Србија и заштита животне средине: Еколошке катастрофе са којима смо дочекали нову годину

Лим и Дрина затрпани су отпадом, у Нишу је избројано више од стотину дивљих депонија, а ваздух у Србији има боју и мирис.

Нова 2021. почела је уз ове не баш сјајне призоре.

Београд је већ неко време у врху листе градова света по загађености ваздуха, а према подацима сајта Ер Вижуал ваздух главни град Србије био је у суботу 11. најзагађенији на свету.

У Београду се у недељу одржава и скуп За безбедан ваздух.

Од почетка године прошло је тек 10 дана, а многи еколошки проблеми постали су током њих видљивији.

Како штетне материје из отпада са депонија заврше назад у нашим тањирима

Еколошка катастрофа на Лиму и Дрини

Потпећко језеро код Прибоја је у новом руху дочекало ново годину.

Изглед коме се нико није надао, али који се могао очекивати, кажу надлежни, али и становници овог дела Србије.

Низ реку Лим, која важи за једну од најлепших река у југозападној Србији, до бране код Прибоја и Потпећог језера допливале су тоне отпада.

Пластичне флаше, ручни фрижидери, гуме, мали и нешто већи кућни апарати, чак и мртвачки сандук.

Слични призори дочекали су почетак 2021. и на Дрини код Вишеграда, чија је Лим притока.

У уторак 5. јануара у Министарству заштите животне средине у Београду договорена је хитна интервенција и чишћење Потпећког језера.

Дан касније у Босни и Херцеговони на Дрини почело је уклањање отпада који је угрозио рад Хидроелектране Вишеград, и прети да доведе до еколошке катастрофе, навели су надлежни.

Претпоставка је да би чишћење могло да траје и до месец дана, а првог дана уклоњено је око 100 кубика отпада.

На круну бране у Вишеграду пристигло је око четири хиљаде кубика плутајућег отпада, што би могло да угрози рад предузећа ХЕ на Дрини, рекао је директор овог предузећа Недељко Перишић.

Перишић је рекао новинарима да је због велике количине воде која је последњих дана пролазила реком пукла сајла која треба да задржава плутајући отпад, а са којим хидроелектрана има вишедеценијски проблем.

Погледајте видео: Зашто је овај момак бацио 4.000 пластичних боца у Саву

„Наши радници су успели да санирају проблем и да повежу горњу ланчаницу, тако да нам остаје да санирамо отпад са круне. Наш задатак је да ангажујемо сопствене снаге и предузећа која се баве овим проблемом како не бисмо дозволили угрожавање производње на нашој хидроелектрани", рекао је Перишић.

Он је навео да се са овим проблемом сами боре и да њихова сазнања нису оптимистична, јер би још отпада могло да дође.

„У горњем току реке Дрине налази се десетине хиљада кубика плутајућег отпада који долази притокама реке Дрине, почев од Праче, Таре, Пиве, а највише реке Лим", додао је Перишић.

Рекао је и да у решавање проблема треба да се укључе институције из Србије, БиХ и Црне Горе.

Министарка заштите животне средине у Влади Србије Ирена Вујовић указала је на хитност решавања проблема и додала да велика количина смећа које заврши у рекама озбиљно угрожава животну средину.

„Знамо да овај проблем датира од раније, да имамо и много дивљих депонија у близини реке и да је у циљу дугорочнијег решавања проблема плутајућег отпада на Лиму и Дрини потребна сарадња са надлежним министарствима из суседних држава, којима смо већ упутили позив", наводи се у саопштењу Министарства животне средине.

Како су Београђани, један нинџа и двојица Кинеза чистили Београд

Министарка је позвала све јединице локалне самоуправе из овог дела Србије да се максимално укључе у акцију чишћења која ће бити започета наредних дана.

Пре више од две године одржан је трилатерални састанак ресорних министарстава Републике Српске, Србије и Црне Горе, али проблем није решен, пише агенција Срна.

Смеће које заврши у Лиму и Дрини, потиче с дивљих депонија којих има на десетине дуж читавог тога река, а велики део који се ових дана нашао у Потпећком језеру потиче са несанитарне депоније Стањевине која се налази на магистралном путу ка Црној Гори.

