Ko je sve pod istragom zbog veza sa seksualnim prestupnikom Epstinom

Više istaknutih ljudi trenutno je pod istragom u Evropi zbog pominjanja u ogromnom broju dokumenata o osuđenom seksualnom prestupniku Džefriju Epstinu.

Među njima su britanski političar Piter Mendelson, doskorašnji ambasador u SAD, Endru Mauntbaten-Vindzor, brat kralja Čarlsa i donedavni princ, kao i Mona Jul, norveška diplomatkinja.

Tužioci za finansijski kriminal u Francuskoj su pokrenuli preliminarnu istragu protiv bivšeg ministra kulture Žaka Langa zbog njegovih veza sa Epstinom.

Lang, važna ličnost u francuskim socijalističkim vladama između 1980-ih i 2000-ih, pod istragom je zbog sumnje na „pranje prihoda od poreske prevare“.

Lang, koji sada ima 86 godina, negira bilo kakva krivična dela i optužbe protiv njega opisao je kao „neosnovane“.

Bračni par Klinton, Bil i Hilari, trebalo bi da svedoče pred američkim Kongresom zbog veza sa Epstinom.

Bivši američki predsednik i njegova supruga, predsednička kandidatkinja na izborima 2016, pominju se stotine puta u dokumentima povezanim sa seksualnim prestupnikom.

Bil Klinton je poznavao Epstina, ali je porekao da je znao za njegove seksualne prestupe i tvrdi da je prekinuo kontakt sa njim pre dve decenije.

Norveška: Princeza, političari na visokim funkcijama u Evropi...

Endru, sin pokojne britanske kraljice Elizabete Druge, nije jedini član neke evropske kraljevske porodice koji je u centru pažnje zbog Epstina.

Norveška prestolonaslednica Mete-Marit uputila je „duboko izvinjenje“ Norvežanima zbog njenog višegodišnjeg prijateljstva sa Epstinom.

Izvinjenje je usledilo pošto se saznalo da su njih dvoje razmenjivali poruke tri godine.

„Izvinjavam se i zbog situacije u koju sam dovela Kraljevsku kuću, posebno kralja i kraljicu“, piše u saopštenju palate posle višednevnog pritiska.

Harald Peti i kraljica Sonja, koji oboje imaju po 88 godina, nisu komentarisali otkrića.

Kralj se 6. februara sastao sa premijerom Jonasom Garom Stereom, zajedno sa prestolonaslednikom Hokonom, koji je kasnije novinarima rekao da njegova supruga želi da govori: „Ali trenutno ne može, a i ja joj kažem da joj nije dozvoljeno.“

Protiv Mone Jul i njenog supruga norveška policija je zvanično pokrenula istragu.

Pre nekoliko dana, Mona Jul je podnela ostavku na mesto ambasadorke u Jordanu i Iraku.

Ostavku je podnela samo nekoliko dana pošto je suspendovana posle izveštaja norveških medija da će svako od njene dece dobiti pet miliona dolara u testamentu koji je navodno potpisao Epstin danima pred smrt.

Prema zvaničnoj verziji, Epstin se ubio u zatvoru u Njujorku 2019. godine, čekajući suđenje po optužbama za podvođenje maloletnica za seks i seksualnu eksploataciju.

Prema mejlovima objavljenim u milionima dokumenata iz takozvanog Epstinovog dosijea, Terje Red-Larsen, muž Mone Jul, večerao sa Epstinom u Parizu u junu 2019. godine, nedeljama pre nego što je seksualni prestupnik uhapšen u SAD zbog optužbi za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije.

Advokat norveške diplomatkinje je rekao da ona „ne priznaje optužbe protiv nje“, a pravni zastupnik Reda-Larsena kaže da je uveren da će istraga razjasniti da „nema osnova za krivičnu odgovornost“.

Pojavljivanje ili pominjanje nečijeg imena u dokumentima ne ukazuje da je taj neko ili neka počinio bilko kakvo krivično delo.

Norveško Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je kontakt Mone Jul sa sa Epstinom otkrio „ozbiljan propust u proceni“.

Norveška jedinica za ekonomski kriminal Okokrim pokrenula je istragu o „teškoj korupciji“, saopštila je policija.

