Економија: Новчана давања у Србији - ко ће све (још) добити новац, колико и ко ће то враћати

- Аутор, Слободан Маричић
- Функција, ББЦ новинар
Текст је ажуриран 16. маја 2022. године
Други пут за неколико месеци, млади у Србији, узраста од 16 до 29 година, добиће из државног буџета по 100 евра у динарској противредности.
Од понедељка, 16. маја почела је пријава за нових, како кажу из власти, помоћи 100 евра, а трајаће до 30. маја.
Могу да се пријаве они који нису до сада, а који већ јесу не морају поново како би добили новац, рекао је Синиша Мали, министар финансија.
Пријава је отворена за све који су у међувремену напунили 16 година, који су добили пребивалиште у Србији или се из неког разлога нису пријавили у првом кругу додао је Мали.
Новац ће, додао је, бити исплаћен до 3. јуна 2022.
Према његовим речима, за први круг исплате 100 евра из буџета је издвојено 12,5 милијарди динара.
За други круг ће бити нешто више новца, између 12,5 и 13 милијарди динара, који је издвојен у буџету, рекао је министар финансија за РТС.
Држава је претходно у мају и новембру 2021. године исплатила пакете помоћи због пандемије од по 30 евра свим пунолетним становницима, као и још 20 евра у децембру, док су у септембру пензионери добили по 50 евра.
Потом су пензионери добили још једну једнократну помоћ почетком 2022.
Ко још сада добија помоћ?
Мали је претходно рекао да је 27. априла почиње исплата по 10.000 динара за просветне раднике.
Овај вид помоћи добиће 130.000 запослених у образовању и за то је издвојено 1,6 милијарди динара, рекао је.
Држава се за то не задужује, јер има довољно новца на рачуну, тврди министар.
Додао је да ће држава препоручити и локалним самоуправама да исплате помоћ запосленима у предшколским установама.
„Ово је једнократна помоћ, до сада су добијали повећање плате.
„Почетком ове године 10.000 динара добили су запослени у здравству, а потом су пензионери добили по 20.000 динара, што је највећа икада исплаћена једнократна помоћ", рекао је Мали.
Донето је и прво решење према којем је једна мајка добила 20.000 евра за куповину првог стана.
Реч је о породици из Сомбора, која има тромесечног дечака и која купује први стан од 96 квадрата.
„Хоћемо да подржимо наталитет, да се боримо за што више беба. То је бесповратна помоћ, поклон од државе", рекао је министар финансија Србије.


ББЦ жели да исприча Вашу причу: Да ли осећате пораст животних трошкова у џепу?
Попуните формулар кликом на ОВАЈ ЛИНК и испричајте нам Ваша искуства.
Да ли Вам је и колико отањио кућни буџет? Шта сте могли са истом количином новца пре годину дана, а колико Вам је потребно сада?
Шта највише купујете и чега сте можда морали да се одрекнете?

Колико финансијске помоћи Србија може да подели грађанима, а да финансије буду здраве?

Та главоломка додатно је усложњена почетком августа када је председник Александар Вучић најавио да ће сви пензионери „у фебруару, најкасније марту", добити „поклон државе" од по 20.000 динара.
Почетком октобра, Вучић је на Инстаграм профилу још једном објавио да ће пензионерима почетком 2022. године бити исплаћено 20.000 динара, а да ће „до 2025. просечна пензија бити 440 евра".
У једној од најава помињао је и додатних 20 евра свим пунолетним грађанима „пре Светог Николе", православног празника 19. децембра, што је Влада усвојила на седници 16. септембра.
„Они који су се већ пријавили за 30+30 евра није потребно да се додатно пријављују за тих 20 евра.
„За оне који се нису пријавили или који су у међувремену постали пунолетни моћи ће да се пријаве од 15. новембра до краја новембра", рекао је министар финансија Синиша Мали.
Када се на све то дода 100 евра свима који су се за њих пријавили, па 30+30 евра свима, 60 евра незапосленима, као и све друге најављене помоћи, једначина о здравом финансијском систему добија много непознатих.
Из Фискалног савета за ББЦ на српском кажу да ће детаљне анализе нових мера финансијске помоћи грађанима урадити када буду анализирали буџет за следећу годину.
Ипак, недавно су критиковали начин на који држава исплаћује новчану помоћ грађанима.
„За финансирање једнократних новчаних исплата становништву у 2020. и 2021. неопходно је веома велико задуживање земље од преко милијарду евра", навели су.
Економиста Љубодраг Савић каже да би чести „поклони државе" лако могли да угрозе јавне финансије.
„Ова власт враћа кредите претходне, али ће, нажалост, неке будуће власти, ко год био у њима, морати да враћају дугове ове власти.
А то заправо не враћа власт, него грађани", каже Савић.

Погледајте видео: Живимо ли боље или лошије него пре претходних избора

Новац и последице
Велику пажњу изазвала је Вучићева објава да пензионери почетком 2022. добијају по 20.000 динара.
За више од 35 одсто пензионера, тај износ је већи од месечних примања, док око 42,3 одсто има пензију између од 20.000 до 40.000 динара.
Просечна пензија у мају 2021. је била 29.391 динара, према подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.
У наредних неколико месеци било је неколико исплата:
- Пензионери су у фебруару/марту 2022. године добили по 20.000 динара.
- У септембру 2021. добили су и по 50 евра, „зато што су најугроженији", изјавио је раније министар финансија Синиша Мали
- Влада Србије одобрила је у септембру 2021. да додатних 20 евра буде исплаћено свим пунолетнима у децембру
Према ранијој објави министра финансија на Инстаграму, пензионери су до краја године од државе добили укупно још 100 евра, а остали пунолетни по 50 евра.
Економиста Савић упозорава да би последице издашних давања новца могле да буду велике.
Како каже, сличних ствари је било и не тако давној прошлости.
„Не треба бити много паметан, само се вратити деценију уназад", каже.
На пример, истиче, 2009. године дошло је до великог повећања пензија - за 45 одсто - и то баш због избора.
Тада су, после „историјског помирења" владу формирале Демократска странка и коалиција око Социјалистичке партије Србије.
„Да би се влада формирала повећане су пензије - (Јован) Кркобабић и његова Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС) су то издејствовали - што је добрим делом довело до кризе јавних финансија, па касније и тешких мера штедње", каже Савић.
Због тога би, сматра, власт требало да буде опрезнија.

Новчаних помоћи је било и у месецима иза нас
- У мају 2020. године, свим грађанима је дата могућност да се пријаве за новчану подршку од 100 евра. Ту прилику је искористило више од 4,3 милиона људи
- У мају 2021 сви пунолетни су могли да се пријаве за нови пакет мера у оквиру којег ће новац добити у две рате од по 30 евра - једну у мају, а другу у новембру 2021.
- Такође, у јуну 2021. исплаћена је и додатна помоћ од 60 евра за све незапослене који су пријављени у Народној служби за запошљавање, а којих је око пола милиона
- У јуну су и вакцинисани добили по 3.000 динара, на шта је потрошено укупно девет милијарди, наводе из Министарства финансија
У Србији је, према званичним подацима, до 5. јуна дато укупно дато 4.770.589 доза вакцина против корона вируса - једну дозу вакцине примило је 2.599.345 људи, а ревакцинисано је 2.171.244.

Из Фискалног савета су раније навели да је Србија финансијска средства за помоћ морала да обезбеди задуживањем на међународном тржишту.
То ће, како наводе, морати да отплаћују сви порески обвезници у годинама које долазе.
Савет је више пута предлагао да помоћ државе буде усмерена само ка предузећима и становништву који су највише погођени кризом.
Мали је. међутим, изјавио да је Влада Србије „очигледно опет погодила овом мером (исплата 60 евра)" јер се, каже, не би толико људи пријавило да им не треба новац.

Аутор фотографије, Gerard Bottino/SOPA Images/LightRocket via Getty I
Крајем маја, почела је и исплата помоћи грађанима српске националности на Косову, за коју није била потребна пријава.
„Деца до 18 година и остали добијају 100 евра, а незапослени 200 евра", изјавила је саветница министра финансија Ана Јовић за телевизију Прва.
На ту помоћ је утрошено 1,5 милијарди динара, подаци су Министарства финансија.
Због чега држава сада даје новац?
Стеван Рајн има 81 годину и живи у Земуну.
Вест да ће за који месец добити 20.000 динара није га много изненадила.
„Паре су увек добродошле, али очигледно је да их дају пред гласање", каже Рајн.
Очекује се да ће председнички, парламентарни и београдски избори бити одржани на пролеће 2022. године.
И економиста Љубодраг Савић види изборе као разлог за нову финансијску помоћ.
„Следећа година је изборна и свака власт је то радила, није ово ништа ни ново, ни неочекивано", сматра он.
Како каже, пандемија корона вируса потпуно је пореметила цео свет, па и финансије.
Због тога су многи угрожени и финансијска помоћ је „легитимна", објашњава.
Пензионери су од 2014. до 2018. „поднели највећу муку", када су им смањене пензије, због чега су „најрањивија категорија" и „има правде урадити нешто за њих", сматра Савић.
„Наравно, потпуно је легитимно питање од којих пара се сада даје новац", истиче.
Државни званичници негирају да помоћ има везе са политиком и изборима, а нове уплате објашњавају добрим стањем у државној каси.
„Који су избори били у јануару ове године када смо повећали плате, пензије и минималну зараду?
„Када год нађемо реалан простор у буџету, ми помажемо онима којима је најпотребније", рекао је министар финансија Мали.

Погледајте видео о цени некретнина у Србији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














