Корона вирус и Немачка: Шта су моноклонска антитела и могу ли да помогну у лечењу

Немачка је саопштила да ће несташицу вакцина против Ковида-19 надокнадити употребом лека заснованом на моноклонским антителима.

Према немачком министру здравља Јенсу Шпану, његова влада купила је залихе новог лека и биће прва земља у ЕУ која ће га употребити.

Али како он функционише?

Моноклонска антитела објашњена

Антитела могу да се опишу као „ратници" имуног система.

Кад корона вирус (или било који други патоген) зарази ваше тело, антитела се закаче за шиљак вируса, блокирајући му улазак у ваше ћелије.

Али ми производимо много других типова антитела - најмоћнија се зову неутралишућа антитела.

И тако их научници „просејавају" да би дошли до оних која се најбоље закаче за шиљак.

Одабрано антитело се умножава у лабораторији и производи у огромним количинама.

Она се зову моноклонска антитела (описују се и као мАб или моАб) зато што су сва клонирана из једне једине ћелије антитела.

Стога су сва друга антитела настала из њега потпуно иста ствар, сва се везују за само један део вируса а порекло може да се им се испрати све до јединствене родитељске ћелије.

Дакле, ако правите конкретно антитело за које желите да препозна веома специфичан вирус или неки његов део, направите моноклонско.

Кад се она дају пацијентима, моментално појачавају њихову имуну реакцију.

Али проблем са производњом моноклонских антитела јесте да је обично изузетно скупо и захтева много времена изоловати праву ћелију за клонирање.

Приступ са моноклонским антителима је супротан лечењу са Ковид серумом од реконвалесцентне ћелијске плазме који се до сада користио на неким местима.

Ту се плазма [жућкасти, течни део крви] узима од људи који су се опоравили од корона вируса и даје пацијентима - и стога је заснован на поликлонским антителима (мешавина клонова из различитих антитела пронађених у оригиналном серуму) која се везују за различите делове вируса.

Јесу ли већ коришћена?

Моноклонска антитела се клинички користе од осамдесетих и употребљавају се за лечење разних болести укључујући неке облике канцера.

Према студији спроведеној у старачким домовима у САД, моноклонска антитела која се масовно производе у лабораторијским условима могу и да буду ефикасан начин заштите људи од заражавања корона вирусом.

Моноклонска антитела за Ковид-19 која производи америчка фармацеутска компанија Ели Лили, коришћена су за лечење бившег америчког председника Доналда Трампа у октобру 2020. године - заједно са два коктела антитела које је сачинила америчка биотехнолошка компанија Реџенерон.

Она се закачињу за шиљак вируса на незнатно различитим местима.

Дакле, ако вирус мутира, а његова структура се промени, најмање једно ће и даље функционисати.

А у прошлости, Реџенерон је већ производио моноклонска антитела којима може да се лечи ебола.

Али високи трошкови који настају у производњи мАб-ова, заједно са успехом неколико вакцина против Ковида-19 чини се да су свели овај тип лекова на други избор.

Зашто се Немачка одлучила за лекове на основу моноклонских антитела?

У ЕУ влада забринутост да произвођачи вакцина неће успети да испоруче договорене количине, што ће довести до несташице или нарушавања актуелних кампања за масовну вакцинацију.

Фармацеутске компаније Астразенека и Фајзер-Бионтек рекле су да проблеми у производњи значе да не могу да испоруче очекиване бројке.

Стела Киријакидес, комесарка ЕУ за здравље, каже да ће компаније које праве вакцине против Ковида из овог блока „морати раније да издају обавештење кад год планирају да извезу вакцине у треће земље".

Немачка је одлучила да преузме вођство и почне са стварањем залиха мАб-а, купивши 200.000 доза за 487 милиона долара, према немачком Дојче Велеу.

Немачки лист Билд ам зонтаг наводи министра за здравље Јенса Шпана који каже да ће у Немачкој почети да се користе моноклонска антитела од следеће недеље.

„Они раде као пасивна вакцинација. Давање тих антитела у раној фази може да помогне пацијентима високог ризика да избегну тежи облик болести", казао је Шпан.

Верује се да ће се прва испитивања извршити на универзитетским клиникама.

Требају ли нам моноклонски лекови ако имамо вакцине?

Доступно је неколико опција међу вакцинама, али производња и даље не може да покрије потражњу и влада забринутост поводом потенцијалних несташица у блиској будућности.

За то време, број случајева Ковида широм света наставља да расте - људи и даље завршавају у болницама, а неки од њих и умиру.

Поред дексаметазона и другог јефтиног стероида, хидрокортизона, нема других клинички доказаних метода лечења за Ковид-19, тако да ће проналажење нових начина за помоћ пацијентима бити од виталног значаја.

Леа Лиспих из Реџенерона каже: „Биће популација - имунокомпромитованих, старијих особа - које можда неће моћи да развију довољну имуну реакцију из вакцина и биће им потребно лечење."

„А ми смо уверени да ће ова веома јака неутралишућа антитела заиста помоћи да се појача имуна реакција и да ће увек бити потребна, чак и кад вакцина буде била доступна."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]