Србија, корона вирус и наука: Шта је Ковидтаргет и шта значи пренамена лекова

Суочени са вирусом са којим се човечанство непрекидно бори више од годину дана, научници су засукали рукаве, изоштрили микроскопе и припремили епрувете не би ли покушали да пронађу делотворан лек за болест Ковид-19.

Пошто је развој новог лека дуготрајан процес који захтева велике финансијске издатке, многи од њих су укључени у рад програма пренамене постојећих медикамената, а један такав пројекат је пре неколико месеци покренут и у Београду.

„COVIDTARGET je акроним пројекта Пренамена лекова за превенцију и лечење Ковид - 19", наводи у писаном одговору за ББЦ на српском докторка Сања Глишић руководитељка програма и научна сарадница Института за нуклеарне науке Винча.

У Србији је до сада од последица корона вируса преминуло 6.432 људи, а укупно је заражено 693.169.

Поред носиоца пројекта - Института у Винчи, Лабораторија за биоинформатику и рачунарску хемију, у њему учествују и Хемијски факултет у Београду и две америчке лабораторије.

Пројекат финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру Специјалног програма истраживања Ковид - 19.

Ковидтаргет у 100 речи

Циљ пројекта је, како гласи његов званични назив, пренамена лекова за превенцију и лечење болести Ковид-19 коју изазива корона вирус.

„Пренамена подразумева да се за постојећи лек, који се налазе у примени, одобри нова намена за болест за коју није првобитно развијен", објашњава Глишић.

Ковидтаргет обухвата две фазе истраживања - селекцију кандидата за лек и његов претклинички развој, али не и следећи корак, клиничке студије.

Пројекат је почео пре три месеца и током овог периода већ су у Иниституту у Винчи одабрани кандидати за лекове.

У следећих 18 месеци спроводиће се даља, претклиничка испитивања у сарадњи са осталим партнерима из земље и иностранства који су укључени у пројекат.

Ковидтаргет у 200 речи - Разлика између развоја новог лека и пренамене

Развој новог лека одвија се у пет корака и неколико фаза.

Почиње открићем лека, после чега следи претклиничко истраживање, а затим, уколико се претходне анализе покажу успешним, и три фазе клиничких студија.

У првој фази се тестирају „могући штетни утицаји" будућег лека на људе, док се у другој врши провера његовог терапијског ефекта на дату болест код људи, објашњава Глишић.

„Ако будући лек није токсичан за људе и позитивно делује на одређену болест код људи, приступа се трећој, последњој и најмасовнијој фази клиничке студије у којој се утврђује ефикасност лека", додаје научница.

По завршетку испитивања и потврде да је лек делотворан, следи регистрација и, као последњи корак, изалак на тржиште.

Овај процес може да траје од десет до 17 година и кошта око две милијарде долара, наводи Глишић.

Сличан, али краћи процес прати и пренамену неког лека.

Пошто се ранијим анализама утврди да одобрени лек делује на болест за коју није регистрован, приступа се одмах другој и трећој фази клиничког испитивања, наглашава Глишић.

„Ако те фазе задовоље критеријуме, он се може користити за лечење болести за коју претходно није био регистрован."

Руководитељка пројекта каже да то важи и за пренамену лекова за лечење Ковида-19, с тим што се те две фаза могу „провести по убрзаном поступку, на мањем броју испитаника него што је уобичајено".

Ковидтаргет у 500 речи - Преко трња, до пренамене лека

Једину могућност за „брзи одговор на пандемију корона вируса, када нема ефикасног одобреног лека у тренутним околностима представља „пренамена одобрених лекова који се већ налазе у примени", сматра Глишић.

„Погрешно убеђење је да се лекови који се селектују за пренамену, а налазе се у употреби, могу одмах користити за терапију Ковида - 19 без одговарајућег претходног клиничког испитивања."

Током првих 90 дана Ковидтаргета анализиране су базе одобрених лекова „применом компјутерских метода".

„Овим путем су одабрани кандидати за лекове за које је предвиђено да би могли да делују на један од најважнијих протеина САРС-КоВ-2 који је одговоран за размножавање вируса у ћелији", објашњава научница.

Имена селектованих лекова се не износе у јавност док трају испитивања.

Светска здравствена организација (СЗО) забрањује њихово објављивање, а такви радови се не штампају ни као препринти - доступне верзије научног рукописа пре публиковања у научном часопису, каже Глишић.

„То није препоручљиво јер људи узимају лекове на њихову руку, мисле да је прошао све те фазе и онда пију.

„Тако настају разни проблеми јер то није испитано за ту намену, па може да дође разних нежељених ефеката", тврди биоинформатичарка.

Пошто су „иновационом компјутерском методологијом", развијеном у Институту у Винчи, одабрани кандидати за пренамену, пројекат улази у фазу претклиничких студија.

„У следећем кораку је планирана експериментална провера резултата компјутерских истраживања у биохемијским есејима који ће укључивати синтетичке неинфективне компоненте САРС-КоВ-2 вируса", додаје научница.

Тестирања ће се обављати на Хемијском факултету у Београду и њиме ће руководити професор Радивоје Продановић.

У Србији тренутно „не постоје услови за извођење експеримената са корона вирусом", па ће се последња фаза пројекта реализовати у сарадњи са америчким партнером.

То је Национална лабораторија за претклиничке студије и Национална лабораторија нивоа 3 биолошке безбедности (БСЛ3) Института за хумане инфекције и имунитет у Галвестону, Универзитета у Тексасу.

Тамо ће се тестирање одабраних кандидата за лекове обавити на ћелијским културама - in vitro и животињским моделима болести Ковид - 19 in vivo.

„За реализацију експеримената који ће се радити у америчкој лабораторији потребни су посебно обучени стручњаци за рад са високо патогеним вирусима и одговарајуће опремљена лабораторија БСЛ3/4", објашњава Глишић.

Ове трошкове сносиће инострани партнер - једна од америчких референтних лабораторија корона вирус.

Глишић каже да ће се лекови за пренамену бирати тако да буду „јефтини, нетоксични и широко доступни", са посебним акцентом на оне који се производе у Србији.

„Неки од лекова, који по нашим компјутерским анализама показују да би могли да делују против вируса САРС-КоВ-2, производе се у Србији."

Да би се добио лек који ће лечити људе од Ковида-19 потребно је да процес пренамене буде потпун.

То значи да се после претклиничких истраживања, приступи клиничким студијама, што Ковидтаргет пројекат не обухвата.

„Клиничка испитивања су најсложенији и најскупљи део развоја лекова који захтева медицинско особље, болничке капацитете и вишемилионска средства, што свакако није могло бити обухваћено овим пројектом", објашњава Глишић.

Наводи и да се због „дугог трајања и високих трошкова" тиме не баве Универзитети и непрофитне организације.

Читав процес пренамене лека, који траје од три до 12 година, захтева „већа улагања" и укључивање фармацеутске индустрије.

Пројекат траје још годину и по дана, а да ли ће неко преузети даља клиничка испитивања, остаје питање.

Нови и стари лекови за борбу против Ковида-19

Америчка фармацеутска компанија Фајзер која је направила вакцину против Ковида-19, почетком априла је почела да развија лек за корону.

Фајзер је почео клиничка испитивања оралног лека, који се назива инхибитор протеазе, а делује тако да инхибира ензим који вирус треба да реплицира у људским ћелијама.

Током прошле године, у светској јавности најчешће су се помињала три лека за која су стручњаци сматрали да помажу борби против Ковида-19.

Један од њих био је ремдесивир, лек намењен лечењу хепатитиса Ц и респираторног синцицијског вируса.

Најпознатији пацијент који је лечен ремдесивиром је бивши амерички председник Доналд Трамп, што је овај лек поново ставило у центар пажње најшире јавности.

Светска здравствена организација (СЗО) саопштила је, међутим, да тај лек, као и хидроксихлорокин, даје мале или никакве резултате у борби против корона вируса.

Хидроксихлорокин је био познат као стари лек против маларије и на почетку пандемије је и био у употреби.

Ту је и дексаметазон - средство које спречава упале и смањује смртност особа које су прикључене на респиратор, а које су болесне дуже од седам дана.

Немачки Институт Роберт Kох и Светска здравствена организација (СЗО) препоручиле су коришћење лека код таквих пацијената.

Дексаметазон не би требало да се примењује код особа са благим симптомима и не треба да се даје пребрзо.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је у среду, 28. априла да је у земљу стигао и други лек против Ковида-19, регенерон, и да је већ ушао у протокол за лечење пацијената.

Ранија студија показала је да овај лек смањује ризик од симптоматских случајева корона вируса за 81 проценат.

Овај лек је у Америци одобрен за употребу код људи са благим до умереним симптомима и оних који су суочени са великим ризиком од развоја тешке болести.

„Пошто више од 60.000 Американаца и даље свакодневно добија дијагнозу Ковид-19, коктел антитела РЕГЕН-КОВ може помоћи у пружању непосредне заштите невакцинисаним особама које су изложене вирусу", рекао је Џорџ Јанакопулос, председник Регенерона.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]