Трагедија у Београду: Испред школе тишина, сузе, играчке и порука „Разговарајте с децом", рекордан број људи дао крв за рањене

Низ дугих, белих кала, прегршт свећа, чији восак полако цури низ асфалт, плишане играчке, цртежи, чоколадице, фудбалска лопта и пар балетанки - све то се 24 часа после напада могло видети испред Основне школе „Владислав Рибникар" у Београду.

Доминирају плакат „Разговарајте са децом" и - тишина.

У уобичајено ужурбаном и бучном милионском граду, једном од највећих на Балкану, дан после трагедије улице као да су мирније него иначе, аутомобилске сирене не одзвањају као што знају.

Посебно је тихо испред Рибникара.

Од раног јутра испред школе почели су да се окупљају грађани, као и велики број ђака из читавог града, са школским торбама на раменима.

Мирно, погнутих глава, са сузама на лицу, остављају цвеће и свеће испред школе у којој је дан раније дете од 13 година, са два пиштоља и списком за убиство ушао у своју школу и убио осморо ученика и чувара, а ранио још шесторо школских другова и другарица и наставницу историје.

Двоје деце је и даље у критичном стању и лекари им се боре за живот.

Иако су власти прогласиле тродневну жалост од петка, заправо сви су већ у жалости.

„Сломљен сам", каже 19-годишњи студент Алекс Оборина, поред руком писаних порука на тротоару.

„Заказали смо као друштво јер је ово нешто што не би смело да се деси 13-годишњаку. Никако не би требало да посеза за пиштољем, уђе у школу и пуца у своје другаре".

Као да речи овог младића одражавају осећај свих присутних.

„Ово је вероватно најгора ствар која ми се икада догодила у животу. Морамо ово да искористимо као прилику да нешто променимо", додаје он.

Људи се смењују испред школе.

Једни пале свеће, други доносе плишане играчке, трећи гледају у неверици и одмахују главама.

На огради школе још једна порука која многима изазива сузе на очи када је прочитају.

„Спавајте анђели, на планети је мрак, пробудићемо вас кад пронађемо прекидач светлости, тада ћемо се радовати заједно, а ја ћу одржати час - ваша бака Гордана".

Упитан да ли ће чињеница да осумњичени има 13 година још више отежати српском друштву да се помири са овим нападом јер је сувише млад да би се суочио са кривичним гоњењем, студент Алекс одговара:

„Шта год да се деси, чак и да је имао 18 или 19 година, правда никада неће бити задовољена за родитеље који су изгубили своју децу".

Дечака је полиција ухапсила одмах после пуцњаве.

Његов отац који је легално поседовао оба пиштоља такође је приведен, као и његова мајка.

Ирина Боровић, правна заступница породице осумњиченог дечака, каже да су га лекари прегледали и да је сада пребачен у београдску клинику за неурологију и психијатрију за децу и омладину.

Мотив напада и даље није познат.

Даље низ брдо, восак свећа цури на стабљике белих љиљана наслоњених на танко дрво.

Старија жена се крсти пре него што полако клекне и стави један цвет.

Изнад ње је плишани меда причвршћен за ограду фудбалског терена, крај празног гола.

Током поподнева испред школе се окупила велика маса људи.

Већина су ђаци из других крајева Београда који су дошли овде да одају пошту.

Погледајте видео:Дан када је главни град Србије занемео

Међу онима који су дошли је мајка двоје деце Сања Бастић са наставницима из њене дечје школе.

Почиње да плаче док објашњава како је њен десетогодишњи син синоћ питао њеног мужа шта би се догодило да им се следећи пут догоди пуцњава.

„Мој син је питао: 'Како би се осећао да мораш да чекаш испред школе, а ја не изађем?'".

„Деца су понекад паметнија од нас и примећују ствари које ми не примећујемо", каже она.

Сања верује да њена земља мора да изгледа шире од поступака само једног тинејџера.

„Није дете криво. Ми смо криви. Ово је комбинација ствари које се овде дешавају. Ми смо сјајна земља са добрим људима и гостољубиви смо, али имамо проблеме које морамо ригорозно да решимо."

Насиље и на интернету и у стварном животу мора хитно да буде решено, додаје она.

„Бојим се да би ово могао бити почетак. Само то треба да зауставимо. Сада смо схватили да у нашој земљи тако нешто може да се деси и морамо да бринемо о нашој деци".

Гужва је и испред Института за трансфузију крви, на мање од километар од школе.

Људи се готово тискају да дају крв, што је потпуно другачија слика него иначе када ова установа стално апелује да се прикупља драгоцена течност.

Тишина

Уместо у школским клупама, београдски ђаци већ око девет часова ујутру почели су да се смењују пред улазом у Рибникар.

Велики број њих био је у црном, са наставницима и професорима у близини.

Дошли су заједно и у групама, тихо, уз пратњу шкљоцања фоторепортера, пале свеће.

„Ми смо из Рибникара", каже кратко једна девојка.

Који трен касније стигла је и нешто старија екипа из оближње Треће гимназије, а потом и Средње техничке ПТТ школе.

Међу предметима који су остављени испред школе су и балетанке, као и цртеж Драгана Влаховића, чувара школе који је убијен у нападу.

А поред великог броја плишаних играчки је и лопта.

Поред ученика, ту и је и велики број грађана који су махом на путу до посла свратили да одају почаст страдалима.

Стоје у тишини и бришу сузе са образа.

„Много сам тужна, још нисам свесна шта се заправо догодило", навела је једна жена кроз сузе, не желећи да се представи.

„Речи су сувишне", додала је друга.

„Најмање што сам могао да учиним у овом тренутку је да дам крв"

Гужва је и у Институт за трансфузију, где људи масовно дају крв за повређене ђаке.

Током јучерашњег дана је прикупљено 689 јединица крви, наводе из института.

„То је заиста рекордан број, била је велика гужва и јуче, а и данас је, пре седам јутрос људи су се окупили и чекали да дају крв",

„Проширили смо капацитете, радимо у три сале", каже Мирјана Кнежевић, портпаролка Института за трансфузију крви, за ББЦ на српском.

У реду за давање крви има и старијих и млађих људи, па и неколико полицајца.

Међу њима је и 57- годишњи Леонид Кампе из Београда, који каже да је „страшно и грозно то што се догодило".

„Много сам осетљив на децу, најмање што сам могао да учиним у овом тренутку је да дам крв", рекао је Кампе.

Уз поруку да „сви треба да се ујединимо у оваквом тренутку" на столицу за давање крви сео је и Милош Николић, двадесетогодишњи студент факултета за спорт.

„Много ми је жао ове деце и зато сам одлучио да дам крв", каже Николић.

Цвеће и на Цветном тргу

Велики скуп у част страдале деце одржан је и у среду увече испред школе и на оближњем Цветном тргу, недалеко од места где је извршен злочин.

Пролазници су се и овог јутра тамо заустављали на трен.

У тишини, често одмахујући главом у знак неверице, стајали су над плишаним играчкама и остављеним цвећем.

И ту је фотографија Драгана Влаховића, школског чувара који је изгубио живот.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]