Заједница српских општина: Шта недостаје да би се испунио Бриселски споразум
Аутор фотографије, Anadolu Agency
- Аутор, Сандра Максимовић
- Функција, ББЦ новинарка
Осам година од потписа на Бриселског споразума, једна од његових кључних одредби није испуњена - и не зна се да ли ће, и у ком облику бити примењена.
Недоумице, недоречене одредбе и недефинисане надлежности карактеришу појам Заједнице српских општина (ЗСО) на Косову.
Замишљена као механизам заштите српског становништва на Косову, њено оснивање није покренуто иако су се у Приштини променила чак петорица премијера, две председнице и један председник.
И српска и косовска страна негодују, а статут - који представља први корак ка успостављању заједнице и који је у рукама српских политичара - и даље није на столу.
Премијер Косова Аљбин Курти изјавио је почетком јуна да неће бити формирања „једнонационалне" заједнице општина на Косову, преноси Н1.
„Неопходно је да се сви грађани интегришу без обзира на етничку припадност, а не да се праве зграде које их деле и раздвајају", каже он.
Председник Србије Александар Вучић одговорио је да уколико Курти „неће да разговара о ЗСО, не мора ни да долази (у Брисел)".
„Реакција Србије ће бити веома снажна и оштра по питању непоштовања међународно-правних уговора", наводи он, преноси Н1.
Ову заједницу чинило би десет општина са српском већином јужно и северно од Ибра, односно око 16 одсто територије Косова, а деловала би под окриљем постојећег косовског правног оквира.
Шта је ЗСО и зашто је важна?
ЗСО је производ Бриселског споразума потписаног 2013. између Београда и Приштине који су тадашњи премијери Србије Ивица Дачић и Косова Хашим Тачи потписали под окриљем Европске уније (ЕУ) уз присуство високе представнице Кетрин Ештон.
Тада се гарантовало да ће ЗСО бити формирана након избора заказаних за новембар те године.
До успостављања ЗСО није дошло, а Бриселски споразум је допуњен 2015.
Иако је одређене одредбе другог споразума Уставни суд Косова прогласио неуставним, дискусија о томе које чланове би требало спровести се и даље води на Косову.
Аутор фотографије, EBRD
Шта пише у Бриселским споразумима
- Оснивање ЗСО, а почетни корак јесте усвајање Статута;
- Структура и Статут треба да буду по угледу на постојећи Статут Асоцијације косовских општина - непрофитне организације и правног лица које заступа опште интересе локалних органа Косова;
- Треба да има председника, потпредседника, веће, статут, одбор, администрацију, одсек за жалбе и званичне симболе;
- Може бити распуштена једино одлуком општина чланица;
- Општине чланице кроз ЗСО имају право да сарађују у „колективном спровођењу овлашћења", односно имају пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја;
- Има репрезентативну улогу према централној власти и промовише интересе Срба;
- Штити „српске интересе" на националном нивоу, уз могућност да блокира извршење одука на својој територији уколико сматра да је супротна српском интересу;
- Има право да предложи амандмане на законе и регулативе релевантне циљевима;
- Имаће свој буџет који ће се пунити прилозима чланова, приходима од пружених услуга, донацијама, новчаном подршком Републике Србије и косовских власти;
- Неће имати извршне надлежности, али се о овој теми и даље шаљу различите поруке из Београда и Приштине.
Недефинисане надлежности и остале недоумице
Ни осам година касније нема одговора на питање да ли ће ЗСО имати извршну или законодавну власт, или само могућност координације.
То мора да се дефинише, али одлагање оснивања одговара обема странама, каже за ББЦ на српском Душан Јањић из Форума за етничке односе.
„ЗСО тренутно служи као питање спорења и јачања сопствених преговарачких позиција обема странама пред сваки састанак у Бриселу у оквиру дијалога Београда и Приштине, а посебно пред сопственим јавностима", наводи он.
Подсећа да тренутни премијер Косова Аљбин Курти није први који се противи оваквој заједници и да је то својевремено говорио и бивши председник и премијер Хашим Тачи.
„Они користе два аргумента, а то је да се предвиђени ниво власти не може организовати како је предвиђено, као и да су увек остављали слободна врата да се формира некаква невладина организација.
„Косовске власти се никада нису озбиљно позабавиле питањем интеграције српске заједнице", каже он.
Али ни Србија не ради довољно, додаје.
„Водећи политичари користе тему ЗСО зато што знају да она неће ускоро бити на столу - идеална је за давање обећања народу", наводи он.
Подсећа да Српска листа ниједном није изашла на изборе, а да у кампањи није обећала оснивање ЗСО.
Аутор фотографије, Getty Images
Сматрам, каже Јањић, да ће тема ЗСО доћи тек пред крај дијалога а да то политичари знају.
„Проблем је у нејасној дефиницији. 'Заједница' не може да буде територијална организација.
„Једно је ствар заштите и развоја националног идентитета и особености што раде разне заједнице, а друго је организација власти и њена територијална организација - то се у овом случају стопило", наводи он.
Додаје да је потребно покренути и завршити тему укупне заштите српске мањинске националне заједнице, а затим поставити питање шта је ЗСО.
„Међутим, и сама српска власт зна да та заједница не би дала резултате који су обећани грађанима", каже Јањић.
Шта о ЗСО кажу политичари?
У Србији...
- Александар Вучић, председник Србије: „Србија не може да прихвати независност Косова, па да тек онда буде формирана ЗСО. Приштина се обавезала на формирање заједнице без услова било каквог признања". (2020)
- Марко Ђурић, бивши председник Канцеларије за Косово и Метохију: „Неће бити коначног споразума између Београда и Приштине док Приштина не испуни договор о Заједници српских општина". (2020)
На Косову...
- Аљбин Курти, премијер Косова: „Заједица српских општина је пројекат Београда, а не Срба на Косову". (2017)
- Хашим Тачи. бивши председник и премијер Косова: „Поновно отварање питања ЗСО представља удар на државност Косова". (2020)
Међународни посредници
- Мирослав Лајчак, специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине: „Заједница општина са српском већином биће формирана након потписивања свеобухватног споразума Косова и Србије". (2021)
- Метју Палмер, заменик помоћника америчког државног секретара: „Постоји обавеза са обе стране да се имплементира Заједница српских општина и то мора да се деси". (2021)
Шта је све предвиђено Бриселским споразумом
Бриселски споразум званично се зове Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа Београда и Приштине.
Споразум је написан на две куцане стране, има петнаест чланова, а на њиховом крају се налазе парафи тадашњег премијери Србије Ивице Дачића и Косова Хашима Тачија.
Кључне одредбе Бриселског споразума:
- Оснивање ЗСО и принципи на којима ће бити основана;
- Укидање безбедносних структура и правосудних институција Србије на територији Косова, односно њихово стапање у правосудни систем Косова;
- Успостављање регионалног команданта полиције за четири општине са већинским српским становништвом на северу Косова;
- Успостављање комисије при Апелационим судом у Приштини која би била надлежна за све општине са већинским српским становништвом;
- Спровођење локалних избора у северним општинама (2013) уз посредовање Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС);
- Завршетак разговора о енергији и телекомуникацијама до 15. јуна 2013. године;
- Ниједна страна неће блокирати или подстицати друге да блокирају напредак друге стране на путу ка ЕУ.
Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
