Србија и политика: Вучић ванредне изборе најавио „за 4. март или мало раније", део опозиције потписао „Договор за победу"

Текст је ажуриран 21. септембра 2023.

Готово пет месеци после два масовна убиства на територији Београда и протеста у више градова у Србији, власт тврди да је вољна да изађе у сусрет захтеву за ванредним парламентарним изборима дела опозиције, међу којом постоје прве назнаке потенцијалних изборних коалиција.

Организатори протеста „Србија против насиља" потписали су „Договор за победу" који подразумева „уважавање и ненападање опозиције, координисање акција опозиције и концентрисање на смену режима, контролу избора - све што је потребно за победу".

„Нисмо се сакупили због најбољег резултата, већ због победе. И зато тражимо не подршку грађана, већ укључивање грађана, да сви заједно дамо колико можемо да се изборимо за живот у нормалној држави", изјавио је Радомир Лазовић, посланик „Зелено-левог" клуба.

Александар Вучић, председник Србије, претходно је 17. септембра изјавио да ће „избори бити 4. марта или недељу дана раније".

„Избора ће бити, ја сам спреман да изађем опозицији у сусрет и да у складу са оним што су они тражили буду расписани до краја ове, а одржани марта идуће године", рекао је Вучић у интервјуу Телевизији Пинк.

Додао је да ће изборе расписати до 31. децембра за 4. март.

Каже и да је против повећања цензуса - тренутно је за улазак у парламент довољно да се премаши три одсто изашлих, а раније је било пет процената.

Од два масовна убиства на територији Београда почетком маја, до опозиције организује протесте широм Србије.

Сада је њихов главни захтев расписивање ванредних избора за Скупштину Србије, али и за Скупштину града Београда, уверени да могу да победе Вучића и Српску напредну странку у престоници.

Српска напредна странка (СНС) влада земљом од 2012. године и има чврсту власт у коалицији са Социјалистичком партијом Србије (СПС).

Вучић је у више наврата до сада говорио да је спреман да разговара са опозицијом око избора и смањивања напетости у друштву, али да, како је рекао, они разговоре не желе, а и да неће ни изборе.

Поручивао је и да „неће дозволити да на улици покушају да дођу на власт".

„Насиља је било и превише од 1990-их наовамо, са тим прошлим временима је давно завршено.

„Очекујемо их на разговорима, да покажу мало одговорности за друштво, а не само за себе и ситне страначке потребе и верујем да ћемо ипак пронаћи саговорнике у онима који би требало да покажу одговорност.

„Ако не дођу, идемо на изборе, а то значи убрзано распуштање скупштине", рекао је Вучић у јуну ове године.

Шта је потписала опозиција?

Документ има 10 тачака, преноси Нова.

Између осталог, предвиђа контролу изборног процеса, заједничку кампању за излазак на изборе, формирање једне заједничке или више идеолошки сродних изборних листа у зависности „од очекиваног најбољег резултата за победу на предстојећим изборима".

Споразум предвиђа и искључивање било какве могућности сарадње и подршке СНС-у и СПС-у.

Потпредседница Странке слободе и правде (ССП) Мариника Тепић изјавила је да ће инсистирати на предизборним условима.

„И знате да их тражимо годинама уназад, а сада у оваквом заједништву, сигурни смо да можемо бар нешто изборити да буду више фер, више равноправни", рекла је Тепић.

Протест и у Скупштини Србије

Почетком септембра, током ванредног заседања седнице скупштине, посланици опозиције устали су са места и дували у пиштаљке, држећи у рукама мноштво порука на белим папирима, попут: „Испуните захтеве".

Испред тог дела опозиције, посланик Радомир Лазовић рекао је да траже од председника Србије Александра Вучића да се одмах изјасни и хитно распише београдске и парламентарне изборе.

„Док не добијемо одговор, ова седница се неће одржати", додао је Лазовић.

Председник скупштине Владимир Орлић рекао је да „са одушевљењем" прихвата идеју и иницијативу опозиције о изборима.

„Ја ћу о томе информисати надлежне органе, владу и председника, тражићемо да добијемо одговоре у наредних 30 дана", рекао је Орлић.

Када су председница владе Ана Брнабић и министри улазили у скупштину, опозициони посланици су их дочекали узвицима: „Лопови, лопови".

