Корона вирус: Kojи се лекови користе у Србији - „У децембру стиже молнупиравир, а затим и Фајзеров нови производ"

Вакцине у овом тренутку представљају најјаче оружје у борби против корона вируса, али научници и лекари широм света труде се да обогате арсенал.

Многи стручњаци као помоћно средство у борби против пошасти која је заробила свет од марта 2020, виде развој лекова, па отуда и не чуди што се тренутно широм планете спроводе бројна испитивања.

У Србији се највише говори од ремдесивиру и дексаметазону, чија употреба је одобрена и у другим државама, а у децембру стиже и 50.000 доза молнупиравира, изјавила је Сања Радојевић Шкодрић, директорка Републичког фонда здравственог осигурања (РФЗО).

Такође, Радојевић Шкодрић је истакла да ће у јануару или фебруару у Србију стићи и нови лек компаније Фајзер.

Здравствени званичници за то време стално упозоравају људе да лекове не узимају на своју руку, већ да се вакцинишу у што већем броју.

„Лекови не могу да буду замена за вакцинацију", изјавио је инфектолог Драган Делић за новинску агенцију Бета.

Велику пажњу у Србији изазвао је и случај ивермектина, који се користи за лечење људи и животиња - поједини га називају „чудотворним против корона вируса", а посебно га заговарају противници вакцина.

Међутим, лекари апелују да се он не користи, а ББЦ је открио да постоје озбиљне грешке у великом броју истраживања на које се позивају заговорници овог лека.

Од почетка пандемије, у Србији је према званичним подацима од корона вируса преминуло 11.385 људи, а заражено је 1.241.492.

Који су лекови коришћени?

Током прошле године, у светској јавности најчешће су помињана три лека за која су стручњаци сматрали да помажу борби против Ковида-19.

Један од њих је ремдесивир, пре свега намењен лечењу хепатитиса Ц и респираторног синцицијског вируса.

Реч је о антивиралном леку, што значи да утиче на способност корона вируса да се развије унутар тела.

Ради по принципу збуњивања вируса, јер има сличан хемијски састав као неке сировине које су Ковиду-19 неопходне да би се размножавао.

Тако га онемогући да се хиљаду пута умножи.

У Србији је прошао све процедуре и од 12. октобра 2020. почела је дистрибуција.

„Даје се у интравенској инфузији једном дневно пет дана или десет, ако нема резултата", изјавио је раније за ББЦ на српском Срђан Пешић, клинички фармаколог и професор Медицинског факултета у Нишу.

„Студије су показале да код средње тешких и тешких пацијената доводи до смањења дужине болести, као и да смањује тежину преласка у озбиљнију фазу", истиче Пешић.

Најпознатији пацијент који је лечен ремдесивиром је бивши амерички председник Доналд Трамп, а развила га је америчка фармацеутска компанија „Гилеад сајенс".

„То је веома скуп лек, који се даје само у одређеној фази болести и уз конзилијарну одлуку", рекла је за РТС Сања Радојевић Шкодрић.

Клинички тестови су показали да овај лек скраћује симптоме инфекције корона вирусом са 15 на 11 дана.

Ипак, нема доказа да ремдесивир може да сачува животе.

Фавипиравир такође спада у антивиралне лекове који су пренамењени борби против корона вируса.

Њега већ неколико месеци има у Србији и предвиђен је националним протоколом.

„Он је у таблетама, а може да се користи од почетка инфекције и јефтинији је", наводи Пешић.

Овај лек - регистрован као авиган - популарнији је на истоку у Русији, Кини и Јапану, где је коришћен за грип, додаје.

Попут ремдесивира, и овај лек се користи у раној фази инфекције.

Дексаметазон је први лек који је доказано спасао животе људи који болују од короне.

Реч је о леку који спречава упале и смањује смртност људи који су прикључени на респиратор, а болесни су дуже од седам дана.

Дакле, дексаметазон не би требало да се примењује код особа са благим симптомима и не треба да се даје пребрзо.

Први резултати истраживања показали су да он смањује ризик од смрти код трећине пацијената на респираторима и петине оних који су на кисеонику.

Овај лек делује тако што пригушује имуни систем тела.

Инфекција корона вирусом ствара упалу, па тело покушава да се бори.

Али имуни систем се понекад преоптерети и таква реакција често може да буде фатална, јер реакција која треба да нападне инфекцију почне да напада ћелије које само тело производи.

Дексаметазон смирује овај ефекат.

Лек не делује на људе са блажим симптомима, пошто пригушивање имуног система у том стању не би било од помоћи.

Дексаметазон је јефтин лек који већ постоји и има га у довољним количинама.

Први пут је направљен 1957. године, а са широком употребом почело се 1960.

