Нова Влада Србије: Енергетика, инфлација, ЕУ интеграције, ни реч о Русији - које су главне поруке премијерке Ане Брнабић

После дводневне расправе, посланици Скупштине Србије изгласали су већином гласова предложени састав нове владе, као и њен програм. Премијерка ће и даље бити Ана Брнабић, а ова влада биће једна од најбројнијих у новијој политичкој историји Србије - 25 министара и три без портфеља.

Од присутних 225 посланика (укупно их има 250), за нову владу гласало је 157, против је било 68 посланика, а уздржаних није било.

Дан раније, у сат времена изношења експозеа, којим је предочила план будуће Владе Србије, мандатарка Ана Брнабић причала је о многим темама, а аплаузе посланика скупштине добила је углавном о делу о спољној политици.

„Ми желимо да постанемо чланица ЕУ и на томе ћемо радити", навела је Брнабић у Скупштини Србије, образлажући програм будуће владе која ће бити једна од најбројнијих у новијој историји земље.

„Истовремено, тражимо да сви покажу поштовање према нашем територијалном интегритету као међународно признате државе, на исти начин како се данас, потпуно исправно, брани интегритет других међународно признатих држава", додала је и добила први аплауз.

Одмах је уследио и други, после реченице да Србија тражи „неселективно поштовање међународног права, Повеља Уједињених нација (УН) и резолуција Савета безбедности", што се односило на Косово, посредно и на Украјину.

„Црвене линије Србије су свима јасне - интереси Србије и самосталност државе у одлучивању и очување безбедности народа на Косову", додала је нешто касније, називајући те црвене линије „светињама", за шта је такође добила аплауз.

Брнабић има 47 година и на премијерској функцији је била у два мандата од 2017. године, као прва жена и прва отворено геј особа на челу Владе Србије.

Током обраћања, причала је и о здравству, привреди, борби против криминала, правосуђу, евроинтеграцијама, култури, популационој политици, животној средини, пољопривреди, образовању, науци, али је и навела да ће „апсолутни приоритет бити енергетика".

„На исти начин на који смо се (током пандемије) фокусирали на здравство, тако ћемо сада морати да се бавимо енергетиком", рекла је Брнабић.

Србији је на том пољу, истакла је, потребна већа независности и да се „не ослања само на један извор и једног партнера, посебно када те стране покажу да су несигурне и да то питање користе за политички обрачун и наметање политике".

Односе Србије и Русије током експозеа уопште није помињала, али „челично пријатељство са Кином" јесте, као и „пријатеље" из Уједињених Арапских Емирата, додајући и да се граде „најбољи могући односи са партнерима из САД".

Које су најважније поруке Ане Брнабић

„Поново имам огромну част да представим програм владе и замолим за подршку како бисмо Србију могли успешно да водимо у годинама пред нама", навела је Брнабић на почетку обраћања, обучена у крем одело и белу кошуљу.

Најбурније реакције посланика, Брнабић је изазвала делом о геополитичким односима.

Како је навела, будућа влада ће се суочити са много већим и захтевнијим изазовима него што се могло и замислити пре две године.

„Свако на свету је мислио да после пандемије корона вируса долазе бољи дани - дани стабилности, мира и просперитета.

„Уместо тога, десило се нешто што је било тешко замисливо после Другог светског рата, а то је рат на европском континенту", рекла је Брнабић.

Тада се, додаје, све променило и једна ствар је постала најважнија - рат у Украјини.

„Две искључиве економске теме постале су енергетика и инфлација, свет полако, од тог 24. фебруара клизи у трећи светски рат, са све чешћим и све озбиљнијим звецкањем нуклеарним наоружањем и све мањим шансама за мир који би се склопио у кратком року.

„У политичком смислу, све више делује да су емоције надвладале разум, а да ће највећа јагма у будућности бити јагма за енергентима и храном."

