Ваздушна пушка: Ко све може да има ово оружје у Србији и колико је оно опасно

Само неколико дана пошто је 66-годишњи мушкарац пуцњима из ваздушне пушке ранио дечака у бутину у центру Београда, истом врстом оружја на главном шеталишту српске престонице повређена је 16-годишња тинејџерка.

Њу је, такође у бутину ранио 54-годишњи С.Х. из ваздушне пушке, саопштила је полиција.

Београдска полиција ухапсила је осумњичене: за С.Х. је одређен притвор, док је човек који је ранио дечака пуштен да се брани са слободе.

„Процењује се да у Србији има око 100.000 комада ваздушног оружја.

„Ако се пуца из непосредне близине, то оружје може да нанесе тешке телесне повреде, али на срећу, то је ретко", каже за ББЦ на српском Душко Илић из Националне асоцијације за оружје у Србији.

За куповину ваздушне пушке потребна је само лична карта и да будући власник буде старији од 18 година.

У зависности од категорије ваздушног оружја, купац није у обавези да полицији пријави власништво.

„Код нас ваздушно оружје највише набављају људи са села, јер им је потребно да терају птице и штеточине из башта и са њива.

„То није забрањено, јер су они на њиховим имањима и, ако не угрожавају неког, могу да пуцају", каже Драган Савић, директор „Снајпера", фирме која се бави продајом оружја и опреме.

Према евиденцији Министарства унутрашњих послова Србије, а од почетка примене Закона о оружју и муницији из 2016. године, регистровано је 23.612 ваздушних пушака и 132 ваздушна пиштоља.

„Ваздушне пушке и пиштољи спадају у спортско оружје и само у те сврхе могу да се користе у отвореним и затвореним просторима намењеним за стрељаштво", кажу за ББЦ на српском у МУП.

У Србији је укупно заведено 573.232 комада оружја.

За кривично дело изазивања опште опасности предвиђена је новчана казна и казна затвора до пет година.

„Више од 30 година имам 'заставину' ваздушну пушку, у школској секцији сам учио да њоме рукујем.

„Дијаболе су увек склоњене, а мени она служи да растерам мачке и копце, јер ми плаше голубове, а хоће и да их нападну", прича Јован Бошковић, голубар из Панчева, за ББЦ на српском.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Од едукације у школама до злоупотребе

Некада је у Србији било 1.700 стрељачких клубова и свака школа је имала секцију где су коришћене ваздушне пушке које су носиле имена „Застава" и „Славија".

„Едукација о оружју тада је била сасвим примерена и злоупотребе нису постојале.

„Од 2016. године, ваздушно оружје Д категорије купује се слободно и пунолетна особа, са личном картом и без обавезе пријављивања, може да је набави", каже Илић.

Ваздушно оружје Ц категорије мора да се пријави полицији, али се слободно набавља, објашњава.

„Код Д категорије, дијабола или метак је до 4,5 милиметара и почетна брзина му је до 200 метара у секунди, док је код других изнад тога и опасније је.

„У Д категорију спада оружје које се користи у спортском стрељаштву, док ваздушних пушки и пиштоља из Ц категорије нема много, можда око пет или шест хиљада", истиче он.

Ваздушно оружје мора да се користи на безбедан начин и да се нико не узнемирава.

„Не смеју да се гађају животиње.

„Родитељ може да да детету ваздушно оружје да пуца из њега, али у његовом присуству и на некој пољани, где нема других људи, како не би неког угрозио", прича Илић.

Инциденти који су се догодили у Београду су изоловани, на нивоу „статистичке грешке", додаје он.

Ипак, како преносе српски медији, ово није први пут да су људи били мете ваздушних пушака.

Тако је 2021. године непозната особа пуцала у правцу школског дворишта на Вождовцу, једне од београдских општина, а 2022. ухапшени су тинејџери од 13 и 15 година, јер су из ваздушне пушке погодили случајну пролазницу у главу.

„Није проблем у оружју, већ о човеку који га злоупотребљава.

„Потребно је испитати психолошки профил и мотив оних који су гађали људе", објашњава Илић.

Ко је љубитељ ваздушног оружја?

По дефиницији, ваздушно оружје је спортско.

Коришћење ваздушних пушака и пиштоља на стрелиштима је под надзором стручног и обученог тренера.

„Малолетна особа може да користи ваздушну пушку и обично то раде деца у стрељачким клубовима, али под строгом контролом.

„Сви стрелци млађих категорија почињу са ваздушним оружјем из Д категорије, које је мање опасно", и кошта око 100 евра, објашњава Илић.

Због тога су најчешће власници људи који се баве овим спортом, професионално или рекреативно.

„Шта ће неком другом уопште ваздушна пушка или пиштољ?

„Оружје из Ц категорије је скупо и личи на ватрено", каже он.

Младен Бањац, ловац из Кикинде, истиче да му није јасно зашто људи користе ваздушно оружје ако се не баве спортским стрељаштвом.

„Ваздушна пушка није ловачко оружје и можда људима служи за разоноду или да одржавају кондицију пуцања и лова.

„Неко то сигурно ради из знатижеље и разоноде, али не знам какво је то задовољство, када је забрањено пуцати на животиње по граду, ловишту или пољима", пита се Бањац.

„Закон о злоупотреби ваздушног оружја треба да буде ригорознији, а да се савесни грађани не узнемиравају јер га користе за вежбање ван насељених места", каже Савић, продавац овог наоружања и опреме.

Њихови купци ваздушне пушке најчешће користе да терају вране из воћњака и повртњака.

„Треба да се схвати да се у људе не пуца, а наше муштерије су углавном они са села, јер имају где да пуцају.

„Купују и ваздушне пиштоље, јер им је згодније да га ставе у торбу и понесу када крену у њиву", каже Савић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]