Здравље и медицина: Како да зауставимо отпорност бактерија на антибиотике

„Свет се креће ка пост-антибиотској ери у којој ће обичне инфекције поново убијати.

„Ако се актуелни тренд настави, софистициране интервенције, као што су трансплантација органа, замена зглобова, хемотерапија и нега прерано рођених беба, постаће тежа или чак сувише опасна за извођење.

„То би могло да доведе и до краја модерне медицине какву познајемо."

Ово је изјавила тадашња генерална директорка Светске здравствене организације кад се у априлу 2016. године појавила пред Уједињеним нацијама.

Докторка Маргарет Чен је желела да упозори на оно што су многи сматрали највећом претњом по глобално здравље: све већи проблем инфекција које не реагују на лечење антибиотицима.

Звучи паничарски, али можда није довољно паничарски.

Ефикасност светских антибиотика у рапидном је паду - лекови које користимо за лечење инфекција све мање и мање функционишу.

Ако наставимо овом стопом без интервенције, могло би да нам се догоди да останемо без иједног антибиотика за лечење од било какве врсте бактеријске инфекције.

„То би заиста изменило живот какав познајемо", каже доктор Дејвид Вајс, директор Центра за отпорност бактерија на антибиотике са Универзитета Ејмори.

„Замислите само да се вратимо у доба кад омања несрећа као што је огреботина може да доведе до смрти," додаје он.

До тога би свет са потпуном отпорношћу бактерија на антибиотике могао да доведе.

Али има и добрих вести: највероватније нећемо наставити овим темпом.

Свет је свестан проблема и има много организација, влада и забринутих грађана који вредно раде на избегавању најгорег могућег сценарија.

Лоша вест је да је проблем изузетно сложен и распрострањен.

А захваљујући самој природи бактерија и начина на који оне функционишу - и штети коју смо већ начинили - свет више никад неће бити до краја лишен те отпорности.

Шта је отпорност?

Замислите, на пример, да се заразите стафилококама.

У прошлости се то лако лечило пеницилином, али данас је врло могуће да је ваша инфекција стафилококама заправо МРСА - верзија отпорна на антибиотике (само 10 одсто актуелних инфекција стафилококама нису МРСА).

Пеницилин је беспомоћан против ње. Штавише, студије показују да двоје од 100 људи носи около са собом бактерију МРСА.

Ево како се развија отпорност: баш као и људи, и бактерије имају ДНК. И баш као и код људи, тај ДНК може да мутира или да се мења.

Потом, кад спољни свет дође у контакт с тим мутацијама, опстанак најјачих значи да ће само најјаче варијације преживети.

Ово ће заиста изменити живот какав познајемо.

И зато кад људи користе антибиотике да би убили бактерије, у неким случајевима гени тих бактерија спонтано мутирају, што им промени састав и на тај начин антибиотици не могу да их убију.

Бактерије које преживе те сусрете прослеђују ове гене другим бактеријама најобичнијим парењем (технички познатим као 'конјугација') - и те отпорне бактерије могу да пређу са једног живог бића на друго.

Злоупотреба антибиотика у Србији и како против ње

У Србији постоји „велика злоупотреба" антибиотика, а она је кулминирала у претходних неколико месеци услед пандемије корона вируса, каже за ББЦ на српском докторка Тања Алексић, интернисткиња у Дому здравља у Панчеву.

„Пацијенти су незадовољни кад им не препишете антибиотик, јер често погрешно сматрају да је то је то једино решење за респираторне инфекције.

„Антибиотици се у Србији узимају као 'бомбонице' - то може да доведе до такве отпорности бактерија на антибиотике, да нећемо моћи да лечимо бактеријске инфекције у будућности и то ме плаши", истиче докторка.

Око 65 одсто испитаника који су ове године учествовали у анкети Градског завода за јавно здравље Београд користило је антибиотску терапију током претходних 12 месеци од учешћа у истраживању.

У 56 одсто случајева терапију им је прописао лекар, а 20 одсто испитаника је антибиотике узимало самостално и без савета лекара, додаје се.

Антибиотску терапију 58 одсто испитаника користило је на начин који је прописао лекар, али је истраживање показало да 18 одсто не испоштује препоруке лекара и престаје са терапијом чим осети побољшање, показују резултати истраживања Градског завода за јавно здравље.

