Зашто су жене, иако образованије, и даље 'сиромашнији' пол у Србији

Пред крај факултета, већ збуњена шта ћу даље, прочитала сам текст о коме и данас размишљам.

Новинарка Тамара Скрозза писала је о повратку на посао после породиљског одсуства.

Иако је већ била награђивана и цењена, њој тих годину дана није било лако.

О ономе што је описала као једну од „највећих суровости овог друштва“ говорила је и касније.

„Мене су у годину дана мог породиљског одсуства колеге буквално живу сахраниле.

„Није ме нигде било, радила сам само у Савету за штампу и са тадашњих 38 година чекала сам мамину пензију, јер ме није било у кафанама, јер ме није било у јавности“, рекла је она у подкасту Снага ума.

Прошле су године, Тамарин први текст се загубио негде у дубинама интернета, а ја сам у међувремену имала срећу да радим у редакцијама где смо сви равноправни и где и жене могу да уређују или воде организацију.

Кажем срећу, зато што то није чест случај.

Жене у Србији су образованије, а ређе на местима одлучивања, сносе већи терет бриге о деци, старима и домаћинству, а тај рад углавном остаје невидљив и неплаћен.

Ово су неки од закључака извештаја Повереника за заштиту равноправности о дискиминацији жена.

Дискриминација је најчешће повезана с трудноћом и материнством, објашњава доскорашња повереница Бранкица Јанковић за ББЦ на српском.

„Најчешћи случајеви су били премештање на ниже или лошије плаћено радно место, било је и отпуштања, временом се тај број смањивао, али и даље је на тржишту рада ово био доминантан облик дискриминације.“

У једном од оваквих случајева, институција Повереника је жену заступала и пред судом.

Отказ после породиљског, дискриминација и „рупа“ у закону

Снежана Пешовић је у једној београдској кладионици радила више од десет година.

Била је ту без пријаве, „на црно“ што значи да јој послодавац није плаћао здравствено осигурање.

Кад је затруднела, тражила је од послодавца да је пријави.

„И кад су дошли ти први доприноси да се плате, он је то уредно скинуо од моје зараде и послао ми разлику моје плате назад. И ја сам питала зашто“, присећа се Снежана.

Одговор је био – 'па пријавио сам те'.

Како каже, подсетила га је да је то била његова обавеза и раније, али се нису договорили.

Онда је отишла на породиљско, добила ћерку, а после неколико месеци сачекало ју је непријатно изненађење.

Случај је раније пријавила инспекцији Министарства за рад, одакле су је и позвали с вестима да више нема посао.

Послодавац је ретроактивно одјавио и остала је без осигурања.

На суду је годинама касније утврђено да је била дискриминисана.

Данас не ради нигде, каже да је покушавала да поново нађе посао, али због бриге о детету се није дуго задржавала.

Боловања која је морала да узме кад се дете разболи су повратак, за сад, отежале.

Подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да су жене чешће те које се баве неплаћеним пословима у домаћинству и бригом о другима.

Отказ после породиљског одсуства сачекао је и Сандру Жигић.

Брзо после мастерирања, у покрајинском јавном сервису Радио-телевизије Војводине (РТВ) је почела као лекторка, а кроз године је напредовала: била је презентерка временске прогнозе, новинарка, а на крају и уредница културне емисије.

„На почетку сам имала велики страх због одговорности која ми је поверена и огромну трему, али као и у сваком послу – довољни су били труд и временом стечено искуство да се пред камером и на терену осетим као своја на своме.

„У студију сам се на крају осећала као код куће.“

Уговори су свих тих година остали неповољни.

Почела је као волонтерка, после била ангажована кроз хонорарне уговоре за повремено ангажовање који су се, присећа се Сандра, редовно продужавали.

Онда су уговор на одређено радне време потписали са агенцијом у којој су, формално радили, док је РТВ потписивао уговор са том агенцијом.

У таквој ситуацији је била кад је затруднела.

Причало се, каже Сандра за ББЦ на српском, да ће радници запослени преко агенције добити отказ, али је сматрала да се на њу то неће односити и да је за повратак довољно што се трудила и доносила резултате.

Неколико недеља пред крај породиљског, покушала је да сазна шта је план и где је њено место.

Речено јој је да не може да рачуна на уговор јер „нема пара“, као и да јој свакако „не одговара“ да ради ту емисију пошто се снима и монтира увече, а она има малу бебу.

Прогласили су је 2021. технолошким вишком, а емисија се емитује и данас.

На РТВ-у су, после смене власти у Покрајинској влади 2016, смењени бројни уредници, што су новинарска удружења оценила као отворени политички притисак.

Сандра сматра да је њеном потоњем губитку посла кумовало и то што је у то време била на погрешној страни, односно није била „подобна“ новинарка.

„Данас једино жалим за послом који сам обожавала и за колегама, али мислим да у тој тренутној расподели снага не бих више имала у тој кући шта да дам“, каже за ББЦ на српском.

Из РТВ-а нису одговорили на наша питања о Сандрином случају.

Данас је уредница на порталу Луфтика и балансира између посла, породице, обавеза око куће и сопственог задовољства.

Није се, поучена претходним искуством, премишљала када је планирала друго дете.

„Ни у једном тренутку, ни сада са двоје мале деце, нисам осетила недостатак подршке од колектива, нити од надређеног.“

Бранкица Јанковић каже да су честе „вишеструке дискриминације“ жена и због старости, изгледа, здравственог стања или инвалидитета.

Старије жене су посебно угрожене.

Неколико женских удружења формирало је мрежу за подршку незапосленим женама старијим од 45 година.

„Оне прве остају без посла у фирми, а када после отказа траже посао практично су невидљиве за послодавце“, објашњава Зорица Стевановић из ове мреже.

'Јаз је већи на врху'

Мушкарци су боље плаћени у Србији, показују подаци о просечним нето зарадама.

С годинама та разлика расте.

То је такозвани „некориговани јаз“, где се рачунају сви, објашњава Александра Анић, професорка на Економском факултету у Београду, за ББЦ на српском.

Ако се у обзир узму образовање, радно искуство, занимање, сектор рада, добије се такозвани „кориговани“ јаз, а тад је разлика још већа.

„Подаци за Србију показују да жене у просеку зарађују девет одсто мање него мушкарци, а да је та разлика додатно већа када се узму у обзир индивидуалне карактеристике и карактеристике посла и износи око 15 одсто у просеку, без значајнијих промена у последњих неколико година.“

Жене, наводи она, чешће имају високо образовање, али нису на најбоље плаћеним, менаџерским позицијама.

Јаз је већи на врху, објашњава економисткиња, која се у докторату бавила баш овом темом.

То је такозвани ефекат „стакленог плафона“, као невидљивих препрека са којима се жене суочавају на одлучујућим и руководећим позицијама, и у последњих неколико година се увећао.

„Жене се суочавају са неједнаким третманом у погледу зарада посебно код високо плаћених послова", каже Анић.

Са „стакленим плафоном“ се не суочавају само жене у Србији.

Клаудија Голдин, америчка економисткиња која је 2023. добила Нобелову награду у области економије, бавила се узроцима родних разлика на тржишту рада.

Родитељство је кључни фактор који утиче на разлике у зарадама између мушкараца и жена.

Голдин је помињала такозване „похлепне послове“ на којима се од запослених очекује да буду стално доступни, а жене су више ангажоване око бриге о деци, што отежава њихово напредовање.

Дуже радно време и стална доступност запослених доводи до вртоглавог раста зарада, објаснила је Голдин.

Погледајте видео: Очеви у Србији могу да користе породиљско одусуство током прве године живота бебе

'Имате ли деце?'

Младе жене на тржишту рада у Србији се и даље посматрају пре свега кроз призму будућег материнства, што послодавци често доживљавају као „ризик“, наводи се у извештају Повереника.

„Тај став директно води у недопуштена питања о брачном статусу и плановима за родитељство и у селекцију кандидаткиња засновану на њиховим личним својствима, супротно закону“.

Виолета Томашевић из Чачка завршила је високу школу у том граду пре 13 година.

Њен посао данас подразумева да у властитој фирми прати процес од увоза до продаје.

Каријеру је започела после студија, променила неколико послова, а више пута су је питали и да ли има децу и породицу.

У формулару који је добила током једног конкурса једно од питања је било „брачно стање/имате ли деце“.

Тај формулар, који ми је показала, попуњавали су сви који су ту тражили посао.

Послодавци различито гледају на одговоре жена и мушкараца, објашњава Бранкица Јанковић.

„Полази се од претпоставке да су жене те које ће чешће одсуствовати због бриге о деци, што се испоставља као тачно због наше културе и традиције, која просто негује и даље те обрасце.

„Ипак, морам признати да има значајних промена и да очеви у значајној мери преузимају обавезу бриге о деци“, закључује некадашња повереница за равноправност.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk