Трагедија у Београду: Ограничава ли закон приступ оружју малолетницима

Једно од најчешћих питања после незапамћене трагедије када је тринаестогодишњак пиштољем усмртио осморо ученика и чувара у београдској Основној школи „Владислав Рибникар" је како је осумњичени малолетник дошао до оружја и како је био тако застрашујуће прецизан.

Братислав Гашић, министар унутрашњих послова, потврдио је да оба пиштоља пронађена код дечака припадају његовом оцу и да су регистрована.

„Према незваничним информацијама, К.К. је заједно са оцем ишао у стрељане", рекао је Гашић.

Старосна граница, односно пунолетство, за поседовање оружја је предвиђена Законом о оружју и муницији, али не и за његово коришћење.

„Из тога произилази да законом није регулисана ни старосна баријера за кориснике стрелишта.

„Власници стрелишта могу одредити њихова интерна правила којима би забранили приступ малолетницима", каже Ненад Цвјетићанин, руководећи партнер у адвокатској канцеларији Цвјетићанин и партнери, за ББЦ на српском.

ББЦ на српском је покушао да добије одговор од власника десетак регистрованих стрељана, али су већином одбили да говоре у оваквом тренутку и да, како су рекли, „боду прст у око".

Неколико њих је ипак рекло да, као што је наведено на њиховим сајтовима, не примају малолетнике у стрељане.

У новопредложеним мерама, Влада Србије је између осталог најавила и појачану контролу рада стрељана у наредна три месеца.

„После тога, у сарадњи са Министарством правде, у року од месец дана, биће приређени прописи о условима и начину коришћења стрељана, као што је забрана приступа малолетницима", саопштила је влада.

Из Стрељачког савеза Србије истичу да се домаћи Закон о оружју не разликује од оних у другим државама.

„Чак је наш Закон о оружју и муницији веома ригорозан у односу на стране", наводи Ненад Петковић, генерални секретар Стрељачког савеза Србије, за ББЦ на српском.

Додаје да малолетници користе оружје у стрељачком спорту широм света и наступају на домаћим и међународним такмичењима, „наравно, уз претпоставке безбедности и стални надзор тренера".

„Интерно правило у савезу јесте да се малолетницима не дозвољава коришћење оружја великог калибра чак ни у сврхе такмичења, него само ваздушне муниције и малокалибарске пушке и пиштоља", објашњава Петковић.

Малолетницима који нису спортисти не дозвољавају да пуцају на стрелиштима савеза, чак и ако их доведу родитељи, наглашава.

„Ми детету можемо дати ваздушну пушку јер је то законом дозвољено.

„Законом му је дозвољено и да пуца оружјем великог калибра, али ми то не желимо да спроводимо", истиче Петковић.

Тако је у стрељанама и клубовима у систему и под окриљем Стрељачког савеза Србије, каже.

Незапамћена трагедија

Код осумњиченог ученика је по хапшењу пронађено два пиштоља, неколико шаржера и четири Молотовљева коктела.

Оружје је регистровано на његовог оца, који је у међувремену приведен и тврди да су пиштољи били закључани у сефу и под шифром.

Веселин Милић, начелник београдске полиције, изјавио је да је злочин почињен пиштољем калибра девет милиметара, а да је у ранцу пронађен и малокалибарски пиштољ.

Владимир Баровић, стручњак за оружје и професор на Филозофском факултету у Новом Саду, каже да је у питању такозвана „чешка збројевка".

„То је моћно и опасно оружје које има капацитет од 18 метака.

„Користи се за такмичења, али и за борбену употребу у специјалним јединицама", објашњава за ББЦ на српском.

Пиштољ је посебно израђен да се брзо потеже и вади, а да стоји у руци тако да не може да исклизне, каже.

„Ово оружје тежи 1.318 грама, што је веома тешко за пиштољ.

„Има велики трзај и делује да је ученик знао како се користи", каже.

Баровић сматра да је неко морао да га научи како се нишани, како се убацује метак у лежиште цеви и како се врши опаљење и откочење.

„Те радње човек не може да научи преко Јутјуба.

„То је као да вам причам како да возите ауто у теорији, али кад седнете у кола, разлика је небо и земља", објашњава Баровић.

Петковић каже и да је осумњичени ученик, према расположивим информацијама, „веома прецизно пуцао".

„Не знам на који начин је он стекао то искуство".

Баровић наглашава да професионалне стрељане имају интерна правила да не дозвољавају коришћење оружја малолетним особама.

Погледајте видео:

Како се малолетници такмиче у стрељаштву?

Петковић из Стрељачког савеза Србије истиче да пионири, кадети и јуниори користе малокалибарско и ваздушно оружје, „искључиво под надзором тренера".

„Не могу самостално да спроводе тренажни процес или такмичење", наводи Петковић.

Сви који се баве стрељачким спортом, без обзира на узраст, на сваких шест месеци иду на лекарски преглед.

„Лекарској комисији је психолошка дијагностика важна управо због специфичности нашег спорта, а служи као превентива.

„Девојчице и дечаци крећу на овај спорт кад имају око 10-11 година", каже.

Успеси у овој дисциплини не би били постигнути, сматра он, да се са тренинзима почне касније.

„Али у мојој дугачкој каријери не памтим да је неко од деце која су се бавила стрељачким спортом икада користио оружје у било какве сврхе сем спортског стрељаштва", наводи Петковић.

Како раде стрељане?

Свако стрелиште мора да има употребну дозволу и добије позитивно мишљење Министарства унутрашњих послова.

„Они контролишу све услове које стрелиште мора да испуњава у погледу безбедности, чувања оружја, муниције и кадрова.

„Изузетно су стриктне мере балистичке заштите, односно, да не долази до рикошетирања пројектила и повређивања корисника стрелишта", објашњава Петковић.

Свака стрељана би требало да има и кућни ред.

Петковић објашњава да у њему пише да инструктор може да удаљи сваког за ког процени да не треба да користи ватрено оружје.

„Стрелишта имају и дневнике гађања у које се уписује кад је ко дошао, чиме је гађао и колико је метака потрошио.

„То важи и за спортисте и за посетиоце који су дошли рекреативно", објашњава.

Свака стрељана би требало да има и кућни ред који предвиђа да инструктор може да удаљи сваког за ког процени да не треба да користи ватрено оружје.

„Стрелишта имају и дневнике гађања у које се уписује кад је ко дошао, чиме је гађао и колико је метака потрошио.

„То важи и за спортисте и за посетиоце који су дошли рекреативно", објашњава.

Ко може да има оружје?

У Закону о оружју и муницији оружја су подељена у четири категорије.

У категорију Б спада свако исправно и модерно ватрено оружје, осим минско-експлозивних средстава, аутоматског кратког и дугог оружја, оружја скривеног у другим предметима и оног са пригушивачем пуцња.

Адвокат Ненад Цвјетићанин објашњава да оружје из категорије Б могу набављати и држати физичка лица под следећим условима:

Цвјетићанин каже да „грађани могу да траже дозволу за оружје за личну безбедност из категорије Б".

„Морају да учине вероватним да би им могла бити угрожена лична безбедност због природе посла или других околности", наводи адвокат.

Додаје да дозвола може да се тражи и за ловачко оружје категорије Б уз доставу доказа да испуњавају услове за поседовање ловне карте.

Дозвола за спортско оружје може да се добије „уз уверење о активном чланству у спортској стрељачкој организацији", објашњава Цвјетићанин.

Процењује се да грађани на Балкану имају девет пута више оружја него војска и полиција, а по количини оружја по глави становника предњаче Србија и Црна Гора, показала је глобална Анкета о лаком оружју (Small Arms Survey) из 2018. године.

Према том истраживању, Србија и Црна Гора деле треће место у свету, иза САД и Јемена, по броју оружја у рукама цивила.

Извештај Београдског центра за безбедносну политику показује да је 90 одсто свог оружја на Балкану у рукама грађана.

Процењује се да на сваких 100 становника има 30 комада оружја, док у Србији и Црној Гори на 100 становника долази 40 комада лаког наоружања.

Како се чува оружје у кући?

Законом о оружју и муницији предвиђено је да власници имају обавезу да оружје држе у посебној каси, односно сефу, који има кључ и шифру.

Владимир Баровић објашњава да оружје мора бити одвојено од муниције.

„У посебној прегради унутар сандука за чување оружја се држи муниција, такође закључана, а оружје не сме бити у положају у ком се користи, баш из разлога да нико не би могао да га злоупотреби", указује Баровић.

Додаје да би оружје требало да се користи само где је предвиђено: „ловци у ловишту, спортски стрелци на стрелишту, у контролисаним условима, заједно са инструкторима, где постоје безбедносне мере."

„Чак се и људима који се цео живот баве оружјем догоди да пиштољ опали случајно, што може да има фаталне последице", упозорава Баровић.

Петковић јасно наглашава да власници оружја који имају децу морају додатно да га обезбе.

„Деца могу да буду радознала и желе да се похвале пред другарима, а ту свашта може да се деси", каже генерални секретар Стрељачког савеза Србије.

Баровић указује да не треба подстицати децу и оне који немају право да приступе оружју да га расклапају, склапају и чисте.

„Не треба се играти оружјем, а поготово истичем наше чувено шенлучење када се славе верски празници, Нова година, Божић и када се конзумира алкохол.

„Не треба чак ни показивати оружје, јер, као што каже стара изрека, и празна пушка може да опали", упозорава Баровић.

Дан када је Београд занемео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]