Скоро две трећине (63 одсто) учесника у анкети рекло је да у својој кућној апотеци чува резерве антибиотика, према подацима из анкете.

„Куповина антибиотика је законски регулисана и иде на рецепт, али се још увек недовољно поштује", надоди докторка Алексић.

Министарство здравља Републике Србије издало је у новембру 2018. године Нови национални водич за рационалну употребу антибиотика како би помогло лекарима у преписивању ове врсте лекова и помогне глобално сузбијање антимикробне резистенције.

Пацијенти углавном погрешно мисле да се вирусна инфекције може брже излечити антибиотицима и осећају се сигурније ако их пију, каже Алексић.

„Делимично је то и кривица лекара - већина пацијената којима објасните да антибиотик не може излечити вирусну инфекцију то прихвате.

„Едукација је зато много важна - са млађим људима она иде лакше, схвате и прихвате када им објасните, док са старима то буде доста теже" закључује она.

Непријатан део у свему овоме је да бактерије могу да деле гене међу собом у читавом бактеријском свету - не морају чак ни да буду превише генетски сличне да би проследиле отпорност.

Људи и животиње, који су пуни билиона различитих типова бактерија, потом отпорне бактерије преносе једни другима.

И, уз све то, ми упознајемо те отпорне врсте једне са другима у нашим властитим телима.

Дакле, чак и људи или животиње који буду изложени антибиотику само једном у животу могу да садрже мутиране бактерије које могу лако да се рашире даље.

Бактерије, испоставља се, не маре за политичке границе или имиграциону политику- на пример, истраживачи су чак пронашли бактерије отпорне на лекове на реповима галебова у Литванији и Аргентини.

Најважнији део свега овога је да је отпорност на бактерије суштински игра бројки: што више људи покуша да убије бактерије антибиотицима и што више различитих антибиотика употребе, више ће прилика бактерија добити да развије нове гене како би пружила отпор тим антибиотицима.

Што их мање користимо, мање бактерија може да подели ту отпорност.

Колико је ово велик проблем?

Тешко је рећи засигурно, али амерички Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) процењују да само у САД постоји око 23.000 људи који умру сваке године од инфекција узрокованих отпорношћу бактерија на антибиотике.

На пример, они процењују да отпорност на антибиотике који лече Clostridium difficile доводи сваке године до скоро 500.000 инфекција у САД, што на крају доведе до око 15.000 смрти.

Али, Аманда Џезек, портпаролка специјализована за политику и односе са владом при Друштву за борбу против заразних болести Америке, каже да је укупан број смрти прилично скромна процена и врло вероватно у реалности много виша.

За то време, студија из 2015. године објављена у часопису Нејчер показала је да је глобална употреба антибиотика скочила за 30 одсто између 2000. и 2010.

СЗО процењује да само у случају туберкулозе постоји 480.000 људи широм света са сојевима болести који су отпорне на лекове.

Они су 2014. године проценили да су 3,3 одсто свих нових случајева туберкулозе отпорни на више лекова, а у случајевима који се врате и до 20 одсто отпорни.

Пратили су и случајеве отпорности (неке веома честе, неке мање) код лекова који се користе за лечење Ешерије коли, инфекције уринарног тракта, ХИВ-а, гонореје, маларије, упале плућа и инфекције стафилококама (од којих је МРСА верзија отпорна на лекове).

А према Јавном здрављу Енглеске, „британска влада разматра претњу од отпорности бактерија на антибиотике једнако озбиљно као и од пандемије грипа или масовне поплаве."

Ако би се оставила да слободно дивља, отпорност бактерија на антиобиотике могла би широм света да доведе до 10 милиона смрти до 2050. године, са трошковима од 66 билиона фунти.

Како смо стигли довде?

Најпростије речено, човечанство је драстично претерало са употребом антибиотика.

Не само да су лекари деценијама делили антибиотике шаком и капом сваком пацијенту којих их је тражио (без обзира на то да ли им је стварно потребан или не), неке земље и даље сматрају антибиотике лековима без рецепта - које је једнако лако купити као анадин или тајленол.

Већи део Европе склон је да користи три пута више антибиотика него неке друге европске земље као што су, на пример, Шведска или Холандија, где се они користе само повремено, према доктору Марку Спренгеру, директору антимикропског програма.

„То нема никакве везе са обољевањем већег броја људи. То је културолошки феномен", каже он.

Уз све то, пољопривредни развој широм света деценијама је хранио антибиотицима стоку и животиње које дају храну - не само као начин да се код њих смањи инфекција, већ и као метод подстицања раста.

Иако људи не уносе у себе те антибиотике, они у себе уносе бактерије које живе у тим животињама.

Дакле, ако те животиње носе бактерије отпорне на лекове, могли бисте, потенцијално, и ви.

Све донедавно, антибиотици у САД наводили су раст животиња као индицију за употребу на етикетама за антибиотике, а фармерима није био потребан рецепт да их набаве.

Да илуструјемо колико велики проблем ово представља: само у новембру 2016. године откривено је да је сој ешерихије коли пронађен у кинеским свињама отпоран на колистин.

То је антибиотик који је у САД коришћен само у најтежим случајевима људске инфекције, неизлечивим другим антибиотицима.

За мање од шест месеци, ЦДЦ је открио тај сој ешерихије коли код једног пацијента у Пенсилванији.

Зашто онда не направити само нове антибиотике на које бактерије неће бити отпорне?

Прошло је неколико деценија откако је нека фабрика лекова развила и продала неки нови антибиотик.

„Волели бисте да имате нове антибиотике за лечење инфекција са резистентним бактеријама, али ако погледате временски распоред избацивања нових лекова, он је празан већ скоро 30 година", каже Спренгер.

То је зато што је процес израде било ког новог лека изузетно скуп, а могућа добит од антибиотика после тог масовног улагања релативно мали.

„Не постоје правни инструменти за забрањивање употребе новог антибиотика", истиче Спренгер.

То значи да ако се појави нови антибиотик, нема начина да се свет заустави да не претера са његовом употребом.

При актуелном степену коришћења новог антибиотика, каже он, антибиотик би имао свега две године живота на тржишту пре него што би се развила бактеријска отпорност на њега.

Како да се извучемо из овога?

Прво, мора да учествује читав свет.

То се 2015. практично и десило кад су се земље чланице СЗО-а сложиле да прихвате Глобални акциони план - у том тренутку, отпорност бактерија на антибиотике већ је био проблем који је био познат више деценија.

План је изложио опсежна решења и најбољу праксу коју све земље могу да предузму да би смањиле отпорност.

„То је историјска ствар", каже Спренгер.

Пре тога, каже он, једини људи који су активно расправљали о томе како смањити отпорност били су углавном људи из медицинских кругова.

„Деведесет пет одсто светске популације сада живи у земљи у којој постоји развијен национални акциони план. Све ове земље појачале су активности у образовању, обучавању и контроли превенције."

Потом, прошле године, УН су се позабавиле овим проблемом на Генералној скупштини - тек четврти пут у историји расправљано је на том месту о неком здравственом питању.

А у мају 2017. године, лидери Г20 потписали су декларацију о глобалном здрављу која подразумева решавање проблема отпорности на антибиотике.

Тако да је то дефинитивно огроман изазов који су светски лидери почели да схватају веома озбиљно.

Највећи део акционог плана СЗО-а бави се болничким управљањем и надзором.

ЦДЦ је кренуо тесно да сарађује са америчким болницама да би им пружио смернице и едукацију за безбедно и рационално преписивање антибиотика.

„Остварили смо некакав напредак", каже докторка Кетрин Флеминг-Дутра, епидемиолошкиња из САД.

„Последњих неколико деценија доживели смо пад у преписивању антибиотика деци у САД. Имамо мањи напредак код одраслих. - стопа код одраслих остала је релативно непромењена", додаје она.

Једном кад болнице и лекари почну да смањују преписивање рецепата, следећи корак је промена регулативе у вези са земљорадњом.

Европска унија је 2007. године забранила антибиотике као подстицај раста код животиња.

У јануару 2017. године, америчка Управа за храну и лекове (ФДА) уклонила је раст из наведене употребе антибиотика на етикетама лекова.

„Постојало је искрено разумевање међу фармерима да је ово нешто што морају озбиљно да схвате и да реагују.