Депонија је пре неколико месеци затворена и почела је њена санација, али смеће и даље завршава у реци.

У општини Прибој за ББЦ на српском тврде да ништа од смећа које плута Лимом није са њихове територије.

„Прибој, река Лим и њене обале су већ годинама угрожени плутајућим отпадом који стиже из горњег тока Лима, све од извора у Црној Гори.

„На тој маршрути отпад и смеће Лим 'покупи' са неколико несанитарних или дивљих депонија", пише у одговору председника општине Прибој.

Еколошки активиста из тог града Саша Бјелић каже за ББЦ да се стање мења у односу на водостај Лима.

Дивље депоније

Проблем с којим годинама муку муче многи делови Србије су и дивље депоније.

Почетком јануара из Ниша је стигла вест да на територији тог града има више од 100 дивљих депонија.

Дивље депоније су груписане и око речних корита Нишаве и Јужне Мораве, али и око пољопривредних усева, тако да овај проблем утиче на, оцењују еколози, загађење воде, ваздуха, земље, али и хране коју сви конзумирају.

И српски олимпијац Чаба Силађи нашао се у жижи јавности почетком 2021. јер је „заронио" у чишћење отпада на Дивчибарама.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, у Србији је 2019. било регистровано 2.305 дивљих депонија, а Марко Вујић из Центра за еколошку политику Факултета политичких наука рекао је почетком децембра 2020. за агенцију Бета да их има између 2.500 и 3.000.

Како је рекао, дивље депоније опасно опасно трују обрадиво земљиште и пољопривредне производе.

Вујић је агенцији Бета казао да је Србија на првом месту у Европи по загађености ваздуха, али да ништа боље не стоји ни када су у питању загађења тла и воде.

„У близини сваке депоније обрадиво земљиште је озбиљно контаминирано. Земљиште упија отровне материје с депонија, посебно када пада киша, тако да добијамо пољопривредне производе са тих подручја који нису здрави", рекао је Вујић.

У документу Управљање отпадом, који је у септембру 2020. објавила Агенција за заштиту животне средине, наведено је да у Србији велики број градова и општина и даље има сопствено сметлиште.

„То су углавном депоније за које је у складу са Стратегијом о управљању отпадом предвиђено санирање и затварање, јер је капацитет постојећих депонија - сметлишта у већини општина већ попуњен, а већина не задовољава ни минимум техничких стандарда", наведено је у документу.

Смеће које се нашло у Лиму код Прибоја делом потиче и са пријепољске несанитарне депоније Стањевине, која се налази на магистралном путу ка Црној Гори, уз саму реку.

Депонија је затворена током 2020. и почело је њено санирање, а комунални отпад из Пријепоља одлаже се на прибојску депонију Дубоки поток, пише у одговору који је ББЦ на српском добио из општине Прибој.

Погледајте и видео о тркачима који чисте смеће

То је само једна од многобројних оваквих депонија у Србији, а како наводи Агенција за заштиту животне средине, депоније-сметлишта са највећим ризиком по животну средину и здравље људи су оне које се налазе на удаљеностима мањим од 100 метара од насеља или на удаљеностима мањим од 50 метара од обале реке, потока, језера или акумулације.

Како се додаје, око 70 одсто активних депонија-сметлишта није предвиђено просторно-планским документима и немају урађену студију о процени утицаја на животну средину, нити имају потребне дозволе.

„Не постоји контролисано одвођење депонијског гаса који настаје разградњом отпада у депонији, што може довести до пожара или експлозије. Процедне воде из депонија се не сакупљају нити пречишћавају, што угрожава подземне и површинске воде и земљиште због високог садржаја органских материја и тешких метала. Не постоји систематски мониторинг емисија, процедних вода, депонијског гаса", наводи се.

Депоније су, и дивље и општинске, велики загађивачи, али и велика опасност - пожари су чести, а могуће је и ширење зараза.

На депонијама често завршава и опасан отпад из домаћинстава, а понекад и из индустрије, што додатно повећава опасност.

„Само један литар моторног уља може да загади до милион литара пијаће воде", рекао је раније за ББЦ на српском Игор Јездимировић, председник удружења Инжењери заштите животне средине.

Доктор Данко Јовић из Завода за заштиту природе објаснио је тада да се на оваквим местима повећава број глодара који преносе разна обољења, а за њима и читав низ предаторских врста, од змија до лисица и вукова.

Посебан проблем представљају и отрови који се бацају на овим местима и тиме кроз ланац исхране доводе до тровања дивљих животиња, додаје он.

Такође, баца се и отпад попут папира и картона који је могуће рециклирати, уместо да се секу нове шуме, навео је Јездимировић.

Картица за превоз и рециклажу

Почетком 2021. из Београда стигле су вести да је у плану увођење апарата за рециклажу који ће становницима омогућити да на име донетог отпада добију попуст за плаћање градског превоза.

Бусплус одлази у пензију, а нови систем који ће га заменити донеће разне погодности, најавио је заменик градоначелника Горан Весић.

Он је, како је пренео Танјуг, рекао да нова картица, која ће изгледати слично као Бусплус картица, звати Београдска картица и додао да је на тендеру тражено и да се омогући допуна новца на картици путем рециклаже.

„Крећемо у потпуно нов систем рециклаже, односно сепарације отпада у граду. Радимо 17 рециклажних дворишта и поставићемо аутомате широм града на којима ће грађани моћи да убацују ПЕТ амбалажу", рекао је Весић.

У склопу пројекта Паметни град, биће могуће прислонити картицу и добити новац за јавни превоз или неке друге попусте, објаснио је Весић.

Ваздух

Београд је у суботу, 9. јануара био 11. град по загађености ваздуха у свету, према подацима сајта Ер Вижуал.

Често високу позицију на овој листи заузимају главни градови Србије других балканских земаља.

У недељу је у Београду одржан протест За чист ваздух.

Србија је, прама подацима Глобалне алијансе за здравље и загађење, била прва у региону по смртности услед загађености ваздуха, а девета у свету - са 175 умрлих на 100.000 становника.

Иницијатива Не давимо Београд, саопштила је, позивајући се на податке Светске здравствене организације, да годишње у Србији прерано умре више од 7.000 људи услед изложености загађењима из ваздуха, по чему је Србија на другом месту у Европи, пренела је Бета.

Ваљево и Сремска Каменица последња су у низу места која су добила нове сензоре за мерење загађења ваздуха, а добре вести стижу из Крагујевца.

Ваздух би у Србији наредних година требало да буде мање загађен јер су обезбеђена средства за прелазак топлане у Крагујевцу са угља на гас, као и за замену котлова у вртићима, школама, домовима здравља, али и домаћинствима како би се користила горива која мање загађују околину.

Топлана у Крагујевцу, једна је од три велика постројења за производну топлотне енергије у Србији која користе угаљ.

Како је за РТС изјавио Дејан Стојановић, директор Пословног удружења Топлане Србије, 81 одсто топлана користи гас, 10 одсто мазут и девет одсто угаљ. Осим Крагујевца, још две велике топлане - Бор и Крушевац, у већем делу користе угаљ.

Може ли маска да заштити од загађења?

Празници су прошли и време је да се јелке раските.

А да ли знате колико оне утичу на животну средину и да су вештачке јелке штетније од природних по животну средину.

Доктор Џон Казер из Карбон Траста (Carbon Trust), агенције која се бави саветовањем у вези са климатским променама и одрживости, каже да се пластичне јелке праве од нафте.

Додаје да и производња пластичног дрвета утиче на животну средину, јер се тада емитује велика количина индустријских гасова.

Казер каже да вештачко дрво висине два метра емитује двоструко више гасова стаклене баште, него природно дрво које заврши у смећу - и чак 10 пута више од спаљене јелке.

„Дакле, ако код куће имате вештачку јелку, мораћете да је користите најмање 10 пута како би њен утицај на животну средину био мањи од утицаја правог дрвећа", рекао је Казер.

Тема за размишљање пре кићења јелке у децембру 2021.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]