У таквом свету, каже Брнабић, Србија треба да се „позиционира, задржи стабилност и настави раст и развој", што назива „основним задатком будуће Владе".

Имајући све то у виду, Брнабић је рекла и да ће Србија „наставити да ради на европским интеграцијама Србије", јер припада „породици европских народа и земаља".

„Европској унији се може свакако много замерити, али она је најуспешнији мировни пројекат читавог човечанства и, стратешки, наша крајња дестинација јесте у Унији."

Иако је током мандата претходне Владе Србија отворила тек два кластера, Брнабић сматра да успех преговора са ЕУ „најмање зависи од брзине и квалитета наших реформи".

„Данас потпуно јасно разумемо поруке из ЕУ да даљи напредак зависи од два питања - да ли ћемо се већ сада усагласити са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, односно да ли ћемо увести санкције Русији и колико брзо и на који начин је могуће доћи до финалног споразума о нормализацији са Приштином".

Србија је до сада уз Белорусију једина европска земља која Русији - од које има значајну енергетску зависност, као и подршку по питању Косова пред Саветом безбедности УН - није увела санкције, иако је осудила руску агресију на Украјину.

О Косову је причала нешто опширније, правећи поређења са актуелном ситуацијом у Украјини.

Брнабић се ту осврнула на бомбардовањем Савезне Републике Југославије (СРЈ) 1999. године, наводећи да је тада „уведено право јачег на уштрб међународног права".

Брнабић сматра да је бомбардовањем и проглашењем независности Косова, што су одмах подржале земље Запада, „отворена Пандорина кутија" и „створен свет какав данас јесте".

После година тензија и тежњи дела албанског становништва за одвајањем од СРЈ, крајем током 1998. и 1999. на Косову је дошло до оружаног сукоба између југословенске полиције и војске са једне и Ослободилачке војске Косова (ОВК) са друге стране.

НАТО је 1999. године 78 бомбардовао Југославију, наводећи да је циљ свега било спречавање етничког чишћења албанског становништва на Косову.

Међутим, Брнабић бомбардовање назива „бруталном агресијом", пре свега зато што је одлука да до њега дође донета без одлуке о Савета безбедности Уједињених нација.

Због тога, додала је, они који „спочитавају Србији како треба да се понаша", можда нађу „разумевање за положај Србије, која тражи да се на принцип међународног права не гледа селективно".

Брнабић је у експозеу навела и да Србија чини „максималне напоре да сачува мир, отворен и просперитетан регион", као и да „остаје посвећена дијалогу са Приштином".

„Али Приштина ни данас, скоро 10 година након потписивања Бриселског споразума, чију имплементацију гарантује ЕУ, није имплементирала саму срж тог споразума - Заједницу српских општина", навела је Брнабић у експозеу.

Обезбеђивање оснивања ЗСО-а очекује и од Приштине и од ЕУ.

Шта је план о Заједници српских општина прочитајте у овом тексту.

Косово је 2008. прогласило независност од Србије и до сада га је признало око 100 земаља, али њихов тачан број и даље није познат.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Ко је Ана Брнабић?

Извор: Влада Србије

Ко су нови министри?

Ана Брнабић прочитала је имена кандидата за министре који би требало да се нађу у новој влади и истакла да не постоји већа част да се служи својој земљи.

У новој влади има 28 министара, од тога три без портфеља.

Велики део експозеа Брнабић је посветила и привреди.

„Обећали смо, такође, да ћемо се, без обзира на изазове, даље борити за бољи животни стандард грађана Србије", рекла је премијерка.

Како је навела, незапосленост је на „историјски најнижем нивоу од 8,9 одсто", а очекује и да до краја године просечна плата буде више од 700 евра.

„Кумулативно, у две године пандемије, имамо једну од најбољих стопа економских раста у Европи - други, одмах након Ирске", тврди она.

