'Широм затворених очију': Други живот чувеног филма Стенлија Кјубрика

Са Томом Крузом и Никол Кидман у главној улози, последњи филм Стенлија Кјубрика „Широм затворених очију" (Еyес Wиде Схут) наишао је на лош пријем после премијере у лето 1999. године.

Али скоро три деценије касније, вреднује се као ремек-дело и сада се бескрајно теоретише о њему.

„То нису били тек обични људи!“, упозорава финансијер из више класе Виктор Зиглер (Сидни Полак у љигавом издању) узнемиреног доктора Била Харфорда (Том Круз).

Овај потоњи, доктор за елиту, још не може да свари маскенбал у вили на који се ушуњао претходне ноћи, а који је прерастао у могуће убилачке оргије.

Зиглер, Билов клијент из реда високопозиционираних људи, додаје препознатљиво арогантним, а опет очинским тоном:

„Кад бих ти рекао њихова имена, Биле, не би више могао мирно да спаваш.“

Поларизујућа лабудова песма Стенлија Кјубрика, са причом која се између осталог бави уврнутим злоделима богатих, вероватно никад пре није деловала релевантније.

Повлачећи снажне паралеле са скорашњим примерима изопачености елите из стварног живота - озлоглашени педофил Џефри Епстин био је „живо отелотворење“ тајновитог Зиглера, према новој биографији Кјубрик: Одисеја - филм је накнадно довео до острашћених онлајн теорија о холивудским пороцима које аутор покушава да разоткрије.

Од дубоких теорија на Јутјубу до спекулација на Редиту, водило се много расправа о свему, од његове наводне видовитости до набијености визуелним симболима.

„Сви Кјубрикови филмови обично почну да расту временом, а Широм затворених очију је осмишљен тако да намерно интригира људе и покреће расправе“, каже за ББЦ филмаџија Тони Зиера, редитељ документарца СК13: Кјубриков крајни циљ, који отвара и тумачи скривене поруке филма.

„Видите како се теме из филма одсликавају у догађајима из најновијих вести.

„Било да се ради о разоткривању корумпираних политичара или сексуалним скандалима у култури славних личности или индустрији забаве, увек се помене Широм затворених очију.

„Кјубрик је снимао филм који живи и мења се временом.

„Верујем да је зато био толико поносан на њега и говорио пријатељима да је то његова најбоља креација.“

Помама или реалност

А опет све ове грозничаве интриге делују далеко од млаке првобитне реакције на Широм затворених очију.

У њему се појављује „најдосаднија оргија икад виђена“, а сам филм се одвија „мучно педантним, пужевски спорим ритмом“, према оштром приказу у колумни Вашингтон поста, док су многе друге критике биле слично оштре, чак и ако је филм заправо комерцијално прошао донекле боље.

И заиста, филм остаје Кјубриков највећи успех на благајнама, зарадивши у читавом свету нешто више од 160 милиона долара.

Рекламиран као конвенционални еротски трилер, оригинални трејлер, који је измонтирао Кјубрик лично, на пратећу музику „Бабy дид а Бад Бад Тхинг“ (Душо, урадио сам грозну ствар) Криса Ајзака, сугерисао је жестоко сексуални филм пун сензуалних погледа и узаврелих трвења.

Филм у трајању од два сата и 39 минута који је Кјубрик на крају испоручио био је сасвим другачији.

Трагично, али Кјубрик је умро у сну од последица срчаног удара 7. марта 1999. године, недуго пошто је предао финалну верзију филма.

Широм затворених очију суштински говори о пару са брачним проблемима: емоционално затворени Бил упада у егзистенцијалну кризу након што његова жена Алис (емоционална темпирана бомба у тумачењу Никол Кидман) открива да је некада сањарила о томе да спава са морнарем са којим је разменила погледе на одмору.

Иако Алис није спровела властите импулсе у дело, тај сусрет је постао интегрални део њених снова и подсвести, што је било довољно да пошаље љутитог Била у ноћ, где месечари од једне сексуалне везе до друге, несигуран да ли тражи утеху или освету.

