Здравље: Да ли се антибиотицима уништавају и неопходне бактерије у људским цревима

Антибиотици су основни састојак савремене медицине и сваке године спасавају милионе живота, aли могу бити штетни по нормалан бактеријски систем на којем се заснива наше здравље.

Наше тело је домаћин билионима бактерија без којих не можемо да живимо, а највише их је у цревима.

Да ли ми трајно оштећујемо овај витални део нашег тела сваки пут кад узмемо антибиотик?

„Микробиом црева је сложена мрежа микробиотских животних облика и свих ствари које су неопходне да би се они прехранили у различитим деловима тела", каже Џејмс Кинрос, колоректални хирург са Империјалног колеџа у Лондону.

Микробиом црева игра огромну улогу у одржавању нашег здравља, између осталог регулише имуно систем и помаже при варењу.

Експерти тврде да су антибиотици једна од највећих претњи по микробиом наших црева.

Антибиотици, који се често преписују за лечење и спречавање бактеријских инфекција, камен су темељац модерне медицине.

Али, приликом нападања бактерија које изазивају инфекције у нашем телу, антибиотици могу ненамерно да истребе друге бактерије из наших тела.

Све је већа забринутост међу научницима око здравствених последица наше све веће зависности од антибиотика.

Између 2000. и 2015. године, глобално преписивање антибиотика повећало се за 65 одсто.

Проблем са порастом употребе антибиотика је двоструки: штета коју праве микрибиому наших црева и све већа бактеријска резистенција на антибиотике.

„Антибиотици нарушавају осетљив екосистем микробиома наших црева због чега су преживеле бактерије у већем ризику од донирања резистентних гена патогенима", каже Гаутам Дантас, професор лабораторијске и геномске медицине на Медицинском факултету Вашингтонског универзитета у Сент Луису, у САД.

Ми знамо да што је разноврснија бактеријска популација наших црева, по нас je боље.

Али свака терапија антибиотицима нарушава њихов број, зато што антибиотици нису довољно прецизно усмерени да убију само патогенске бактерије које изазивају инфекцију.

Уместо тога, нападају све бактерије у нашим цревима.

„Јавља се колатерална штета.

„Замислите шуму у којој покушавате да се решите једне инфестације корова. Ми користимо антибиотике тако што вршимо тепих-бомбардовање читаве те шуме, убијајући и добре и лоше бактерије", каже Дантас.

Кад су се научници ретроспективно позабавили микробиомима, људи који су лечили инфекцију антибиотицима, открили су да се диверзитет микробиома углавном опорави у року од неколико месеци, додаје професор.

Код неких људи, пак, неке добре бактерије се више никад поново не појаве, напомиње.

Дантас и његов тим истраживача проучавају узорке столице деце лечене у педијатријској болници повезаној са лабораторијом.

Узорци су сакупљани рутински, пре било каквих антибиотика и инфекција, што је омогућило његовом тиму да примети промене код деце која добију инфекције, а касније и антибиотике.

Дантас је користио ове узорке да упореди промене у микробиому црева после антиобиотика код две групе новорођенчади: превремено рођених беба, које су рођене пре 36. недеље и беба рођених после 36. недеље.

„Оно што знамо да се дешава код одраслих људи после узимања антибиотика још је драматичније код беба: мања густина микробиома и огромни скокови гена отпорних на лек", каже он.

Иако се последице разликују од човека до човека и зависе од наших година, консензус међу научницима јесте да ефекти само једне терапије антибиотика могу бити трајни.

„Неки људи су веома подложни оштећењу у микробиому од антибиотика, а екологија њиховог микробиома ће се драматично променити и никад се неће вратити на оно што је била пре дозе антибиотика.

„Губимо диверзитет у нашим цревима и кључни микроби који су нас одржавали стотинама хиљада година нестају у до сада невиђеним временским оквирима", каже Џејмс Кинрос.

Научници и даље покушавају да схвате које су дугорочне здравствене последице употребе антибиотика по микробиоме наших црева.

„Ми знамо да антибиотици имају способност да утичу на сваки домен микробиомске функције.

„Не смањују број бактерија, већ утичу на улогу микроба на сложене и индивидуализоване начине које не разумемо баш најбоље", каже Кинрос.

Он додаје да не забрињава само њихов утицај на бактерије у цревима, већ и секундарне последице развоја имуног система.

Студије показују да узимање сталних доза антибиотика има кумулативни ефекат, а последице су веће ако узимате дозе ширег спектра.

То се често назива и „хипотезом више погодака".

„Ово је необичан еволутивни експеримент који радимо сами себи сваки пут кад узмемо антибиотик", каже Дантас.

Поглејдате како бактерија мутира и постаје отпорна на антибиотик

Друга последица дугорочне употребе антибиотика је ризик од резистенције.

Кад је бактеријска популација изложена антибиотику, они који немају гене за антибиотску резистенцију обично изумру.

Али они који је имају или гене покупљене из окружења или спонтаних мутација преживљавају.

На тај начин лекови активно бирају бактерије које су отпорне на антибиотике.

То је проблем кад патегонске бактерије извуку корист из те адаптације.

„Сваки пут кад пијемо антибиотике, повећава се пропорционални ризик да се микробиом црева обогати генима резистентним на лекове.

„Кад се следећи пут појави паразит, он би могао да покупи неке од тих селективних отпорних гена из црева", каже Дантас.

А тај процес се не одвија само у нашим цревима, каже Крег Меклин, професор еволуције и микробиологије са Универзитета у Оксфорду.

„Резистентне бактерије могу да се преселе из црева у друге делове тела, тако да оно што се дешава у цревима има утицаја на остатак тела", каже он.

Штетан и спасилачки утицај антиобиотика једна је од највећих загонетки које муче научнике из читавог света.

Иако нема једног решења, има приступа који би могли да ублаже штетне последице антибиотика по наше здравље.

„Антибиотици су фантастични лекови који су спасили милионе живота.

„Веома су драгоцени ресурси и треба их користити, али морамо да пронађемо начин како прецизно да их усмеравамо", каже Кинрос.

Научници се сада баве антибиотицима који више циљају одређене делове тела, као и онима који су усмерени ка конкретним бактеријама, каже Меклин, са идејом да се решавају само бактерија којих желе да се реше, а да оставе корисне бактерије у цревима нетакнуте.

Ентони Бакли, ванредни професор микробиологије црева са Универзитета у Лидсу, каже да је најјаче оружје којим тренутно располажемо наша исхрана.

„Исхрана је једно од највећих погонских горива које изграђује људски микробиом", каже он.

Истраживачка група са Универзитета у Лидсу која се бави инфекцијама повезаним са здравством анализира последице антибиотика на микробиом последње две деценије.

„Највећа разноврсност хране коју једемо обично је повезана са већом разноликошћу микроба у цревима, а чини се да влакна посебно делују позитивно", каже Инес Моура, научна сарадница са Факултета за медицину и здравље Универзитета у Лидсу, која тренутно испитује последице различитих хранљивих састојака по микробиом црева и како они могу да смање негативне последице антибиотика.

Влакна у исхрани посебно су важна зато што их микроби у нашем телу варе и производе кратколанчане масне киселине, које дају енергију ћелијама у омотачу црева, каже Бакли.

„Кад узмете антибиотике, број микроба који производе кратколанчане масне киселине се смањи и треба им времена да се опораве.

„Наша теорија је да, уношењем влакана у исхрани, она пружају замену за те микробе на којем могу да расту и производе масне киселине, и уз мало среће поново успоставе равнотежу", каже он.

Иронија у коришћењу антибиотика је да се, са сваком новом терапијом коју узмемо, потенцијално смањује способност нашег тела да се бори против инфекција, а повећава наша зависност од антибиотика.

„Много је боље да не зависимо од антибиотика, него да се усредсредимо на био-отпорност наше унутрашње екологије тако што ћемо јести здраво, поготово у раној фази живота, јер ту антибиотици праве највише штете", каже Кинрос.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]