Охрабрује нас чињеница да су нас слушали и сарађивали са нама како би пронашли начин да то функционише", каже доктор Вилијам Флин, заменик директора научне политике у Центру за ветеринарску медицину ФДА.

Али и друге земље морају да следе тај пример - као што се види из релативно скорашњих открића о отпорности бактерија на антибиотике која стижу из Кине.

Један од најважнијих корака у хватању у коштац са отпорношћу јесте њено праћење. ЦДЦ је осмислио систем под називом Национални антимикропски систем надзора (НАРМС).

„Надзор бактерија отпорних на антибиотике велики је део наше мисије", каже докторка Џин Пател, заменица директора канцеларије задужене за Отпорност бактерија на антибиотике у ЦДЦ-у.

„Радимо то да бисмо измерили терет заражавања, али и да бисмо окарактерисали типове отпорности које срећемо. То нам помаже да израдимо стратегију како најбоље спречити отпорност," истиче она.

Нећемо моћи у потпуности да је зауставимо, тврди Аманда Џезек, потпредседница јавне политике и односа владом при Друштву за заразне болести Америке.

„Чак и правилна употреба антибиотика доприноси стварању отпорности", објашњава Језек.

ЦДЦ финансира министарства здравља савезних држава широм САД (и у координацији је са светским лабораторијама) како би водио мрежу података и узорака бактерија отпорних на антибиотике.

„Можемо то да искористимо да бисмо имали националне процене стопа инфекција и како бисмо видели на који начин се ове бактерије мењају, да бисмо тестирали нове лекове против бактерија, а искористили бисмо и бактерије које смо сакупили на овај начин да помогнемо код израде вакцина", сматра Пател.

Али испробавају се и неке нетрадиционалне методе.

Универзитет Ејмори у Атланти, у Џорџији, основао је јединствени Центар за отпорност бактерија на антибиотике.

Један од његових главних циљева је да се направе дијагностички тестови уз помоћ мутираних бактерија које је сакупио национални систем за надзор и лекари на својим клиникама који могу да примете отпорне бактерије.

„Циљ је имати научнике, лекаре и епидемиологе који раде заједно на решавању овог проблема", каже директор центра Дејвид Вајс.

То је нешто што се иначе није дешавало - постојао је раскол између онога што су радили научници и лекари, објашњава он.

„Ја нисам доктор и морам да сазнам од лекара шта виђају на првој линији фронта, а што би помогло да наше истраживање буде што релевантније", додаје овај стручњак.

Свеобухватни, колаборативни приступ могао би да функционише: Национална здравствена служба Енглеске најавила је 2016. да је 2015. смањила преписивање антибиотика за 5,3 одсто у поређењу са 2014. годином.

Јавно здравље Енглеске каже да је одговорније преписивање рецепата кључно: оно каже да је саветовало НХС 2015. да предузима бољу праксу чији је циљ смањење преписивања антибиотика за 10 одсто са нивоа из 2013.

И на крају, морају постојати иницијативе које подстичу на израду нових антибиотика.

Амерички Национални Институт за здравље и Управа за биомедицинско напредно истраживање и развој организовали су биофармацеутски акцелератор по имену CARB-X.

Фонд издваја 48 милиона долара за подршку пројектима откривања нових антибиотских лекова.

„Они раде са компанијама у веома раним фазама открића да би им пружили средства и техничку подршку како би стигли до тачке у којој имају производ са којим могу да започну клиничка тестирања", каже Џезек из ИДСА-а.

У истом смислу, ИДСА ради и на развоју закона који би омогућио средства за клиничка тестирања да би компаније могле да избегну огромне трошкове и добију шансу да зараде нешто од нових антибиотика.

Са свим овим програмима који се удружују и са сличним напорима који се спроводе широм света, велика је нада да ће човечанство успети да реши овај проблем.

Ипак, „ми само можемо да успоримо напредовање отпорности. Нећемо моћи у потпуности да је зауставимо", каже Џезек.

„Чак и правилна употреба антибиотика доприноси стварању отпорности."

А то значи да ће изазов увек остати огроман.

Док год има људи, а ти људи носе и преносе болести - што ће они радити - читав свет ће морати да настави борбу против отпорности.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]