Rebeka Morel, Alison Frenis, Pol Sardžent i tim Vizuelnog novinarstva 25.mart 2026. Nauka
Prvi put posle više od 50 godina, čovečanstvo se vraća na Mesec – putujući dalje od Zemlje nego što je bilo ko putovao do sada.
Četvoro astronauta poći će na putovanje dugo više od 800.000 kilometara oko našeg nebesnog suseda i vratiti se kući u misiji ispunjenoj čudom, ali i opasnošću.
Nasina misija Artemis II će nam doneti zapanjujuće prizore Meseca i novo razumevanje lunarnog okruženja.
Takođe će utrti put sletanju i, na kraju, mesečevoj bazi - našem prvom koraku ka učenju kako živeti na drugom svetu.
Ali ovo putovanje donosi ozbiljne rizike - posada će leteti u svemirskoj letelici koju ljudi nikada nisu koristili pre.
A biće i ličnih izazova: astronauti će provesti 10 dana zbijeni u svemirskoj letelici veličine minubusa.
Kako će, dakle, izgledati ova misija sa velikim ulozima?
komandant misije
„To je probna misija i spremni smo za svaki scenario… Biće fantastično.“
Rid Vajsmen
komandant misije
Uzletanje na Mesec
Astronauti će započeti putovanje na Nasinoj mega mesečevoj raketi, Svemirskom lansirnom sistemu.
To je najmoćnija raketa koju je američka svemirska agencija ikad izgradila i uzleteće iz Kenedijevog svemirskog centra u Kejp Kanaveralu, na Floridi.
Missing required parameter : No images defined in vocabs
Visoka 98 metara, SLS je letela samo jednom ranije, lansirana 2022. godine za Artemis I bez astronauta.
Poseduje dva ogromna raketna bustera i četiri motora koji joj daju dovoljno snage da uzleti.
Glavni stepen je praktično ogromni rezervoar za gorivo – sadrži više od tri miliona litara tečnog vodonika i tečnog kiseonika.
Posao rakete je da ponese svemirsku letelicu Orion – spojenu na vrhu rakete sa astronautima u sebi – u svemir.
Ako bi nešto zaista pošlo po zlu tokom ranih stadijuma lansiranja, Sistem prekida lansiranja, na samom vrhu rakete, izbacio bi astronaute na bezbedno.
Lansiranje je jedan od najopasnijih delova misije – sve mora da prođe savršeno.
Svi astronauti kažu da se seli sa porodicama da razgovaraju o mogućim rizicima.
pilot misije
„Svi imamo nekoga, astronauta, ko će biti sa našim članovima porodice dok gledaju lansiranje, koje ume da bude veličanstven i zastrašujući trenutak istovremeno.“
Viktor Glover
pilot misije
Astronauti
Glover je jedan od četiri astronauta – troje Amerikanaca i jednog Kanađanina – koji se obučavaju za Artemis II već više od dve godine. Zajednički poseduju čitave decenije iskustva – mada jedan od njih nikad nije bio u svemiru ranije.
Rid Vajsmen
Pozicija | Komandant Iskustvo | Mornarički veteran Astronautsko iskustvo | 16 godina Vreme provedeno u svemiru | 6 meseci
Rid kaže da ceo život voli da leti, ali da se plaši visine kada je na tlu.
Viktor Glover
Pozicija |Pilot Iskustvo | Bivši probni pilot Astronautsko iskustvo | 12 godina Vreme provedeno u svemiru | 6 meseci
Dok je bio u vojsci, Viktorov nadimak bio je IKE, kao skraćenica od ‘Ja znam sve’ (I Know Everything).
Kristina Kuk
Uloga | Specijalista misije Biografija | Elektroinženjerka Astronautsko iskustvo | 12 godina Vreme provedeno u svemiru | 1 year
Kristina je ispisala istoriju učestvujući u prvom ženskom svemirskom izlasku dok je bila na MSS.
Džeremi Hansen
Uloga | Specijalista Biografija | Pilot borbenog aviona Astronautsko iskustvo | 16 godina Vreme provedeno u svemiru | Nema
Kanađanin će na svoje putovanje na Mesec poneti javorov sirup i javorove kolačiće.
Rid kaže da je čitavog života zaljubljen u letenje, ali da se plaši visine kad je na zemlji.
Viktor Glover
Uloga | Pilot Biografija | Bivši test pilot Astronautsko iskustvo | 12 godina Vreme provedeno u svemiru | 6 meseci
Dok je bio u vojsci, Viktorovo šifrovano ime je bilo IKE, što je skraćenica za „Ja znam sve".
Kristina Kuk
Uloga | Specijalista misije Biografija | Elektroinženjerka Astronautsko iskustvo | 12 godina Vreme provedeno u svemiru | 1 godina
Kristina je ušla u istoriju učešćem u prvoj čisto ženskoj svemirskoj šetnji dok je bila na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Džeremi Hansen
Uloga | Specijalista Biografija | Pilot borbenog aviona Astronautsko iskustvo | 16 godina Vreme provedeno u svemiru | Nema
Kanađanin će na svoje putovanje na Mesec poneti javorov sirup i javorove kolačiće.
Kad ih vidite zajedno, očigledno je koliko se dobro poznaju i vole. Komandir Rid Vajsmen kaže da je četvorka provela toliko mnogo vremena zajedno da su sada potpuno usklađeni.
Komandant misije
„Dođete u fazu da više ne morate ni da komunicirate - samo osluškujete sve što se dešava i svo četvoro nas gleda jedno drugo i misiju, i ne moramo da govorimo - prosto sve znamo.“
Rid Vajsmen
Komandant misije
Život u svemirskoj letelici Orion
Astronauti će provesti 10-dnevnu misiju skučeni u kapsuli za posadu Oriona – koja je oko 5 metara široka i 3 metra visoka.
Da bi se navikli na život u tako skučenom prostoru, članovi posade su provodili što više vremena u društvu jedno drugog. Bilo je trenutaka i kad bi prespavali noć u Artemisu.
specijalista misije (188 centimetara visok)
„Postajem sve svesniji svoje veličine. Zaduživši mene, Kanada je dobila pozamašno parče udela u misiji.“
Džeremi Hansen
specijalista misije (188 centimetara visok)
Missing required parameter : No images defined in vocabs
Modul za posadu ima sličnosti s onima korišćenim u misijama Apolo pre 50 godina, ali je unutrašnjost veoma drugačija.
Unutar ovog skučenog prostora za život, njih četvoro će raditi, vežbati, jesti i spavati.
Za lansiranje imaju četiri sedišta - čim se nađu u orbiti, članovi posade će ih sklopiti da bi imali više prostora za sebe.
Bestežinsko stanje znači da su sve površine dostupne, tako da ovaj kontrolni panel može da bude i na 'tavanici'.
Tu je i aparat za vodu, za pijenje vode i za rehidriranje hrane.
Svaki astronaut je izabrao omiljenu hranu za putovanje.
Stepenik, tik ispod okna, služi i kao rotirajući točak mašine za vežbanje.
Astronauti svaki dan vuku kabl radi 30 minuta kardiovaskularnih i vežbi otpora.
Ali možda najvažniji komad opreme je zavučen ispod poda.
To je Orionov toalet - nešto što astronauti na Apolu nisu imali pre 50 godina
Specijalno je dizajniran tako da premosti izazove odlaska u toalet u svemiru.
Ali tu nema mnogo privatnosti.
Specijalistkinja misije
„Na Međunarodnoj svemirskoj stanici, ve-ce je mnogo izdvojeniji. Naš ve-ce je u podu. Svi smo zbijeni tamo, tako da svaki zvuk koji proizvede, svi će ga čuti., Dakle, da, drugačije je.“
Kristina Kuk
Specijalistkinja misije
Putovanje
Misija do Meseca i nazad trajaće desetak dana - kaže se desetak, zato što zavisi od tačnog vremena lansiranja i relativnog položaja Zemlje i Meseca.
Za prvi dan misije, astronauti će orbitirati oko Zemlje. Krenuće visoko iznad nje - oko 70.000 kilometara u visinu. Da bismo vam to stavili u perspektivu, Međunarodna svemirska stanica se nalazi na oko 400 kilometara iznad naše planete.
Moraće da se naviknu na bestežinsko stanje, a za svemirskog početnika Džeremija Hansena biće to vrlo strma kriva učenja.
„Zaista mislim da će nam biti potrebno malo navikavanja kad dospemo tamo gore... Učiću kako da lebdim i letim - i nalećem na stvari. I biće mi potrebna mala pomoć, verovatno“ - Džeremi Hansen, specijalista misije.
Astronauti će takođe proveravati vitalni sistem za održavanje života u letelici – što obuhvata i toalet u brodu.
Astronauti će takođe imati priliku da povedu Orion u prvu probnu vožnju.
Oko tri sata od početka leta, gornji segment rakete - zvani Privremeni kriogenski stepen propulzije (ICPS) - će se odvojiti od svemirske letelice Orion.
Posada će potom ručno upravljati Orionom, približavajući se i udaljavajući se od ICPS-a, da bi videla kako se Orion ponaša. To je prilika za vežbanje pristajanja u budućim misijama.
Sada tim Artemisa mora da donese krupnu odluku.
Dok se astronauti nalaze blizu Zemlje, povratak je relativno jednostavan ako ima bilo kakvih problema koji ne mogu da se poprave.
I zato kontrola misije mora biti apsolutno sigurna pre nego što odobri kritični manevar zvani trans-lunar injekcioni potisak.
Tad će Orion pokrenuti glavni motor da bi se oslobodio Zemljine gravitacije i pošao ka Mesecu.
Ovo putovanje traje četiri dana, prevalivši put od oko 370.000 kilometara od Zemlje.
Astronauti će leteti oko dalje strane Meseca, sa nekoliko sati posvećenih osmatranju mesečeve površine.
Za povratak će biti potrebna četiri dana i završiće se padom u Tihi okean.
Jednom kad se otisnu na put, povratak kući neće biti lak ni brz - astronauti su se sada obavezali na dugo putovanje oko Meseca i nazad.
Tokom tog vremena, posada će nastaviti da procenjuje sisteme svemirske letelice, ali će i sami astronauti biti neprestano procenjivani i nadzirani.
To je prilika da se posada iskoristi kao zamorci - eksperimenti u brodu pokazivaće kako boravak ovoliko daleko u svemiru utiče na njihova tela.
Glavni razlog za zabrinutost je radijacija, jer Sunce može da pošalje ka njima štetne, visokoenergetske čestice.
Astronauti će nositi uređaj zvani dozimetar da bi videli kolikom su stepenu radijacije izloženi. Takođe će vežbati korišćene radijacijskog štita, koji se nalazi ispod poda svemirske letelice.
Posada mora da zna kako da uđe u njega brzo ako im se približi solarna oluja.
Još jedna sesija vežbe koja treba da im pomogne da se pripreme za neočekivano podrazumeva da se astronauti uvuku u jarko narandžasta svemirska odela, zvana Sistem preživljavanje posade Oriona (OCSS).
Ova odela se nose tokom lansiranja i povratka, a služe i kao vitalna zaštita ako postoji neki problem sa kapsulom za posadu.
Odelo je poput male nosive svemirske letelice, pod pritiskom sa ugrađenim sistemima za održavanje života.
Patent zatvarač je posebno dizajniran da omogući da se odelo brzo navuče.
Druge funkcije su lakša, jača kaciga, koju je lako povezati na komunikacioni sistem.