„Okokrim će, između ostalog, istražiti da li je imala koristi u vezi sa njenom pozicijom“, saopštila je policija o Moni Jul.

U vezi sa istragom je pretražena jedna nekretnina u Oslu.

Jul i Red-Larsen bili su deo male grupe diplomata koji su pregovarali o sporazumima iz Osla iz 1993-1995, koji su u to vreme smatrani prekretnicom u sukobu Izraela i Palestinaca.

Norveški mediji izveštavaju da je Red-Larsen imao opsežnu komunikaciju sa Epstinom i da je više puta dogovorio sastanak sa njim i Jul.

Teške optužbe protiv bivšeg norveškog premijera

Osim Mone Jule, Reda-Larsena i Mete Marit, još nekoliko javnih ličnosti iz nordijske zemlje su uvučene u rastući skandal u vezi sa Epstinovim dokumentima.

Među njima su i bivši norveški premijer Torbjorn Jagland i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma (WEF), Borge Brend.

Jagland, bivši šef Norveškog Nobelovog komiteta, optužen je za „tešku korupciju“ zbog veza sa Epstinom, saopštila je policija 12. februara 2026. godine.

Optužba je podignuta nakon što je Savet Evrope ukinuo Jaglandu imunitet, koji je uživao zbog ranije diplomatske uloge.

On poriče krivičnu odgovornost i spreman je da sarađuje, kaže njegov advokat.

Smatra se da imejlovi koje je objavila američka vlada pokazuju da je Jagland planirao samostalne i porodične posete Epstinovim kućama u Parizu, Njujorku i Palm Biču nakon što je milijarder osuđen za seksualno zlostavljanje dece.

Norveška kriminalistička jedinica pretražila je tri Jaglandova imanja i sada se očekuje da će biti ispitan.

Osim što je bio premijer od 1996. do 1997. godine, Jagland je i bivši šef Norveškog Nobelovog komiteta, a čitavu deceniju je bio generalni sekretar Saveta Evrope, evropskog nadzornog tela za demokratiju i ljudska prava.

Kao nekadašnji funkcioner SE, Jagland je imao diplomatski imunitet.

Ali sada se tereti za krivična dela počinjenih tokom njegovog mandata od 2009. do 2019. godine.

Norveška policija je zatražila od Saveta Evrope da mu se ukine imunitet nakon što je početkom ovog meseca pokrenuo istragu o navodima o teškoj korupciji protiv njega između 2011. i 2018. godine.

Paralelno sa istragom protiv Jaglanda, Svetski ekonomski forum je naložio nezavisnu istragu protiv Borge Brenda, nekadašnjeg norveškog ministra spoljnih poslova, zbog njegovih veza sa osuđenim pedofilom.

Brend je priznao da je tri puta večerao sa Epstinom 2018. i 2019. godine i da je komunicirao sa njim putem imejla i poruka.

Rekao je da pozdravlja odluku Svetskog ekonomskog foruma da pokrene istragu.

Poljska i Litvanija takođe pokrenule istragu

Neke evropske zemlje, poput Poljske i Litvanije, obrazovaće komisije koje treba da istraže navode iz miliona dokumenata o trgovini devojčicama i mladih devojaka koje su iz tih, ali i još nekih istočnoevropskih zemalja odvođene na 'Epstinovo ostrvo'.

Na sastanku vlade, poljski premijer Donald Tusk je rekao da će biti napravljen tim koji će istražiti sve potencijalne posledice Epstinovih zločina u vezi sa Poljskom, posebno u vezi sa onim što je, kako je rekao, „moguće učešće ruskih tajnih službi".

„Sve više tragova, sve više informacija i sve više komentara u svetskoj štampi ukazuju na sumnju da su ruske obaveštajne službe koorganizovale i koordinisale ovaj neviđeni pedofilski skandal", rekao je Tusk.

„To može samo da znači da oni takođe poseduju kompromitujuće materijale protiv mnogih lidera koji su i danas aktivni“, dodao je poljski premijer.

Gilejn Maksvel se brani ćutanjem

Gilejn Maksvel, osuđena Epstinova saradnica, odbila je da odgovara na pitanja Nadzornog odbora donjeg doma američkog Kongresa.

Maksvel se 9. februara pojavila onlajn saslušanju iz teksaškog zatvora gde služi 20-godišnju kaznu za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije.

„Kao što se i očekivalo“, Maksvel se pozvala na Peti amandman američkog Ustava, koristeći pravo na ćutanje, rekao je predsednik Nadzornog odbora Predstavničkog doma, republikanac Džejms Komer.

„Ovo je veoma razočaravajuće“, rekao je.

„Imali smo mnogo pitanja o zločinima koje su ona i Epstin počinili, kao i pitanja o potencijalnim saučesnicima" u nedelima, dodao je.

„Iskreno želimo da dođemo do istine za američki narod i pravde za preživele, to je ono o čemu se radi u ovoj istrazi“, dodao je Komer.

Peti amandman Ustava SAD daje Amerikancima pravo da izbegnu da sami sebi naštete (sami sebe optuže) odbijanjem da odgovaraju na pitanja dok su pod zakletvom.

Traži od Trampa pomilovanje

Predstavnica Demokratske stranke Melani Stensberi rekla je novinarima da je Maksvel iskoristila priliku da „vodi kampanju da bude pomilovana“.

Komer je rekla da je iz razgovora sa preživelim Epstinovim žrtvama „jasno da je Maksvel bio veoma loša osoba“ koja nije zaslužila nikakvu vrstu imuniteta.

U ranijoj objavi na društvenim mrežama, Dejvid Oskar Markus, advokat Gilejn Maksvel, rekao je da je ona „spremna da govori potpuno i iskreno ako joj predsednik Donald Tramp odobri pomilovanje“.

„Samo ona može da pruži potpunu sliku. Nekima se možda neće svideti ono što bi čuli, ali istina je važna“, dodao je.

Pogledajte video Gilejn Maksvel sa saslušanja pred odborom Kongresa SAD

'Objavite sve': Video Epstinovih žrtava

Preživele Epstinove žrtve pojavile su se u videu u kojem pozivaju američke vlasti da objave sva dokumenta u vezi sa osuđenim seksualnim prestupnikom.

U 40-sekundnom videu udruženja „Svet bez eksploatacije“ (World Without Exploitation), objavljenom u SAD 8. februara, žrtve drže njihove lične fotografije kada su bili mladi i izgovaraju:

„Svi zaslužujemo istinu“.

Ministarstvo pravde SAD (DOJ) je po zakonu bilo obavezno da objavi sva dokumenta u decembru prošle godine.

Međutim, objavljeni su samo neki, od kojih su mnogi izmenjeni (reči ili cele rečenice su zatamnjene).

Ministarstvo pravde je saopštilo da su dokumenata koja nisu objavljena ili su nepovezana, duplirana, ili su zadržana u skladu sa postupkom rasprave ili advokatsko-klijentskom tajnom, ili zato što prikazuju nasilje.

Zamenik državnog tužioca SAD Tod Blanš je prošlog meseca rekao da objavljivanje miliona dokumenata 30. januara, „označava kraj veoma sveobuhvatnog procesa identifikacije i pregleda dokumenata“.

Rekao je i da postoji „uvrežena pretpostavka da nekako postoji taj skriveni deo informacija o muškarcima o kojima znamo, a koje prikrivamo ili koje smo izabrali da ih gonimo krivično".

„To nije tačno", dodao je.

Video žrtava počinje ispisanim tekstom: „Zakon o transparentnosti Epstinovgo dosijea je potpisan 19. novembra 2025. godine".

Nastavlja se porukom: „Još nije objavljeno 3 MILIONA DOKUMENATA".

Preživele Epstinove žrtve pojavljuju se u video sa crnom trakom preko usta, a potom svaka izgovara: „Zajedno smo u ovome".

Video se završava pozivom ljudima da „stanu uz nas“ i porukom: „Recite državnoj tužiteljki Pem Bondi DA JE VREME ZA ISTINU“.

Iako je video objavljen na dan Superboula, nije emitovan na televiziji tokom najvažnije sportske utakmice u SAD, koja tradicionalno privlači najveći broj televizijskih gledalaca.

Iz udruženja su rekli novinskoj agenciji Rojters da nisu mogli da priušte emitovanje reklame tokom utakmice, napominjući da reklama za Superboul u trajanju od 30 sekundi može da košta „više od osam miliona dolara“.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk