које се правдају да се поскупљењима грађани подстичу да са физичког пређу на дигитално плаћање", каже Ристић из Удружења Ефектива.

Наводи да немају никакво оправдање за поскупљење, јер свакако енормно зарађују.

Једно од значајнијих поскупљења је за утрошену електричну енергију.

Ако сте до сада струју месећно плаћали 3.000 динара, од фебруара морате да издвојите 150 динара више.

Што се струје тиче, додаје Ристић, поскупљењем „накнаде за повлашћење произвођаче електричне енергије" држава као да је хтела да разјари све грађане који у борби за очување животне средине оправдано траже одустајање од изградње мини-хидроелектрана.

На рачунима за утрошену електричну енергију налази се и ставка о накнади за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије из обновљивих извора.

На основу уредбе Владе Србије из децембра 2020. године, ова накнада за 2021. годину уместо ранијих 0,093 динара по потрошеном киловат-сату (кWх) повећана је за скоро четири и по пута - 0,437 динара по кWх.

„Ова накнада није мењана од 2015. године, што представља озбиљно финансијско оптерећење за Електропривреде Србије (ЕПС)", навели су раније у писаном одговору за ББЦ из Министарства рударства и енергетике.

Накнада за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије, коју плаћају сви потрошачи (и грађани и привреда) претходни пут је повећана 2015. године са 0,081 динар по кWх на 0,093 динара по кWх.

Накнада се обрачунава тако што се износ накнаде помножи са потрошеном количином активне електричне енергије крајњег купца у обрачунском периоду.

Међутим, из Фискалног савета кажу да један од суштинских разлога поскупљења лежи у лошем пословању ЕПС-а.

Овакво повећање није ни оправдано, сматрају из Фискалног савета, који се начелно залаже за повећање цена струје како држава могла више да улаже у унапређење енергетског сектора.

„Није оправдано да се додатни приход који ће ЕПС остварити кроз поскупљење исплаћује повлашћеним произвођачима електричне енергије, уместо да се ЕПС стратешки позабави повећањем инвестиција", рекао је раније за ББЦ стручњак Фискалног савета Слободан Минић.

Шта даље?

Инфлација је у Србији почетком године порасла за 1,1 одсто у односу на јануар 2020, показују подаци Републичког завода за статистику.

Инфлација представља пораст општег нивоа цена.

Ђоговић каже да ће инфлација остати нешто ближе стопи од три одсто до краја године.

„Неће представљати никакав акутни проблем домаћим економским токовима", каже он.

Цене воћа и поврћа ће се примирити током лета, додаје, по истеку сезонског утицаја на раст цена.

„Међутим, на јесен опет можемо очекивати видљивије померање цена, али све у оквиру пројектоване централне стопе до три одсто у овој години", каже он.

Каже да на глобалном нивоу можемо очекивати раст цена житарица и метала.

„То ће годити нашој привреди зато што смо ми извозници кукуруза и пшенице, поспешиће наш извозни ефекат.

„Говорим о ценама на велико, али могуће је да ће неке од њих условити раст цене одређених прехрамбених производа", оцењује он.

То ћемо видети са јесени, додаје, када очекује раст у односу на претходну годину.

„Биће интересантно видети какве ће то ефекте имати на цену брашна, хлеба и пецива", наводи он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]