Sistem održavanja života dovodi vazduh i uklanja izdahnuti ugljen dioksid, a tu su i nove otporne rukavice kojima može da se operiše na tačskrinovima.
Jednom kad pođu, povratak kući neće biti lak ni brz - astronauti su se sada obavezali na dugo putovanje oko Meseca i nazad.
Tokom tog vremena, posada će nastaviti da procenjuje sisteme svemirske letelice, ali će i sami astronauti biti procenjivani i nadzirani.
To je prilika da se posada iskoristi kao zamorci - eksperimenti u brodu pokazaće kako boravak ovoliko daleko u svemiru utiče na njihova tela.
Glavni razlog za zabrinutost je radijacija, jer Sunce može da pošalje ka njima štetne, visokoenergetske čestice.
Astronauti će nositi uređaj zvani dozimetar da bi videli kolikom su stepenu radijacije izloženi. Takođe će vežbati korišćene radijacijskog štita, koji se nalazi ispod poda svemirske letelice.
Posada mora da zna kako da uđe u njega brzo ako im se približi solarna oluja.
Još jedna sesija vežbe koja treba da im pomogne da se pripreme za neočekivano podrazumeva da se astronauti uvuku u jarko narandžasta svemirska odela, zvana Sistem preživljavanje posade Oriona (OCSS).
Ova odela se nose tokom lansiranja i povratka, a služe i kao vitalna zaštita ako postoji neki problem sa kapsulom za posadu.
U slučaju nekakve hitne situacije na putu do Meseca ili od njega, astronauti će brzo navući odela - svemirsko odelo je pravljeno tako da ih održava u životu i do šest dana tokom povratka na Zemlju.
Posada će učestvovati i u testovima za proučavanje ravnoteže i izdržljivosti mišića, i promena u mikrobiomu, baš kao i zdravlju očiju i mozga.
Uzorci njihove pljuvačke, koju je upio specijalni papir, takođe će biti uzeti pre, za vreme i posle misije, da bi se analizirali njihovi imuni sistemi, koji mogu da oslabe u svemiru.
Specijalistkinja misije
„Fascinantna stvar u vezi sa svemirskim okruženjem je da ono zapravo menja imuni sistem actually našeg tela i to je veoma važno za nas i naše prijatelje. Mnogi od nas su to iskusili kad smo išli na Međunarodnu svemirsku stanicu i moraćemo to da savladamo za dugotrajne misije.“
Kristina Kuk
Specijalistkinja misije
Licem u lice sa Mesecom
Sada dolazi trenutak na koji je svet čekao više od pola veka: povratak čovečanstva na Mesec.
Astronauti će leteti oko njegove dalje strane - strane koju ne možemo da vidimo sa Zemlje - na udaljenosti od između 6.500 i 9.500 kilometara od mesečeve površine.
Orion će biti usmeren ka Mesecu za najbolji pogled. Posada će imati tri puna sata posvećena posmatranju Meseca - da gledaju, prave slike i nauče nešto više o njegovoj geologiji, što će pomoći u planiranju i pripremi budućih sletanja.
Specijalistkinja misije
„U zavisnosti od vremena lansiranja, u zavisnosti od osvetljenja druge strane Meseca... mogli bismo da vidimo delove Meseca koje još nikad nije videlo ljudsko oko. A verovali ili ne, ljudske oči su jedan od najboljih naučnih instrumenata koje imamo.“
Kristina Kuk
Specijalistkinja misije
Iz njihovog položaja, sa Orionovih prozora moći će da vide Zemlju i Mesec zajedno, sa Mesecom blisko u prvom planu i Zemljom daleko u pozadini.
Svakom astronautu je dozvoljeno da ponese neki specijalan predmet za ovaj poseban trenutak u misiji. Za Viktora Glovera, to je Biblija i neke porodične dragocenosti; Za Kristinu Kuk, to su neke rukom napisane poruke od najmilijih, a Džeremi Hansen nosi mesečeve priveske koji pripadaju njegovoj ženi i trima ćerkama.
Rid Vajsmen je izabrao nešto veoma prosto.
„Imam prazan list papira i penkalo, i jedva čekam da zapišem neke misle na njega. Ne znam šta da očekujem, i ne želim da nastupim sa unapred određenim predrasudama. Rid Vajsmen, komandant misije.
Ali dok se astronauti budu divili pogledu tokom njihovog prolaska kraj Meseca, biće to napeti trenuci za kontrolu misije kao i svakog drugog ko bude pratio misiju kod kuće.
Dok astronauti budu prolazili iza Meseca, izgubiće vezu sa Zemljom na 30 do 50 minuta.
„Dok ne budemo mogli da govorimo sa planetom, pa čak ni sa našim prijateljima na Međunarodnoj svemirskoj stanici, voleo bih kad bi čitav svet, tih osam milijardi ljudi, moglo da se nada i pomoli zajedno da ćemo povratiti signal i ponovo biti u kontaktu sa svima.“ - Viktor Glover, pilot.
Jednom kad kontrola misije bude mogla da napravi kolektivni uzdah olakšanja i kad veza ponovo bude uspostavljena, doći će vreme da astronauti započnu povratak kući.
Rizični povratak
Za povratak će im biti potrebna još četiri dana. Ali ovaj poslednji deo misije je jedan od najrizičnijih.
Za ovaj konačni manevar, modul za posudu će se odvojiti od ostatka svemirske letelice, i kapsula će se okrenuti da bi toplotni štit mogao da primi na sebe najveći deo užarene temperature koju generiše ponovni ulazak u atmosferu i sačuva astronaute unutra na bezbednom.
Svemirska letelica će nastaviti da se obrušava ka Zemljinoj atmosferi pri brzini od 40.000 kilometara na čas, trpeći temperature od oko 2.700 stepeni Celzijusovih – što je polovina vreline sunčeve površine.
Nasa
Mnogo se govorilo o toplotnom štitu - bio je teško oštećen tokom prve misije Artemisa bez posade. Ali podesivši ugao ponovnog ulaska u atmosferu, inženjeri su sigurni da su rešili problem.
Jednom kad svemirska letelica bezbedno prođe, otvoriće se niz padobrana da bi je usporili.
Astronauti će nežno bućnuti u Pacifički okean uz obalu Kalifornije, gde će ih čekati tim za spasavanje.
Kapsula može da sleti uspravno, naopačke ili čak na bok. Po sletanju, aktiviraće se jarko narandžasti vazdušni jastuci — oni će se naduvati i pomoći modulu da zauzme uspravan položaj, omogućavajući posadi da bezbedno izađe.
Viktor Glover kaže da je povratak kući deo misije oko kog je najviše uzbuđen.
Nasa
Pilot
„Jedva čekam da vidim ta tri predivna padobrana i da pljusnemo u Tihi okean. Znam da će moja žena tada prvi put zaista odahnuti i to mi mnogo znači. Ovo je zaista veliki pritisak na porodice, tako da znam da je to trenutak koji će joj biti poseban, što ga čini posebnim i za mene.“
Viktor Glover
Pilot
Završivši misiju, astronauti će biti prebačeni na kopno helikopterom. Biće im to prva prilika da ponovo koračaju po čvrstom tlu i da razmišljaju o njihovom životnom putovanju.
Pridružiće se izuzetno elitnoj grupi – samo je 27 astronauta ikada letelo oko Meseca.
Ali ovo je samo početak misija Artemis. Sakupljeni podaci i naučne informacije biće analizirani, zato što će naredni koraci predstavljati još veći izazov: povratak ljudi na mesečevu površnu, ali ovaj put za stalno.
3D modeli:
Tomas Dojkinicas, Amar Al Jasiri, Zoi Tomas, Fadi Džibara i Bim imersiv
