Како су пиштољи завршили у рукама детета и колико има оружја у Србији и на Балкану

Пуцњава у београдској основној школи, у којој је убијено осморо деце и радник обезбеђења, поново је отворило питање доступности ватреног оружја у Србији.

Полиција је потврдила да је 14-годишњи ученик Основне школе „Владислав Рибникар" пуцао из очевог пиштоља.

Имао је два пиштоља, неколико шаржера и четири Молотовљева коктела.

Процењује се да грађани на Балкану имају девет пута више оружја него војска и полиција, а по количини оружја по глави становника предњаче Србије и Црна Гора, показала је глобална Анкета о лаком оружју (Small Arms Survey) из 2018. године.

Према том истраживању, Србија и Црна Гора деле треће место у свету, иза САД и Јемена, по броју оружја у рукама цивила.

Извештај Београдског центра за безбедносну политику показује да је 90 одсто свог оружја на Балкану у рукама грађана.

Процењује се да на сваких 100 становника има 30 комада оружја, док у Србији и Црној Гори на 100 становника долази 40 комада лаког наоружања.

„Политичка и друштвено-економска нестабилност на Балкану у последњих 30 година и честе дневно-политичке претње новим ратом, довеле су до тога да многи грађани нису спремни да се одрекну оружја, већ га чувају за не дај боже", каже Предраг Петровић, директор истраживања у Београдском центру за безбедносну политику (БЦБП).

И поред напора да се смањи количина оружја, у земљама Западног Балкана и даље га има „превише", оцењују истраживачи БЦБП.

Процењује се да између 500.000 и 1,6 милиона домаћинстава поседује ватрено оружје, и то више илегалног него легалног.

Америка је прва у свету по количини оружја по глави становника,120 комада оружја на 100 људи, податак је анкете.

'Значајан безбедносни ризик'

Количина оружја у земљама региона, а посебно илегалног, представља „значајан безбедносни ризик", оцењује Петковић.

„Сама чињеница да неко поседује оружје представља ризик, а да ли ће га употребити зависи од околности", додаје.

Како подсећа, истраживања показују да у убиствима „предњачи илегално ватрено оружје".

Злочин у Београду: Малолетник узео очево оружје, саопштила полиција

Малолетни ученик је осумњичен за злочин, а полиција је саопштила да је користио очево оружје.

Имао је, додају, план напада, списак мета, односно деце коју намерава да убије.

После напада, позвао је полицију, представио се именом и презименом и рекао шта је урадио, саопштио је Веселин Милић, начелник београдске полиције.

Ухапшен је у дворишту школе, а код њега је пронађено још неискоришћене муниције, као и четири Молотовљева коктела.

Оружје је регистровано на његовог оца, који је у међувремену ухапшен и тврди да су пиштољи били закључани у сефу и под шифром.

Милић је рекао је да је осумњичени ученик у дужем периоду планирао злочин, али да мотив још није познат.

„Код ученика је пронађен пиштољ калибра девет милиметара са три оквира и малокалибарски пиштољ.

„Све је то спаковао у ранац и по доласку у школу је одмах извадио пиштољ", рекао је Милић на ванредној конференцији за штампу.

Оружје - пиштољ калибра девет милиметара са три оквира и малокалибарски пиштољ - узео је од оца, који је ухапшен.

Отац тврди да је оружје држао закључаним и да је за то имао одговарајуће легалне дозволе, рекао је Братислав Гашић, министар полиције.

Потврдио је да су пронађена оба пиштоља за која су издате легалне дозволе 2016. и 2017. године, као и да је дете очигледно имало шифру сефа.

Навео је и да је, према незваничним информацијама, дете са оцем ишло у стрељану.

Према оцу ће бити предузете законом предвиђене мере, рекао је Гашић.

МУП власницима оружја: „Држите га у складу са законом или ће вам бити одузето"

Дан после незапамћене трагедије у Србији, Министарство унутрашњих послова апеловало је на све власнике да оружје држе савесно, закључано у сефовима, касама или ормарима, тако да буде недоступно неовлашћеним лицима, а посебно деци.

Из МУП-а су апеловали и да власници оружја провере да ли оружје држе ненапуњено, односно одвојено од муниције, као и да кључеве или шифре од каса, сефова и ормара у којима држе оружје учине недоступним другим лицима, посебно деци.

У наредном периоду припадници МУП-а ће предузети све мере како би се непосредном контролом на адреси пријављеног пребивалишта власника оружја утврдило да ли власници држе оружје у складу са важећим прописима - раздвојено од муниције и закључано у адекватним ормарима, касама и сефовима, пише у саопштењу достављеном ББЦ-ју.

Власницима за које се контролом утврди да оружје чувају несавесно, тако да може да дође у посед неовлашћених лица и угрози безбедност људи, оружје ће бити одузето и биће поднет захтев за покретање прекршајног поступка у складу са Законом о оружју и муницији, додаје се.

Петковић каже да о количини илегалног оружја у Србији постоје само процене, а крећу се од 200.000 до више од милион комада.

„То је оружје које је преостало не само из ратова деведесетих година у бившој Југославији, већ из разних оружаних сукоба који су се на овим просторима одвијали кроз 20. век", објашњава.

Јелена Лакићевић, начелница Одељења за оружје у Управи за управне послове МУП-а, оповргнула је истраживања по којима је Србија на врху листе ватрених оружја по броју становника.

„До тих података се дошло тако што је 2017. спроведено истраживање једне невладине организације.

„Приликом прикупљања података су коришћени неажурни подаци о броју регистрованог оружја и произвољни подаци о броју нелегалног оружја.

„Неком њиховом методологијом су дошли до податка да је Србија на врху листе", навела је Лакићевић за ТВ Прва у јануару 2023.

Она, међутим, није изнела нове податке.

Током претходних година, Министарство унутрашњих послова је у више наврата покретао акције у којима је апеловао на грађане да предају нерегистровано оружје.

Петковић подсећа да током трајања акција, грађани то могу да учине „без икаквих последица".

Како додаје, најуспешнија оваква кампања у Србији била је после полицијске акције Сабља 2003. године, када су грађани предали „око 50.000 комада оружја".

Била је то полицијска акција проналажења и хапшења осумњичених за атентат на премијера Зорана Ђинђића, али и других за које се сумњало да су припадници криминалних кланова.

„Све касније акције биле су знатно мањег домета - предато је свега неколико хиљада", истиче Петковић.

Наводи и да истраживања показују да „велики број грађана не жели да се одрекне оружја".

„Поред политичке нестабилности, томе доприноси и култура мачизма, јер се оружје сматра неком врстом статусног симбола", каже.

У Србији се током 2020. године десило 33 убиства и 109 самоубистава почињених ватреним оружјем.

Подаци Републичког завода за статистику показују да је на исти начин, 2021, почињено 98 убистава и 19 самоубистава.

Претходне, 2022. године, одузето је скоро 7.000 комада оружја, од чега највише пиштоља, револвера и пушака, пише Данас.

Додају да је заплењено скоро 194.000 комада муниције, више од 400 ручних бомби и скоро 30 килограма експлозива.

Колико у просеку има оружја у региону

Процењује се да у Босни и Херцеговини, на сваких 100 становника има 31 комад оружја - илегалног и легалног заједно.

У Северној Македонији долази 30 комада на 100 становника, а на Косову је тај број 24 на 100.

У Хрватској и Албанији има га вишеструко мање.

У Хрватској га има два комада на 100 становника, а у Албанији је 1,5 комад на 100 људи.

Извори: Анкета о лаком оружју и World Population Review

Ко може да добије дозволу за ватрено оружје?

У Србији је 2015. године донет нови закони о оружју, са идејом да се уведе ефикаснија контрола поседовања и промета.

„Законски оквир је добар зато што је потребно испунити заиста строге услове за добијање дозволе", каже Петковић.

Тада је уведен услов да свако ко жели да поседује оружје мора да докаже да за то има оправдан разлог, док је претходно била довољна здравствена процена.

„Један од оправданих разлога може бити лична безбедност, с тим што грађани морају да докажу пред полицијом да им безбедност може бити угрожена", додаје.

„Али, пракса МУП-а није уједначена - знамо да су у неким полицијским станицама грађани одбијени, док су у другим без проблема добијали дозволе", наводи.

Такође, приликом пријаве је потребно приложити лекарски извештај.

Када надлежни издају дозволу за оружје, МУП о томе обавештава изабраног лекара, који има законску обавезу да надаље прати носиоца оружја, као и да пријави ако дође до релевантних промена у здравственом стању.

„Међутим, не постоји универзалан систем размене информација, а како се велики број грађана лечи приватно, изабрани лекар у државној установи најчешће нема увид ако дође до промена", каже Петровић.

У Србији оружје и муницију може купити и држати свако старији од 18 година, ако од надлежних органа добије одобрење за набавку и држање оружја.

Уз испуњавање додатних услова, могуће је добити и дозволу за ношење оружја.

'Скромни домети':Шта се предузима ради смањења количине илегалног оружја?

На Самиту о Западном Балкану 2018. године у Лондону, усвојена је мапа пута за решавање илегалног поседовања, злоупотребе и кријумчарења лаког и малокалибарског оружја.

Аутори мапе су институције из региона под покровитељством Немачке федералне канцеларије за спољне послове и Центра за контролу лаког наоружања у југоисточној Европи (SEESAC) уз координацију Велике Британије, Француске и Европске комисије.

„Мапа има за циљ да побољша законски оквир, усклади га са европским законским оквиром и смањи број комада оружја, као и да ограничи илегалне токове", објашњава Петковић.

Међутим, како оцењује, домети мапе су „скромни".

„Од када је донета, није забележено значајније смањење количине оружја, а у Србији последњих година није било нових позива за предају нерегистрованог оружја", подсећа.

Пандемија је повећала опасност да грађани који су легално држали оружје склизну у илегалну зону, јер је успорила административне процесе, каже Петковић.

Између осталог, успорила је процес издавања биометријских исправа за оне који држе и носе оружје, што је било предвиђено још законом из 2015.

Зато је Србија у фебруару 2022. године још једном изменила Закон о оружју, продуживши рок за замену исправа, оружаних листова, дозвола за ношење оружја за личну безбедност и одобрења за држање оружја.

Рок за замену исправа издатих по претходно важећем закону продужен је за додатне две године, односно до 5. марта 2024. године.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]