Представници владајуће већине, предвођени посланицима Српске напредне странке, премијерком Аном Брнабић и министрима, оштро су реаговали на понашање опозиције.

„Да ли је ово нормална, толерантна, ненасилна Србија, да ли је ово борба против насиља?", упитала је реторички Брнабић.

Рекла је да су, док је посланик изговарао да треба да уложимо више у лечење деце, „имали сте посланике који пиште, пуштају музику и играју".

„Нисте и нећете успети да блокирате рад парламента", поручила је председница владе опозицији.

Представници опозиционог покрета Двери рекли су да подржавају „захтев прозападне опозиције за расписивањем избора".

Опозиција тражи и да им буду испуњени захтеви протеста који су иницирани после два масовна убиства на територији Београда, у којем су страдала махом деца и млади људи.

Један од тих захтева је и одузимање националних фреквенција телевизијама које емитују ријалити програм и који, како наводи опозиција, годинама промовишу насиље, агресију и неморал.

Главна мета опозиције је телевизија Пинк, чији је власник Жељко Митровић, који је упркос најавама, наставио да емитује ријалити програм.

У ријалити програмима у Србији било је учесника са сумњивом прошлошћу, осуђиваним криминалцима, неретко су у њима избијале и туче, а било је и случајева насиља над женама.

Управо је пред почетак ванредног заседања скупштине, ТВ Пинк почела нови ријалити програм.

Посланица опозиције Мариника Тепић питала је Ану Брнабић шта се догодило са налогом од 4. маја да се израде измене закона којима би се забранили садржаји насиља, промоције насиље на телевизији, интернету, друштвеним мрежама и порталима који лоше утичу на малолетнике.

Упркос блокади скупштине, односно протесту дела опозиционих посланика, скупштина је дан касније изабрала новог министра привреде Слободана Цветковића.

Цветковић долази на место министра привреде уместо смењеног Радета Басте, који је отворено изражавао неслагања са политиком владе.

Више о Цветковићу и Басти прочитајте у посебном тесту ББЦ-ја.

Кад су били претходни избори у Србији

Претходни парламентарни избори у Србији одржани су у априлу 2022. године.

Српска напредна странка, која Србијом влада од 2012. године, освојила је највећи број гласова, односно највише места у скупштини од 250 места.

Ипак, СНС, на чијем је челу до скоро био Александар Вучић, није освојио довољан број гласова да сама направи владу.

Решење је опет пронађено у досадашњим коалиционим партнерима - Социјалистичкој партији Србије и другим странкама, попут Савеза војвођанских Мађара, која подржава владу.

Када је предложио Брнабић за мандатарку за састав нове владе у августу 2022. године, Вучић је рекао да ће та влада бити орочена.

„Ана неће бити четири године председник Владе, тај мандат ће трајати краће, доћи ће до промена у влади у 2024. години.

„Али је веома важно да она остане председница владе да бисмо могли да наставимо и ужурбано радимо на решавању проблема за јесен и зиму ове године", поручио је тада Вучић.

Шта тражи опозиција?

После две велике трагедије на територији Београда, у којима је убијено 19 људи, углавном деце и младих, почели су протести под слоганом „Србија против насиља" на којима опозиција тражи промене у влади и уопште одлучније поступање државних органа у решавању највећих друштвених проблема.

Опозиција критикује власт да је годинама доприносила стварању амбијента у друштву који је довео до пораста насиља, што Вучић и његови сарадници поричу и узвраћају да је управо опозиција та која позива на насиље и да је злоупотребила трагедије у политичке сврхе.

Конкретно, са протеста је упућено неколико захтева, међу којима је и смењивање министра полиције Братислава Гашића, кога сматрају „објективно одговорним" за трагедије, али ниједан од захтева до данас није усвојен.

Део опозиције као решење за излаз из кризе предлагао је прелазну, техничку владу која би припремала услове за будуће изборе, што Вучић категорички одбија.

Председник Србије им је одговорио да се „напетости увек решавају изборима, али да су неки правили тензије не због политичких захтева него јер су имали захтеве појединих тајкуна за спровођење њихових интереса".

Поручио је раније и да у захтевима са протеста не постоји ниједан који се тиче деце.

„Ниједан захтев се не тиче права и положаја наше деце, наставника или било које друштвене групе осим њих политичара и једног тајкуна. То видите кроз сваки захтев", каже Вучић.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]