Животна средина и протести у Србији: „Почео је еколошки устанак - без воде нема слободе"

Борци за заштиту вода из Србије и региона поручили су у суботу, 10. априла на протесту у центру Београда да је „почео еколошки устанак".

Већ неколико година траје битка еколошких активиста против изградње малих хидроелектрана за које тврде да уништавају реке и животињски свет у њима и наносе велику штету еко-систему, а уједно траже и чистији ваздух који је годинама уназад прилично загађен у целом Балкану.

„Данас нам је потребан - еколошки патриотизам", поручио је песник Љубивоје Ршумовић на скупу испред Скупштине Србије.

Еколошки проблеми у Србији нису настали преко ноћи, а Министарство и остали надлежни ресори у Влади посвећено, одговорно и транспарентно раде, изјавила је министарка заштите животне средине Ирена Вујовић поводом протеста еколошких удружења у Београду.

Шта траже еколошки активисти?

„Ми смо у великом бедаку, због неке визије и неке провизије постајемо грађани другог реда", рекао је Зоран Костић Цане, певач групе Партибрејкерс.

„Без воде нема слободе, а она се трује нон-стоп, без земље нема хране, без ваздуха нема живота.

„То све одлази од нас због неког профита и неке несвесности - сече се грана на којој седимо.

„Ово нема везе са политиком или било чим, већ има везе са опстанком човека на овом простору", поручио је окупљенима Цане.

Не треба дозволити „да нам се деца рађају болесна", додао је.

„Ми другу земљу немамо, ми смо одавде, ово је наша димензија".

Тридесетдвогодишњи Никола Ракић је на протест дошао са девојком Милицом Андрић са жељом да људи схвате да има „доста других људи који слично размишљају".

„Остатак кад види колико људи има овде, то ће само да се шири.

„Похлепа је највећи проблем, да не улазим у политику, али државни апарат и људи би за кеш прегазили преко мртвих", каже Никола за ББЦ на српском.

Милица додаје да су дошли да „подигну устанак".

„Проблем је што, нажалост, људе који воде ову државу вози новац, вози моћ, они ће за то све нас да жртвују.

„Жртвоваће и себе и своју децу, не знам да ли они о томе размишљају.

„Ако се настави ово са ископинама литијума (из рудника Јадар код Лознице) не знам како они очекују будућност и у чему ће њихова деца живети".

„Ова земља је моје право, ова земља сам ја, овај ваздух сам ја и не дам га", закључује Милица.

На ваздух се пожалила и Београђанка Весна Сибиновић која живи у центру града и жели да се и њен глас чује.

„Имам алергије, не на полен и то, већ како изађем напоље ја почињем да кијам и да ми се све слива.

„Очигледно ту нешто није у реду", каже Весна за ББЦ.

Александар Јовановић Ћута из Удружења „Одбранимо реке Старе планине" рекао је на протесту да је у току свеопшти напад на све што је здраво у овој земљи.

„Дошли смо да кажемо 'не' онима који сваки дан скрнаве наше реке и нашу природу.

„Овде је више од 80 еколошких организација из целе Србије, то су људи који су у последњих десетак дана заједнички саставили захтеве. Ја се питам од кога ми то захтевамо и шта", упитао је Ћута показујући на зграде Народне Скупштине.

Еколошке организације направиле су документ са 13 захтева држави у вези са еколошким проблемима.

Између осталог и са прописи буду усклађени са највишим стандардима животне средине, да људи стално буду информисани и образовани о екологији, да се очувају водна добра и да сви удишемо здрав ваздух.

Траже и да све шуме буду заштићене, да буде заустављања сеча у заштићеним подручјима и пошумљавање, као и да буде обустављена градња и ревизија, како наводе, штетних постројења и пројеката - мини хидроелектрана (МХЕ).

Због изградње таквих енергетских постројења у Београду, али и другим градовима Србије, до сада је организовано низ протеста.

Окупљени су отишли и до зграде Радио-телевизије Србије где су се захвалили појединим новинарима на извештавању о еколошким проблемима, али и затражили двосатну емисију о животној средини.

Александар Јовановић Ћута је позвао надлежне на разговор о еколошким проблемима.

Шта су МХЕ?