У оно време су Том Круз и Никол Кидман били највећи холивудски пар, њихов сваки покрет документован усијаним папарацо камерама.

Ласцивна помама око филма дошла је до тачке да су таблоиди активно спекулисали о томе колико голотиње ће филм приказати, обмањујући трејлер је несумњиво додао уље на већ разгорелу ватру и за резултат имао гледаоце збуњене кафкијанском стравом коју је коначни филм на крају испоручио.

„Људи су били навикнути на добар младалачки изглед и неодољиви шарм Тома Круза, али овде је он био лишен било какве сексуалне снаге.

„Његов мушки поглед био је отупљен.

„Била је то једна веома храбра рола“, објашњава Нејтан Абрамс, професор филма на Универзитету у Бангору и коаутор књиге Кјубрик: Одисеја.

„Кјубрик је вивисецирао (оперисао на живо) статус славне личности властите главне звезде.“

Дубока руминација - опсесивно размишљање о негативним емоцијама - у овом случају о браку, филм се, у великој мери, баш као и Рапсодија: Новела о сну Артура Шницлера из 1926. године на којој је заснован, ослања на идеју о љубави као спасу у мрачна времена.

Трејлер је, стога, „био потпуна грешка у корацима и изазвао је много конфузије“, додао је Абрамс.

„Да је Кјубрик поживео до премијере, кориговао би тај курс и сигуран сам да би потпуно променио маркетиншку тактику.“

Чувени перфекциониста, Кјубрик је реконструисао Њујорк у лондонским студијима Пајнвуд (међу њима чак и референцу на јеврејску продавницу бејгела коју је једном посетио као младић) и терао исцрпљеног Тома Круза да пролази кроз врата стотинама пута док кадар није био баш онакав како га је замислио.

Сматра се да је он заслужан и за неповерење које је настало међу холивудским паром, са Абрамсовом биографијом која тврди да је Крузу било забрањено на буде на сету кад је Кидман снимала сцене секса са другим мушким глумцем који је играо морнара, створивши напетост која ће се прелити у њихова глумачка представљања љубавне тескобе.

Током предпродукције, Кјубрик је послао фотографе у њујоршки Гринич Вилиџ да месецима и месецима, у свим временским условима, сликају пролазнике чију одећу после може да реконструише у филмској гардероби.

Натерао их је чак и да мере тротоаре, метар по метар.

Прецизна реконструкција естетике 'Велике јабуке' (како се назива Њујорк) била му је посебно важна.

А опет Абрамс тврди да је и сам Кјубрик био исцрпљен овим интензивним и минуциозним процесом.

Лоше је спавао и јео, док је био толико слаб да су камермани морали да га подижу назад кад год би се сагнуо.

Снимање које је потрајало 400 дана, у том тренутку најдуже непрекинуто снимање у холивудској историји, резултирало је видљивим Кјубриковим подочњацима.

„Био је веома слабашан“, каже Абрамс, оборивши једну од најпопуларнијих теорија завере на интернету везаних за филм: да Кјубрик није умро од срчаног удара... већ да су га убиле елите зато што је открио превише филмом Широм затворених очију и секвенцом оргије.

„Понекад је и пушио. Усавршити уметнички израз значило му је више него да сачува здравље.“

Теорије највећег обожаваоца

Посебно гласан обожавалац је Шон Мекен, подкастер који је посветио стотине сати теоретисању о филму.

На крају филма Широм затворених очију Бен и Алис воде њихову ћерку Хелену кроз продавницу играчака.

У духовитом, али напетом дијалогу, брачни пар коначно одлучује да превазиђе ситне љубоморе и менталне игре разрешивши све проблеме у спаваћој соби.

Биограф Абрамс верује да је то један од најоптимистичнијих крајева било ког Кјубриковог филма.