Зато што је толико дуго у продаји, лек није патентиран, што значи да више различитих компанија може да га производи.

Намењен је пацијентима који су се тек разболели, а који су критични по одређеним критеријумима да добију тешке облике ковида.

Користи се пре свега код старијих од 65 година, који имају придружене болести, кардиоваскуларне проблеме, хипертензију, болесне бубреге и проблеме са плућима.

„У питању су готова антитела која су направљена у лабораторији, а која реагују у тој првој фази, спречавају да вирус уопште уђе у наше тело или спречава да се он и даље репликује и даље прошири кроз наше тело", Срђан Пешић, клинички фармаколог.

Стручњаци молнупиравир описују као лек који буди наду и који би могао да утиче на ток пандемије.

Сања Радојевић Шкодрић изјавила је да у децембру у Србију стиже 50.000 доза овог лека.

Реч је о антивирусном леку, који зауставља репликацују вируса у организму.

Користи се код благих и умерених случајева заразе који могу да прерасту у тешке, укључујући хоспитализацију и смрт.

Влада Србије је потписала споразум о набавци са произвођачем, али он неће одмах бити доступан људима.

Да би се то догодило, каже за РТС Бојан Тркуља из Удружења произвођача иновативних лекова, прво је потребна дозвола земље произвођача, у овом случају САД.

„Оног момента када добијемо дозволу америчке Управе за храну и лекове (ФДА), наша Агенција за лекове донеће одлуку - надам се да ће одлука бити позитивна",

„Практично, одмах после доношења те одлуке лек ће бити доступан нашим пацијентима", рекао је Тркуља.

Павле Зелић из Агенције за лекове, каже да се став америчке Управе за храну и лекове не може очекивати пре децембра.

Како наводи, лек буди оптимизам, али „морамо бити свесни да не може бити кончано решење".

„Вакцинација остаје примарно и основно средство за масовну реакцију за масовну примену лекова који ће спречити да се развија ковид", рекао је он.

Грађани су током пандемије често на сопствену руку, код куће, узимали разне лекове за које су мислили да ће им помоћи у борби против корона вируса.

Радан Стојановић, професор Медицинског факултета у Београду, више пута је упозоравао да се не узимају лекови које лекар није преписао.

Иако су испитивања показала да је примена кисеоника и кортико стероида ефикасна, грађани немају довољно знања да би то могли да користе, изјавио је раније за телевизију Н1.

Не препоручује ни употребу хемомицина и других антибиотика на своју руку.

Током епидемије доста се причало и о витамину Д и разним суплементима за јачање имунитета.

Стојановић каже да ни суплементи, ни витамин Д нису регистровани за лечење инфекција, али да је код пацијената са тешком клиничком сликом запажено да су имали низак ниво витамина Д у крви.

Међутим, како наводи, то не значи да „због тога навалимо сви у апотеке и купујемо витамин Д".

Професор истиче да људски организам функционише као прецизна машина и да је за грађане најважније да се адекватно хране, спавају и имају физичку активност, а да не треба очекивати чуда од суплемената.

Шта кажу лекари?

Инфектолог Драган Делић наводи да је за обуздавање пандемије корона вируса најважнија вакцинација, што не значи да лекови нису важни.

Како каже, вакцинација и лекови имају потпуно различите задатке.

Вакцинација пре свега спречава да се особа зарази, а лекови су део „посфестум" медицине - улазе у употребу када се инфекција већ деси и њихов циљ је да смање тешке клиничке форме и смртност заражених.

„Лекови не могу да буду замена за вакцинацију", изјавио је Делић за новинску агенцију Бета.

„За мене је тежиште на вакцинацији, то је примарно, да не дођемо у ситуацију да користимо скупе лекове чија ефикасност није сто одсто", навео је.

Када је реч о цени Делић каже да је уобичајено да она буде огромна када се лек тек појави на тржишту.

Радан Стојановић, фармаколог, каже за Радио-телевизију Србије да се идеални лек против корона вируса узима орално, што значи да би људи могли да га пију код куће, па би болницама било лакше.

Шта кажу надлежни?

Да активно раде на набавци лекова против корона вируса.

„Причамо са Европском унијом, фармацеутским компанијама из САД, Кином, Јапаном", изјавила је недавно премијерка Брнабић.

Међутим, како каже, проблем је што су ти лекови „катастрофално скупи", али да је посао државе да нађе новац.

Председник Вучић изјавио је да је Србија набавила 500 доза „најбољег лека против корона вируса".

„Верујем да ћемо од тих доза успети да спасемо 100-200 живота", рекао је Вучић, додајући да једна доза кошта 5.000 долара.

Није рекао одакле је набављен, пише дневни лист Данас.

Могу ли лекови за ХИВ и маларију да излече од вируса корона?

