Ранитидин и ранисан: Зашто су „лекови које има свака кућа" повучени са тржишта

Лекови ранисан и ранитидин, који се у Србији масовно користе, повучени су са тржишта, што би могло да забрине поједине грађане.

Из Агенције за лекове наводе да је само у 2018. години у Србији продато више од три милиона кутија свих облика ранитидина.

Међутим, разлога за бригу због одлуке о повлачењу нема, кажу стручњаци за ББЦ - реч је о превентивној мери.

Ево одговора на неколико најважнијих питања о повлачењу тих лекова.

Због чега су повучени са тржишта?

„Зато што су код одређених серија лекова са супстанцом ранитидин-хидрохлорид откривене нечистоће", наводе за ББЦ из Агенције за лекове.

Суштински, постоји сумња у исправност квалитета.

Због тога се на глобалном нивоу спроводе превентивна повлачења лекова ради даљих испитивања, а међу тим земљама је и Србија.

Анђелија Маленовић, професорка Фармацеутског факултета са катедре за аналитику лекова истиче да спорни састојак не морају да садрже сви повучени лекови.

„Ради безбедности пацијената све серије се повлаче са тржишта да би се утврдило да ли је та нечистоћа код њих присутна или није", истиче она.

Шта је ранитин-хидрохлорид?

„Активна супстанца у лековима који се користе за лечење и превенцију стања узрокованих вишком киселине у желуцу, као што су горушица и чир", наводе из Агенције за лекове.

Тај састојак налази се у лековима ранисан и ранитидин.

Шта је у неким лековима откривено?

Нечистоћа Н-нитрозодиметиламин (НДМА), за коју тренутно не постоје подаци о тачној штетности, тврде из Агенције за лекове.

„Свакако јој није место у леку", истичу.

Информације о НДМА у лековима добијене су од Евопске агенције за лекове и Европског директората за квалитет лекова и бригу о здрављу Савета Европе.

Из агенције кажу да су ти ризици, према последњим информацијама из САД, везани за „изузетно високе концентрације тих нечистоћа", а којих у тој мери нема у ранисану и ранитидину.

„Штавише, има их у мањој мери него у одређеној храни коју сви уносимо", наводе из Агенције за лекове.

Да ли је та супстанца опасна по људе?

Не зна се, али нема разлога за бригу.

„Н-нитрозодиметиламин се повезује са одређеним сумњама за изазивање канцера, али те претпоставке нису потврђене ниједном студијом", наводе из Агенције за лекове, истичући поново да је реч о превентивној мери.

„Заправо, нема пријава нежељених реакција или дефеката квалитета који су евидентирани ни у Србији, ни из иностранства", додају.

Професорка Маленовић истиче да „разлога за хистерију нема".

„Без обзира на то што постоји сумња на присуство нечистоће, то не значи да су се људи годинама тровали или да сви треба да иду на контроле.

„Ово је нормалан поступак који Европска агенција за лекове предузима у тренутку када се појави сумња", сматра Маленовић.

Колико су грађани пили те лекове?

Па много. Баш много.

Из Агенције за лекове наводе да је реч о лековима који се „масовно примењују" и да је само у 2018. години продато 3.111.311 кутија свих облика ранитидина.

Зашто? Зато што за њих није потребан рецепт, а за друге лекове тог типа јесте.

Гастроентеролог Милица Јованчевић каже да велики број људи у Србији узима ранисан и ранитидин за горишицу, киселину, мучнину и болове у пределу желуца.

„Мислим да не постоји особа у Србији која их нема у личној апотеци...

„Чим некога заболи желудац јер је појео нешто што му не прија, или се једноставно прејео, одмах би се њима самоиницијативно лечио", каже Јованчевић.

А колико је то штетно?

„Све што се пије неумерено и на своју руку није добро, па чак ни онај, како кажу, 'безазлени аспирин'", истиче докторка Јованчевић.

„Само једна таблета аспирина може да изазове таква крварења у желуцу да се ухватите за главу".

Она истиче да „потпуно безбедан лек још није направљен на кугли земаљској".

„Подржавам када Светска здравствена организација и фармацеутске куће прате трендове и повуку лек, јер не желе да се штети људима због неких негативних ствари које су пронађене.

„Увек сам као лекарка задовољна кад се скрене пажња на нешто што није добро", истиче Јованчевић.

Да ли ће ти лекови поново бити на тржишту?

Хоће, уколико се испитивањима покаже да не постоји ризик.

„У овом тренутку је битније да у Србији због повлачења лека ниједном пацијенту неће бити угрожена терапија", истичу из Агенције за лекове.

„Свакако да би пацијенти требало да се обрате изабраном лекару пре промене терапије или да се консултују фармацеутом у случају лекова који се не издају на рецепт".

Маленовић истиче да свака супстанца која је токсична има безбедни ниво испод којег није опасна по здравље људи.

„Најважније је да постоји могућност да је присутна у неким лековима, па је најсигурније да се све серије повуку са тржишта како би се утврдило код којих произвођача има, а код којих нема.

„Када се утврди да је лек безбедан и квалитетан за пацијенте, биће поново пуштен на тржиште и то је то", закључује она.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]