Мекен, међутим, инсистира на томе да крај заправо приказује Хеленину отмицу (он тврди да њу одводе двојица ћелавих мушкараца у позадини) и да друштвена игра „Магични круг“ која може да се види у продавници играчака (чија предња страна на кутији реконструише крвавоцрвени круг са пода на оргији) подсетник је да култ од кога је Бил једва побегао има уши и очи свуда.

Према Мекеновој теорији, они коначно кажњавају Била зато што је разоткрио њихово постојање његовој жени, будући да, на злокобној оргији, мистериозна фигура у црвеном огртачу (ког игра Кјубриков дугогодишњи асистент Леон Витали) упозорава доктора Била на „трагичне последице“ по његову породицу ако икада јавно проговори о томе.

Он каже да је друга ранија сцена, кад се Бил ушуња на маскенбал са лозинком „Фиделио“, пуна масонског симболизма (у који спада и Око провиђења, које јасно може да се види као део сабласне венецијанске маске) и алузија на краљевску породицу (Била саветују да носи огртач од хермелина, што је материјал који се везује за краљевске одоре).

Постоје наговештаји који су потекли управо од Кјубрика, каже Мекен, о типовима елита које би могле да присуствују неким од тих маскираних журки и постојању тајних друштава.

„Заиста се ложим на то!“, признаје Мекен говорећи о сопственој привржености сецирању филма.

„То је зато што волим да разоткривам скривена значења која стоје иза ствари.

„Процес откривања вас просветљује.

„Рекао бих да сам овај филм у последње две, три године гледао најмање двапут недељно.“

Уместо да доживљава филм као укорењен у разоткривање скривених реалности, Абрамс каже да Широм затворених очију говори о „нереалности“ и да га треба доживљавати као „сновиђење“.

За неке уличне сцене, Кјубрик је снимао Круза како хода на покретној траци, дајући његовим покретима лебдећу необичност, а стална употреба црвених неонских светала филму дарује психоделични сјај негде између божићне утехе и кошмара на јави.

Централна музичка тема, за то време, исецкани је и извитоперени низ уназад пуштених појања румунских свештеника.

„Радња филма је смештена у децембар, а опет не можете да видите да се било чији дах магли“, објашњава Абрамс.

„Све заједно доприноси атмосфери нестварног.“

Филм отвара Алис која буквално гледа кроз огледало, што је посвета надреалним авантурама Алисе у земљи чуда.

Абрамс је сагласан са Полаком, који је некада спекулисао о психоделичним моћима филма.

„Мислим да нема много тога у Широм затвореним очију што је реалистично или што је требало да буде реалистично.“

Венецијанске маске из озлоглашене сцене оргија под маскама из филма спадају међу бројне визуелне знаке зреле за тумачење

Велика је иронија, стога, што онлајн теоретичари заступају тако дефинитивне идеје о томе шта халуцинаторни Широм затворених очију заправо значи.

Међутим, ово није први пут да Кјубриков филм изазива толико жучне расправе о његовом правом значењу.

Неки верују да је барокно Исијавање препуно референци на холокауст и геноцид над Индијанцима (теорије које су истражене у одличном документарцу из 2012. године Соба 237), док се крај Кјубриковог магнум опуса 2001: Одисеја у свемиру тумачи као све живо, од човека који еволуира у нови облик (или Üберменсцха - Натчовека, како је то Ниче дефинисао) до потврде о постојању Бога.

Абрамс разуме зашто Кјубрикови филмови могу да се тумаче на толике начине.

„Постоји читава индустрија Јутјубера, баш као и академика, који покушавају да проникну у значења ових филмова“, каже он.

„Било да је Кјубрик намерно убацивао скривена значења у филмове или не, могу да потврдим да је поседовао огромну књигу о разбијању шифри и сублиминалним порукама.

„Слично теоретичарима завере, и он је уживао у процесу тумачења нечега.“

„Али оно што не сме да се заборави је следеће: јесте, Кјубрик је радио екстензивна истраживања симбола, али кад је камера укључена, суштина је била у томе како ствари изгледају.“

„Нимало га није занимао континуитет и само је спајао све скупа у монтажи.