На еколошком протесту у јануару 2019. године у Београду речено је да је у Србији планирано је да буде више од 800 мини-хидроелектрана за које су из разних покрета и удружења за заштиту природе рекли да су „убице природног света".

Декан Шумарског факултета Ратко Ристић рекао је тада да је обишао 46 од до 90 до тада изграђених МХЕ и да његов утисак је да је то што је учињено природи - страшно.

Проценат електричне енергије која се добија кроз оваква постројења је мизеран - 2-3 одсто укупне електричне енергије Србије, указао је Ристић.

„Мале хидроелектране не загађују околину, оне је потпуно уништавају", каже професор Ристић.

Истиче да би њихова изградња довела до уништења како речног корита, тако и живог света, ремећења режима подземних вода и слабљење издашности извора.

Др Предраг Симоновић са Биолошког факултета у Београду упозорио је раније да би речни свет потенцијалном изградњом мини-хидроелектрана могао да буде озбиљно угрожен.

„Пастрмски фонд Србије је један од највећих у свету по посебности, а ради се управо о пастрмкама малих планинских река на којима се планирају МХЕ", рекао је Симоновић.

Већина малих хидроелектрана које су изграђене у Србији или које се тек граде су деривационог типа.

Граде се у брдско-планинским пределима, код водотока са великим падовима, а поједине су направљене у заштићеним природним подручјима, као што су национални паркови и паркови природе.

У земљу се укопају цеви и у њих се „утерује" вода, чиме се исушује речно корито, кажу стручњаци.

Дешава се и да 80 одсто или 90 одсто воде улази у цеви.

Ако буде направљено 500 мини хидроцентрала са цевима дужине три километара, Србија ће изгубити 1.500 километара река, упозорили су стручњаци.

Национално удружење инвеститора МХЕ раније је саопштило да су сва таква постројења у Србији изграђена „у складу са свим важећим законима и подзаконски актима који су усклађени са законодавством ЕУ".

Навели су да су направљена према Националном Акционом плану за производњу енергије из обновљивих извора.

„Сва надлежна министарства и јавна предузећа као имаоци јавних овлашћења који прописују услове и дају сагласности за њихову изградњу, дале свој пристанак за изградњу МХЕ у поступку добијања грађевинске и употребне дозволе", тврде из Удружења малих хидроелектрана.

Навели су и примере из других европских земаља - Шведска има 1.900 МХЕ, Норвешка 2.250, Словенија 350, Аустрија 3.100, Швајцарска 1.000.

Изградња појединих МХЕ изазвала је бурне протесте еколошких удружења, пре свих окупљених у покрет „Одбранимо реке Старе планине", а било је и инцидената.

У селу Ракита у Општини Бабушница у неколико наврата локално становништво се сукобљавало са радницима које је инвеститор ангажовао на градњи овог постројења на Ракитској реци.

Шта је рекла министарка?

Да је „позитивно што постоји све већи степен свести о неопходности заштите животне средине, што ранијих година није био случај".

У саопштењу је поручила да ће „ову годину обележити до сада највећа улагања у ову област, што ће у значајној мери променити еколошку слику Србије".

Навела је да су сви проблеми, од квалитета ваздуха, дивљих и несанитарних депонија, заштите природе, али и недостатка инфраструктуре, пре свега канализационе мреже и пречистача отпадних вода, „присутни више деценија".

Она тврди и да ће „у наредном периоду проблеми бити брже решавани".

„Реализоваћемо пројекте за побољшање квалитета ваздуха, а такође, системски решавамо проблем дивљих депонија.

„Градићемо и осам нових регионалних центара за управљање отпадом, којима ће бити обухваћено више од педесет градова и општина.

„Велике инвестиције ће бити и у изградњу постројења за прераду отпадних вода и канализационе мреже", навела је министарка.

Поводом новог еколошког протеста, она је рекла да „никакви званични захтеви невладиних организација нису стигли на адресу министарства".

„Али чињеница да су стигли у медије ипак говори о томе да се ова област користи како би се задовољиле политичке амбиције појединаца", каже Ирена Вујовић.

Додала је да су „грађани сведоци шта смо све урадили за само пет месеци".

„На нећемо стати док не остваримо крајњи циљ - да грађани и сва деца у Србији имају здраву животну средину какву и заслужују", рекла је министарка.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]