„БДП Србије је први пут у историји прешао 50 милијарди евра (53,3 милијарде евра у 2021. години), а ове године очекујемо да ће ићи и преко 60 милијарди евра".

Брнабић је истакла и да је држава током пандемије различитим групама људи уплаћивала неколико пакета помоћи, као и да је 2021. био „рекордан ниво директних страних инвестиција".

Посебно је говорила о инфраструктурним пројектима, где као један од „највећих резултата и историјских искорака" види отварање прве брзе пруге у Србији, од Београда о Новог Сада.

„Одмах смо наставили изградњу брзе пруге од Новог Сада до границе са Мађарском, која треба да буде завршена у мандату ове Владе.

„У мандату ове Владе крећемо и са радовима на изградњи брзе пруге од Београда до Ниша, чија је припрема у току."

Посебно је истакла радове на ауто-путу Милош Велики, као и обилазници око Београда.

„Наш план је да у наредних годину дана завршимо пет ауто-путева и брзих саобраћајница", каже премијерка.

Помињала је потенцијал науке, технолошког раста и иновација, за које је навела да ће „за земљу, грађане и привреду у мандату ове Владе значити више него икада пре."

Све то, додала је, јесте начин да се дође до циља, који гласи - просечна плата 1.000 евра, а просечна пензија 500 евра до 2026. године.

Током обраћања, Брнабић је причала и о бројним другим темама.

Једна је и борба против организованог криминала, када је поменула и хапшење групе Вељка Беливука, што је назвала „једним од најважнијих резултата Владе у претходном мандату".

Беливук, Марко Миљковић и њихова група терете се за седам убистава, отмице, трговину дрогом, силовање, незаконито држање и ношење оружја.

Детаљи тог случаја изношени су у јавност још од њиховог хапшења у фебруару 2021, па су тако фотографије унакажених тела приказиване на телевизији, а емитовани су и снимци из „тајног бункера" који су Беливук и његови сарадници користили на стадиону Партизана.

Посебну пажњу изазивају оптужбе о спрегама криминала и политике, али оне нису део оптужница.

А обраћање је заправо почела - здравством.

„Пандемија (корона вируса) је под контролом, Србија је показала да уме да се носи са здравственим изазовима", рекла је.

Србија је притом, додала је премијерка, друга у континенталној Европи, а друга после Велике Британије набавила вакцине против ковида-19 и то пет различитих врсти.

У наредном периоду, каже Брнабић, Србија ће наставити са „јачањем здравственог система кроз улагање у инфраструктуру, повећање плате здравственим радницима и дигитализацију здравства".

Брнабић је навела и да ће Влада Србије наставити да „помаже и подржава српски народ у земљама региона", пре свега кроз очување језика и писма, али и подизање животног стандарда.

Она је додала да ће Влада наставити да „негује специјалне и посебне везе са Републиком Српском", поштујући Дејтонски споразум чији је Србија гарант, и инсистирајући на све бољим односима са БиХ, што показује и изградња ауто-пута између Београда и Сарајева.

Такође, најавила је и да ће Влада Србије још више радити на враћању људи из иностранства.

Као једну од „најважнијих тековина претходне владе" види и референдум о изменама Устава Србије у области правосуђа.

Како наводи, тај референдум ће омогућити „деполитизовано правосуђе, независно судство и самостално тужилаштво".

„Још много посла је пред нама када је реч о реформама - и у области правосуђа, а свакако и у јачању слободе медија, унапређењу медијске сцене и усвајању медијских закона, што ће бити приоритети будуће Владе и због чега ово имамо као посебно министарство", навела је Брнабић.

Пред крај обраћања рекла је да „у овако тешким временима не постоји ствар која је мање важна и не постоји дан који можемо да изгубимо узалуд.

„Због тога очекујем од министара да дају све од себе, да се у потпуности посвете свом послу који треба да схвате као највећу дужност према својој земљи и свом народу", рекла је.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]