„Интервјуисао сам много Кјубрикових сарадника и они тврде да су симболи на екрану били просто ту зато што су добро изгледали.

„Кјубриков менталитет био је веома у фазону: 'Препустићемо француским критичарима да нам кажу шта све то значи.'"

Оптимистичније тумачење

Иако Широм затворених очију делује хипер-релевантно, Абрамс би волео да се критичка призма сада помери и да људи почну више да примећују топлину филма и његову носталгију, нарочито око љубави Кјубриковог живота: његове жене Кристијане.

Топла сликарска дела госпође Кјубрик, од трудне жене до кокошке која скакуће кроз блажени врт, налазе се свуд по Биловом и Алисином стану, док је Алисин лик чак стилизован тако да изгледа као Кристијана са наочарима које носи Никол Кидман и фризуром која имитира њену.

Кјубрик је славно одбацивао холивудске друштвене кругове, бирајући да живи животом пустињака у руралној вили у Хертфордширу, у Енглеској.

Баш као и Бил, неки би рекли, одбацивао је сјај елитне групе и бирао да буде препорођен светошћу брака и породице (још једну слику у позадини филма породичне мачке Поли насликала је Кјубрикова ћерка), чинећи Широм затворених очију једним од интимнијих Кјубрикових аутобиографских дела.

„Овај филм је посвета читавом Кјубриковом животу, али посебно зрелости коју му је донео брак са Кристијаном.

„Њен утицај се огледа у многим сценама“, каже Абрамс.

„Кјубрик је био чувен по минуциозним истраживањима: знао је да мора да проживи 40 година брака пре него што може да режира теме из овог филма.

„Широм затворених очију је нешто што је Кјубрик желео да сними још од 1950-их.“

Стенли Кјубрик је говорио сарадницима да је Широм затворених очију његово „најбоље дело“ и, упркос почетном лошем пријему критичара, он је, баш као и многи други ауторови филмови, поново процењен као ремек-дело од свих, од Мартина Скорсезија до филмске Библије часописа Сајт енд Саунд.

У ретроспективи из 2019. године, написано је: „Сведочанство је идиосинкратичне, енигматичне бриљантности Широм затворених очију да филм наставља да изазива тако непредвидиве реакције.“

На једном нивоу, Широм затворених очију може да се доживи као одраз режисеровог дубоко усађеног веровања да „човек никад не сме превише да се приближи моћи“, каже Абрамс, али за њега је главна порука она о обнављању љубави и опирању искушењу.

Мекен контрира: „Широм затворених очију говори о природи моћи и контроли ума".

„Све има своју сврху у филму, од сталног појављивања играчке плишаног тигра до двоглавог орла [који се појављује на престолу у сцени оргије].

„Не заборавите: Кјубрик није био Џексон Полок, који је само набацивао комаде уметничког дела на гомилу.

„Сваки могући детаљ је у кадру с разлогом. Свака сцена је савршена фотографија.

„Човек је био геније.“

О чему год да се ради, никад нећемо знати засигурно, пошто је Стенли Кјубрик понео тајне филма Широм затворених очију са собом у гроб.

Али делује да је важно препустити легендарном аутору последњу реч.

У једном од ретких интервјуа, Кјубрик се упустио у тумачења значења која стоје иза комедије о нуклеарном рату Доктор Стрејнџлав.

„Сам бесмисао живота тера човека да створи сопствени смисао.

Човек плута сам на неистраженом мору без кормила; ако жели да остане здрав у глави на том путовању, мора имати некога до кога му је стало, нешто што му је важније од њега самог“, рекао је у интервјуу Плејбоју 1968. године.

За неке љубитеље Широм затворених очију, филм је постао та утеха, док осећају узбуђење у потрази за, да цитирамо упечатљиву реплику из филма, „местом на којем се завршава дуга“.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk