Zašto su žene, iako obrazovanije, i dalje 'siromašniji' pol u Srbiji

Pred kraj fakulteta, već zbunjena šta ću dalje, pročitala sam tekst o kome i danas razmišljam.

Novinarka Tamara Skrozza pisala je o povratku na posao posle porodiljskog odsustva.

Iako je već bila nagrađivana i cenjena, njoj tih godinu dana nije bilo lako.

O onome što je opisala kao jednu od „najvećih surovosti ovog društva“ govorila je i kasnije.

„Mene su u godinu dana mog porodiljskog odsustva kolege bukvalno živu sahranile.

„Nije me nigde bilo, radila sam samo u Savetu za štampu i sa tadašnjih 38 godina čekala sam maminu penziju, jer me nije bilo u kafanama, jer me nije bilo u javnosti“, rekla je ona u podkastu Snaga uma.

Prošle su godine, Tamarin prvi tekst se zagubio negde u dubinama interneta, a ja sam u međuvremenu imala sreću da radim u redakcijama gde smo svi ravnopravni i gde i žene mogu da uređuju ili vode organizaciju.

Kažem sreću, zato što to nije čest slučaj.

Žene u Srbiji su obrazovanije, a ređe na mestima odlučivanja, snose veći teret brige o deci, starima i domaćinstvu, a taj rad uglavnom ostaje nevidljiv i neplaćen.

Ovo su neki od zaključaka izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskiminaciji žena.

Diskriminacija je najčešće povezana s trudnoćom i materinstvom, objašnjava doskorašnja poverenica Brankica Janković za BBC na srpskom.

„Najčešći slučajevi su bili premeštanje na niže ili lošije plaćeno radno mesto, bilo je i otpuštanja, vremenom se taj broj smanjivao, ali i dalje je na tržištu rada ovo bio dominantan oblik diskriminacije.“

U jednom od ovakvih slučajeva, institucija Poverenika je ženu zastupala i pred sudom.

Otkaz posle porodiljskog, diskriminacija i „rupa“ u zakonu

Snežana Pešović je u jednoj beogradskoj kladionici radila više od deset godina.

Bila je tu bez prijave, „na crno“ što znači da joj poslodavac nije plaćao zdravstveno osiguranje.

Kad je zatrudnela, tražila je od poslodavca da je prijavi.

„I kad su došli ti prvi doprinosi da se plate, on je to uredno skinuo od moje zarade i poslao mi razliku moje plate nazad. I ja sam pitala zašto“, priseća se Snežana.

Odgovor je bio – 'pa prijavio sam te'.

Kako kaže, podsetila ga je da je to bila njegova obaveza i ranije, ali se nisu dogovorili.

Onda je otišla na porodiljsko, dobila ćerku, a posle nekoliko meseci sačekalo ju je neprijatno iznenađenje.

Slučaj je ranije prijavila inspekciji Ministarstva za rad, odakle su je i pozvali s vestima da više nema posao.

Poslodavac je retroaktivno odjavio i ostala je bez osiguranja.

Na sudu je godinama kasnije utvrđeno da je bila diskriminisana.

Danas ne radi nigde, kaže da je pokušavala da ponovo nađe posao, ali zbog brige o detetu se nije dugo zadržavala.

Bolovanja koja je morala da uzme kad se dete razboli su povratak, za sad, otežale.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da su žene češće te koje se bave neplaćenim poslovima u domaćinstvu i brigom o drugima.

Otkaz posle porodiljskog odsustva sačekao je i Sandru Žigić.

Brzo posle masteriranja, u pokrajinskom javnom servisu Radio-televizije Vojvodine (RTV) je počela kao lektorka, a kroz godine je napredovala: bila je prezenterka vremenske prognoze, novinarka, a na kraju i urednica kulturne emisije.

„Na početku sam imala veliki strah zbog odgovornosti koja mi je poverena i ogromnu tremu, ali kao i u svakom poslu – dovoljni su bili trud i vremenom stečeno iskustvo da se pred kamerom i na terenu osetim kao svoja na svome.

„U studiju sam se na kraju osećala kao kod kuće.“

Ugovori su svih tih godina ostali nepovoljni.

Počela je kao volonterka, posle bila angažovana kroz honorarne ugovore za povremeno angažovanje koji su se, priseća se Sandra, redovno produžavali.

Onda su ugovor na određeno radne vreme potpisali sa agencijom u kojoj su, formalno radili, dok je RTV potpisivao ugovor sa tom agencijom.

U takvoj situaciji je bila kad je zatrudnela.

Pričalo se, kaže Sandra za BBC na srpskom, da će radnici zaposleni preko agencije dobiti otkaz, ali je smatrala da se na nju to neće odnositi i da je za povratak dovoljno što se trudila i donosila rezultate.

Nekoliko nedelja pred kraj porodiljskog, pokušala je da sazna šta je plan i gde je njeno mesto.

Rečeno joj je da ne može da računa na ugovor jer „nema para“, kao i da joj svakako „ne odgovara“ da radi tu emisiju pošto se snima i montira uveče, a ona ima malu bebu.

Proglasili su je 2021. tehnološkim viškom, a emisija se emituje i danas.

Na RTV-u su, posle smene vlasti u Pokrajinskoj vladi 2016, smenjeni brojni urednici, što su novinarska udruženja ocenila kao otvoreni politički pritisak.

Sandra smatra da je njenom potonjem gubitku posla kumovalo i to što je u to vreme bila na pogrešnoj strani, odnosno nije bila „podobna“ novinarka.

„Danas jedino žalim za poslom koji sam obožavala i za kolegama, ali mislim da u toj trenutnoj raspodeli snaga ne bih više imala u toj kući šta da dam“, kaže za BBC na srpskom.

Iz RTV-a nisu odgovorili na naša pitanja o Sandrinom slučaju.

Danas je urednica na portalu Luftika i balansira između posla, porodice, obaveza oko kuće i sopstvenog zadovoljstva.

Nije se, poučena prethodnim iskustvom, premišljala kada je planirala drugo dete.

„Ni u jednom trenutku, ni sada sa dvoje male dece, nisam osetila nedostatak podrške od kolektiva, niti od nadređenog.“

Brankica Janković kaže da su česte „višestruke diskriminacije“ žena i zbog starosti, izgleda, zdravstvenog stanja ili invaliditeta.

Starije žene su posebno ugrožene.

Nekoliko ženskih udruženja formiralo je mrežu za podršku nezaposlenim ženama starijim od 45 godina.

„One prve ostaju bez posla u firmi, a kada posle otkaza traže posao praktično su nevidljive za poslodavce“, objašnjava Zorica Stevanović iz ove mreže.

'Jaz je veći na vrhu'

Muškarci su bolje plaćeni u Srbiji, pokazuju podaci o prosečnim neto zaradama.

S godinama ta razlika raste.

To je takozvani „nekorigovani jaz“, gde se računaju svi, objašnjava Aleksandra Anić, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

Ako se u obzir uzmu obrazovanje, radno iskustvo, zanimanje, sektor rada, dobije se takozvani „korigovani“ jaz, a tad je razlika još veća.

„Podaci za Srbiju pokazuju da žene u proseku zarađuju devet odsto manje nego muškarci, a da je ta razlika dodatno veća kada se uzmu u obzir individualne karakteristike i karakteristike posla i iznosi oko 15 odsto u proseku, bez značajnijih promena u poslednjih nekoliko godina.“

Žene, navodi ona, češće imaju visoko obrazovanje, ali nisu na najbolje plaćenim, menadžerskim pozicijama.

Jaz je veći na vrhu, objašnjava ekonomistkinja, koja se u doktoratu bavila baš ovom temom.

To je takozvani efekat „staklenog plafona“, kao nevidljivih prepreka sa kojima se žene suočavaju na odlučujućim i rukovodećim pozicijama, i u poslednjih nekoliko godina se uvećao.

„Žene se suočavaju sa nejednakim tretmanom u pogledu zarada posebno kod visoko plaćenih poslova", kaže Anić.

Sa „staklenim plafonom“ se ne suočavaju samo žene u Srbiji.

Klaudija Goldin, američka ekonomistkinja koja je 2023. dobila Nobelovu nagradu u oblasti ekonomije, bavila se uzrocima rodnih razlika na tržištu rada.

Roditeljstvo je ključni faktor koji utiče na razlike u zaradama između muškaraca i žena.

Goldin je pominjala takozvane „pohlepne poslove“ na kojima se od zaposlenih očekuje da budu stalno dostupni, a žene su više angažovane oko brige o deci, što otežava njihovo napredovanje.

Duže radno vreme i stalna dostupnost zaposlenih dovodi do vrtoglavog rasta zarada, objasnila je Goldin.

Pogledajte video: Očevi u Srbiji mogu da koriste porodiljsko odusustvo tokom prve godine života bebe

'Imate li dece?'

Mlade žene na tržištu rada u Srbiji se i dalje posmatraju pre svega kroz prizmu budućeg materinstva, što poslodavci često doživljavaju kao „rizik“, navodi se u izveštaju Poverenika.

„Taj stav direktno vodi u nedopuštena pitanja o bračnom statusu i planovima za roditeljstvo i u selekciju kandidatkinja zasnovanu na njihovim ličnim svojstvima, suprotno zakonu“.

Violeta Tomašević iz Čačka završila je visoku školu u tom gradu pre 13 godina.

Njen posao danas podrazumeva da u vlastitoj firmi prati proces od uvoza do prodaje.

Karijeru je započela posle studija, promenila nekoliko poslova, a više puta su je pitali i da li ima decu i porodicu.

U formularu koji je dobila tokom jednog konkursa jedno od pitanja je bilo „bračno stanje/imate li dece“.

Taj formular, koji mi je pokazala, popunjavali su svi koji su tu tražili posao.

Poslodavci različito gledaju na odgovore žena i muškaraca, objašnjava Brankica Janković.

„Polazi se od pretpostavke da su žene te koje će češće odsustvovati zbog brige o deci, što se ispostavlja kao tačno zbog naše kulture i tradicije, koja prosto neguje i dalje te obrasce.

„Ipak, moram priznati da ima značajnih promena i da očevi u značajnoj meri preuzimaju obavezu brige o deci“, zaključuje nekadašnja poverenica za ravnopravnost.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk