Србија, политика, председник: Од Титовог мерцедеса и старих ципела до напада на новинаре

Истог дана када је пре пет година први пут положио заклетву за председника Србије, Александар Вучић је 31. маја 2022. године поново ставио руку на Устав и Мирослављево јеванђеље и поручио да жели да буде председник свих и председник за све.

Уз песму Востани Сербије, на крају скоро једночасовног говора у Дому народне скупштине у Београду, Вучићу су прилазили и честитали посланици прошлог сазива парламента, чланови досадашње владе, као и гости, представници верских заједница, чланови породице, као и бивши председник Србије Томислав Николић.

Приоритет у новом петогодишњем мандату биће очување мира и европски пут Србије, а „формирање нове владе очекује се до краја јула", рекао је Вучић који је на председничким изборима 3. априла остварио убедљиву победу.

На инаугурацији није било представника опозиционих странака који су на изборима 3. априла освојили мандате, пошто је заклетва полагана пред досадашњим сазивом скупшптине.

Део опозиције је Вучића због тога назвао „политичком кукавицом", јер „није смео" да положи заклетву за нови петогодишњи мандат пред новоизабраним посланицима, пренела је Телевизија Н1 изјаве са конференције за новинаре у непосредној близини места полагања заклетве.

„У Србији нема ни антизападног ни русофобног понашања, зато сам поносан"

Приоритети у новом председничком мандату биће наставак европског пута Србије, очување мира, стабилности и војне неутралности, али и добрих односа са Русијом упркос рату у Украјини, поручио је Вучић.

„Не смемо да побркамо историју, географију, пусте жеље и реалност. Свет можда никада неће бити исти, али обећавам да ћемо ми остати непоколебљиви у својој принципијелности", тврди председник Србије.

Рат у Украјини је описао као „прекретницу у међународним односима", а Србија у тој ситуацији, нагласио је, мора да се побрине да „има гас и гориво, али и да остане на европском путу".

Вучић је рекао да је поносан на Србију данас која се понаша у складу са принципима међународног јавног права.

„У Србији нема ни антизападаног ни русофобног понашања. Шекспир, Достојевски, Гете и Хемингвеј су добродошли у Србији и можемо бити на то поносни", рекао је Вучић.

Поручио је и да „жели да буде председник свих и председник за све, први у обавезама, а последњи у привилегијама, да ради више, да не тражи више за себе, али апсолутно све за Србију".

Додао је да ће Србија очувати војну неутралност, упркос томе што је окружена НАТО земљама и територијама, наводећи и да „Србија никога не напада и не угрожава, али да се нико неће дрзнути да крене на Србију".

Церемонији у Народној скупштини присуствовали су бивши председник СР Југославије Зоран Лилић и бивши председници Србије Милан Милутиновић и Томислав Николић.

На инаугурацији нису били Николићев претходник Борис Тадић и некадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница.

Међу гостима су били и Милорад Додик, члан председништва Босне и Херцеговине, и Жељка Цвијановић, председница Републике Српске, једног од два ентитета БиХ.

Вучић је у говору поменуо и да жели боље односе и са Хрватском и са Босном и Херцеговином, али и да ће увек бити против мењања Дејтонског споразума без сагласности сва три народа.

„Увек ћемо бити уз Републику Српску", рекао је.

Уочи церемоније, испред скупштине окупило се неколико стотина Вучићевих присталица, али било је и противника.

Неки од њих носили су постере са ликом Оливера Ивановића, убијеног лидера Срба са Косова, чија смрт ни после четири године није расветљена.

Како су изгледале претходне инаугурације?

Назив и величина државе неколико пута су се мењали, а од осамостаљења Србије 2006. године, водила су је три председника.

Сваки од њих, на почетку мандата полагао је заклетву у којој се обавезује да ће чувати „сувереност и целину територије".

Свечани чин којим почиње петогодишња владавина председника углавном је одржаван у Дому Народне скупштине, где је Вучић положио и другу заклетву - на исти датум као и када је почињао први председнички мандат.

ББЦ издваја неколико занимљивих детаља који су обележили претходне председничке инаугурације.

Титов мерцедес, протести и старе ципеле

По распаду Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, коју је чинило шест република (Србија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Хрватска, Словенија и Црна Гора) формира се Савезна Република Југославија (СРЈ), заједница Србије и Црне Горе, 27. априла 1992.

За првог председника СРЈ изабран је књижевник Добрица Ћосић.

Од Ћосићевог избора 1992. на председничко место, када је на скромну церемонију дошао у старом такси возилу, и доласка Слободана Милошевића на место југословенског председника, прошло је пет година.

Слободан Милошевић, лидер Социјалистичке партије Србије, на полагање заклетве 23. јула 1997. дошао је у мерцедесу Јосипа Броза Тита, некадашњег доживотног председника СФР Југославије.

Док је у Скупштини трајао свечани чин проглашења новог савезног председника и одзвањале речи „мир, економски развој и борба против корупције" и обећања да ће се чувати територија државе, испред Скупштине СРЈ - какофонија.

Неколико стотина Милошевићевих присталица скандирало је: Југославија и Ми смо Слобини, Слоба је наш и махало заставама СПС-а, уз транспарент Живео Слободан Милошевић.

У непосредној близини, друга група грађана, уз пиштаљке шаље другачију поруку: Бандо црвена, Ајмо, ајде сви у напад, а сличан поздрав упућују и студенти са Трга Николе Пашића.

Јаки кордони полиције раздвајали су ове групе, а повремено су летеле и старе ципеле које су у једном тренутку погодиле и црни председнички „мерцедес", пренео је Данас.

Сава центар и чланови Земунског клана

Епилог председничких избора у Југославији одржаних 24. септембра 2000. резултирао је изласком више стотина хиљада људи на улице Београда тражећи да Слободан Милошевић призна пораз и уступи место Војиславу Коштуници, кандидату испред опозиционе коалиције ДОС.

Тог 5. октобра демонстранти су ушли у скупштину, а Милошевић је признао пораз.

Два дана касније, Војислав Коштуница полагао је заклетву за председника СРЈ, али не у згради парламента, већ у Сава центру.

Дом Народне скупштине није могао да прими посланике и 450 акредитованих новинара, јер су га демонстранти претходно демолирали.

„Важно је што је дошло до мирне предаје власти и што Србија и Југославија, после деценије, улазе у ред демократских земаља.

„Желим да вам кажем да су речи из заклетве нашег Устава, само у другом облику, годинама уписане у мом срцу јер волим Србију и Југославију", рекао је Коштуница у првом званичном председничком говору, што је изазвало буру одушевљења у сали.

Поред лидера тадашње коалиције ДОС, у публици су били и Милорад Улемек Легија и Душан Спасојевић, један од вође криминалне организације Земунски клан.

Милорад Улемек Легија, некадашњи командант Јединице за специјалне операције (ЈСО), осуђен је 2007. године на 40 година затвора за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића.

Мајице са Шешељевим ликом и председник који љуби заставу

Четири године касније, али у Дому Народне скупштине, као први председник независне Србије, заклетву полаже Борис Тадић, лидер Демократске странке.

У присуству посланика, чланова Владе Србије, дипломатског кора и представника верских заједница Тадић изговара речи заклетве која се од 2004. није мењала.

Важно место у председничком говору заузело је Косово и обећање да ће се свим средствима, осим ратом, борити против независности и да ће се залагати за европски пут Србије.

Полагању заклетве присуствовали су посланици опозиционе Српске радикалне странке (СРС) у мајицама са ликом Војислава Шешеља, лидера те странке коме се у том тренутку судило пред Међународним судом за ратне злочине у бившој Југославији у Хагу.

Свечаном пријему присуствовало је око 2.000 званица и први пут ја председник приликом полагања заклетве пољубио заставу.

Први са којим се Тадић тада руковао нису били коалициони партнери већ противкандидат Томислав Николић, који га је осам година касније победио на изборима.

Николић, некадашњи радикал, напустио је странку Војислава Шешеља и 2008. године основао Српску напредну странку.

У кравати и оделу, новинари у соби без тона

На истом месту где је претходно гледао и слушао Бориса Тадића, Томислав Николић ставио је десну руку на највиши законодавни акт - Устав.

Николић на сопствену инаугурацију није дошао у мајици са нечијим ликом, већ је био одевен у одело са краватом.

И његову заклетву пратила је химна Боже правде, а и он се, попут претходника, обавезао на чување српске територије, посебно наглашавајући Косово.

Инаугурацији су присуствовали народни посланици, бивши председници, док су новинари обраћање пратили из друге собе, али без тона на екранима.

„Жао ми је што нисте чули тон... Претпоставимо да је техничка грешка", правдао се тада Николић.

Тог 31. маја 2012. године, Николић је обећао добре односе са суседним државама у региону, као и да Србија неће бити кочница у дијалогу са Приштином.

„То што ће се да се деси са Косовом није у рукама једног политичара, то је у рукама свих грађана Србије", рекао је тада Николић, а онда и појаснио да „шта год да политичари одлуче, грађани морају то решити на референдуму".

Референдума није било, али ни хрватских представника на свечаној церемонији - упркос порукама Николића да жели добре односе са суседима, пренео је Радио Слободна Европа.

Две церемоније и напади на новинаре

Тај датум - 31. мај био је важан и Александру Вучићу, Николићевом страначком колеги, када пет година касније преузима председничку функцију.

Док у тегет оделу и црвеној кравати изговара речи заклетве, поједини опозициони посланици у скупштинској сали ћутке протестују, носећи транспаренте - Он није мој председник, Бриселски споразум је издаја.

Бриселски споразум је документ о нормализацији односа Београда и Приштине који су 2013. године потписали тадашњи премијери Србије Ивица Дачић и Косова Хашим Тачи, под окриљем Европске уније (ЕУ), уз присуство високе представнице Кетрин Ештон.

„Морамо да будемо отворени, да се ослободимо митског приступа, али и олаког давања онога на шта имамо свако право.

„Наш унутрашњи дијалог, по том питању, можда је и важнији од оног којег треба да водимо са Албанцима", рекао је тада Вучић.

„Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности."

Заклетва коју полаже председник Србије

Инаугурацију су обележили и инциденти на улицама Београда, међу којима и шест напада на новинаре.

Уз хорски поклич Ацо, Србине Вучићевих присталица испред Председништва, махање српским заставама, пријатељски стисак руке и загрљај са Томиславом Николићем, Вучић је ушетао у Председништво Србије.

Неколико недеља касније, у Палати Србије нови председник организовао је још једну инаугурацију, овог пута уз војни оркестар, дечји хор и трубаче, као и више хиљада гостију, међу којима и око 60 високих званичника из света и региона.

За разлику од Николићеве церемоније, Вучићевој свечаности присуствовала је и Колинда Грабар Китаровић, тадашња хрватска председница.

Погледајте видео о краткој историји Савезне Републике Југославије

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]