На почетку пандемије, доста се причало томе да би лопинавир и ритонавир - лекови против ХИВ вируса - били ефикасни у лечењу Ковида-19.

Међутим, за то има мало доказа.

Ти лекови нису поспешили опоравак, смањили број смрти, нити умањили степен вируса у пацијентима са озбиљним симптомима Ковида-19.

А ту су и лекови против маларије - хлорокин и хидроксихлорокин, о којима је највише причао бивши амерички председник Доналд Трамп.

На самоиницијативно узимање хлорокина упозоравала је и Сања Радојевић Шкондрић, истичући да се то никако не ради.

„То је лек који се користи и за лечење маларије, реуматидног артритиса, лупуса и дозирање није исто за те болести и за инфекцију Ковид-19″, рекла је Шкодрић.

Она је упозорила да претерана количина тог лека може да изазове слепило, оштећење бубрега и других органа.

Случај ивермектин

Велику буру широм света, па и у Србији, изазива случај ивермектин.

Он се користи за лечење људи и животиња, поједини су га називали „чудотворним против корона вируса", а посебно га заговарају противници вакцина.

Помама за ивермектином - заснована на снази веровања у истраживања - навела је велики број људи широм света да га узимају.

Манија за овим „чудом" од лека настанила је и Вајбер групе у Србији које тренутно броје више хиљада чланова, пише Истиномер.

У њима се из минута у минут размењују поруке о томе где се може набавити ивермектин, у ком облику и у којој дози је препоручено да се узима.

Међутим, лекари апелују да се он не узима.

Доктор Стефан Мандић-Рајчевић, асистент на Медицинском факултету у Београду, изјавио је за Истиномер да невероватна популарност овог лека штети целокупном одговору на пандемију.

„Када особа мисли да је ивермектин одговарајућа превенција, најчешће одустаје од других видова доказано ефикасне превенције као што су вакцинација, употреба маски и одржавање физичке дистанце", навео је Мандић-Рајчевић.

„Због тога има већу шансу да оболи, а када већ оболи и настави да користи ивермектин, ризикује да се много касније јави лекару, мислећи да ће ивермектин решити проблем, а тада ће већ имати тежу клиничку слику."

Он истиче и да је ивермектин изазива различите нуспојаве, као што су вртоглавица, мука, дијареја, пад крвног притиска, различите врсте напада, па и смрт, као и да може имати непредвидиве интеракције са другим лековима које људи иначе узимају.

ББЦ је такође открио да постоје озбиљне грешке у великом броју кључних студија на које се позивају заговорници овог лека.

Од укупно 26 проучених студија, пет је садржало податке који су вероватно лажирани - на пример, појављивале су се буквално немогуће бројке или низови идентичних пацијената који су само копирани.

У наредних пет нађени су крупни знакови да нешто није у реду.

Бројке нису давале правилан збир, проценти су били погрешно израчунати или локалне здравствене власти нису ни знале да су студије уопште спроведене.

Уз сва ова проблематична испитивања, 14 аутора студија на молбу није поново послало њихове податке.

Доктор Кајл Шелдрик, члан групе која је истраживала ове студије, изјавио је да нису пронашли „ниједно клиничко испитивање" које тврди да ивермектин спречава смрт од ковида.

Такође, он истиче да је оно садржало „или очигледне знакове фабрикације или толико крупне грешке да се доводи у питање читава студија".

У крупне проблеме спадају:

Здравствене власти у САД, Британији и Европској унији такође су откриле да нема довољно доказа за употребу овог лека против ковида.

Како је у свету?

Бројне државе су током 2020. одобриле употребу лека ремдесивир, барем за најтеже случајеве обољевања.

Лек ремдесивир је одобрен за употребу у борби против короне у више земаља, наводи новинска агенција Ројтерс, позивајући се на податке произвођача, компаније Гилеад.

Америчка Агенција за храну и лекове (ФДА) одобрила га је почетком маја за хитну употребу, а отприлике у исто време то су урадиле и јапанске власти.

Крајем маја, надлежни у Великој Британији су крајем маја одобрили употребу ремдесивира код одређених група ковид пацијената.

На Тајвану је овај лек одобрен за коришћење код тежих случајева вируса, а у јуну је сличну одлуку донела и јужнокорејска влада.

Током лета прошле године, Индија, Сингапур и Израел су такође одобриле употребу лека код тешких клиничих случајева.

У јулу 2020, Европска унија је одобрила ремдесивир за коришћење у лечењу Ковида-19, а годину дана касније захтев за одобрење другог лека, ронапрева, који представља коктел антитела, поднела је швајцарска компаније Роше.

Аустралијске власти су пре годину дана одобриле ремдесивир за пунолетне пацијенте који имају озбиљне симптоме.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]