Политика и избори: Проевропска опозиција се договорила - сви заједно на листи „Србија против насиља"

У покушају да угрозе неприкосновену власт Александра Вучића и његове партије, група опозиционих странака у Србији најавила је заједнички наступ на изборима који се најављују.

Док је владајућа Српска напредна странка (СНС) у просторијама у Београду обележавала крсну славу, десетак километара даље, представници групе странака проевропске опозиције, које већ месецима организују протесте „Србија против насиља", саопштили су у петак, 27. октобра да ће заједно изаћи на изборе под истоименом листом.

Заједнички излазак на изборе најавио је и део опозиције са деснице - Заветници и Двери, који су формирали Српски државотворни блок.

Избори још нису заказани, али је Александар Вучић, председник Србије и доскорашњи лидер СНС, више пута рекао да ће бити одржани 17. децембра.

Рекао је и да ће до 2. новембра заказати ванредне изборе за Скупштину Србије, за Скупштину Војводине, као и за још око 60 јединица локалне самоуправе.

Опозиционе странке које су данас објавиле заједнички наступ на изборима, месецима организују протесте „Србија против насиља", иницираних масовним убиствима на територији Београда почетком маја када су у два дана убијено 19 људи, махом деце и младих.

Иако имају много додирних тачака, деле их и програмске разлике, рецимо око решавања косовског проблема, ове опозиционе странке одлучиле су да изађу у једној колони, што је и био захтев дела демонстраната и њихових присталица током протеста.

„Ми смо људи који се можда разликујемо, али сасвим је сигурно да ниједна разлика није већа од нашег заједничког циља, а то је да живимо у Србији без насиља, у Србији у којој ће сви бити безбедни", изјавио је један од опозиционих лидера Мирослав Алексић у обраћању испред здања скупштине у центру Београда.

Последњи општи избори у Србији одржани су 3. априла 2022. године, када је започео други Вучићев петогодишњи мандат на месту председника, а његова СНС однела победу на изборима за посланике у Скупштини Србије.

Претходно су грађани ишли на биралишта у априлу 2020. у време пандемије корона вируса, али је тада већи део опозиције бојкотовао изборе.

Вучић и СНС, самостално или у коалицији, владају Србијом од 2012. године и до сада им власт није била уздрмана.

Ко је све на листи „Србија против насиља"

Крајем септембра ове године, група опозиционих странака објавила је документ „Договор за победу", најављујући заједнички наступ на изборима.

Ослушкујући и последња испитивања јавног мњења, која опозиционим странкама дају веће шансе на изборима ако изађу на једној или две листе, документ су преточили у одлуку да наступе заједно.

„Сва истраживања говоре да постоји велика синергија заједничког деловања", објавиле су ове опозиционе странке у саопштењу које је претходило данашњем обраћању.

Носилац овог блока је парламентарна странка коју предводи Драган Ђилас, чије су име претходних дана посланици владајуће коалиције најчешће помињали негативном тону у расправи у Скупштини Србије, иако он није посланик, нити је био тема дневног реда.

Управо ће Мариника Тепић из Ђиласове Странке Слободе и правде, као и Мирослав Алексић из новоствореног Народног покрета Србије бити носиоци листе овог блока за парламентарне изборе, док ће први на листи бити Радомир Лазовић из Зелено-левог покрета.

Алексић је донедавно био истакнути функционер Народне странке на чијем је челу Вук Јеремић, бивши шеф српске дипломатије, али је потом дошло до неслагања њих двојице, па је Алексић за собом повукао и део досадашњих представника Јеремићеве странке.

У новој опозиционој коалицији су и странке које су на претходним изборима ишле заједно, па су се потом раздвојиле на различите посланичке групе у скупштини, да би се сад опет биле на истој листи, попут Еколошког устанка Александра Јовановића Ћуте и клуба Морамо-Заједно Небојше Зеленовића.

„Ми наше разлике не кријемо, већ их сматрамо предношћу и снагом", кажу из новоствореног опозиционог блока.

У коалицији је и странка Срце коју је основао Здравко Понош, некадашњи војни командант српске војске, који је био ривал Вучићу на претходним председничким изборима као заједнички кандидат управо ове групе опозиционих странака.

Понош је тада освојио нешто више од 18 одсто гласова изашлих бирача, чак 40 процената мање од Вучића.

Када је реч о најављеним изборима у Београду, прва на листи овог опозиционог блока биће Мила Поповић из Странке слободе и правде, док ће носиоци листе бити Добрица Веселиновић из Зелено-левог фронта и Владимир Обрадовић, који је и кандидат за градоначелника.

Управо на овим изборима, опозиција верује у победу.

Очекује се да им садашњи градоначелник Александар Шапић из СНС, бивши прослављени ватерполиста, буде главни ривал.

„Ја нисам одлазећи, ја сам долазећи градоначелник", рекао је самоуверено Шапић недавно када је поднео оставку на место градочелника, отварајући тиме простор за расписивање ванредних избора за Скупштину града Београда.

Представници опозиционог блока искористили су данашњи инцидент на једној од најважнијих саобраћајница у Београду, када је потпуно изгорео аутобус јавног градског превоза, да укажу да је управо тај сегмент један од највећих проблема у Граду.

О носиоцима листе овог опозиционог блока на покрајинским изборима, како је саопштено, биће одлучено накнадно у Новом Саду.

На претходним парламентарним изборима, главна опозициона коалиција - названа Уједињени за победу Србије - освојила је 14 одсто гласова и била укупно друга, али далеко иза СНС.

Ту коалицију чинила је већина странка и покрета из предстојеће листе „Србија против насиља", али и Народна странка, која данас није на тој листи.

Те 2022. засебно су, у коалицији Морамо, ишли Не давимо Београд, Заједно за Србију и Еколошки устанак, освојивши нешто мање од пет одсто гласова.

Сви они данас су део листе „Србија против насиља".

Које су све странке у овом блоку:

Захтеви опозиције

Опозиција месецима тражи смену министра унутрашњих послова Братислава Гашића и шефа Безбедносно-информативне агенције Александра Вулина, сматрајући их „објективно одговорним" за пораст насиља у земљи.

Тражи се и смена руководства Јавног сервиса Радио-телевизије Србије, свих чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрана штампаних медија који садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс.

Захтева се и одузимање националне фреквенције телевизијама Пинку и Хепију због, како наводе, кршења закона и промоције насиља, агресије и неморала.

Иако су у почетку одбијали идеју о расписивању ванредних парламентарних избора и избора у Београду, опозиционе странке су потом промениле мишљење и уврстиле и изборе као један од захтева.

Лидери дела опозиције испред Народне скупштине смењивали су се за говорницом - Алексић је њихово укрупњавање назвао „почетком", као и да им је заједнички циљ смена власти.

„Позивам оне који су се можда уморили од политике да схвате да се она бави нама сваког дана - хајде да заједно урадимо све што је до нас у овој кампањи и да покажемо да у Србији има много више оних који не подржавају ову власт него што је подржавају."

Опозиционе партије које организују протесте претходно су потписале су „Договор за победу", који подразумева „уважавање и ненападање опозиције, координисање акција опозиције и концентрисање на смену режима, контролу избора - све што је потребно за победу".

Тепић је навела да ће кампања бити агресивна и бесомучно усмерена на све критичаре власти.

„Сигурна сам да ће СНС имати први пут резултат који ће почети са тројком, што је средња оцена, али оцена која ће их одвести у недовољност - да морају да се склоне и да не могу да направе власт", рекла је.

Радомир Лазовић је у обраћању испред скупштине навео да опозиција највећу шансу за победу има у Београду, али да „не траже ништа мање и за грађане у другим градовима".

Крајем септембра градови и општине у Србији масовно су почели да остају без челних људи, који су редом подносили оставке.

Како је градоначелник Београда Александар Шапић објаснио, оставку је поднео како би почели да се стварају правни услови за одржавање избора у главном граду.

Оставке су, између осталог, поднели и челници Крагујевца, Пирота, Новог Пазара, Краљева, Смедерева, Шапца, Тополе, Велике Плане, Лапова, Великог Градишта, Кучева, Малог Црнића, Жабара, Петровца на Млави, Жагубице, Богатића, Владимираца, Коцељеве, Деспотовца, Рековца, Трстеника, Пожеге и Прибоја.

Браћа по крви: Унутар српског проруског покрета

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]